Revenge ✔️

Šuma

„Čime se bavite, Niall?“ prekidam prijatnu tišinu usresređena nekako da dobijem odgovore, vidim da se ukočio ali se brzo umirio, sada gledam njegov profil i vidim da je opušten, uzima telefon u ruke i nešto kuca, posle par minuta se telefon oglašava, stigla mu je poruka, samo ga gledam i čekam, dok ga čekam da se napokon udostoji da mi odgovori na pitanje koje je postavljeno pre par minuta lupkam sa svojim patikama o pod, praveći ritam.Uzima telefon u ruke i mršti se dok čita poruku, duboko uzdiše

„Prodajemo sladoled.“ Govori a ja širim oči u čudu, pa ne mogu da verujem da mu je sada do šale

„Ne pristaje ti sarkazam, ozbiljna sam“ kroz retrovizor me gleda pa opet vraća pogled na put, propisno vozeći

„Ko je rekao da nisam ozbiljan?“ podiže obrve i ja počinjem da se smejem, nije to bio smeh zato što mi je smešno to što se šali u ovakvoj situaciji, to je bio osmeh koji sadrži puno ljutnje, besa.

„Nećeš odgovoriti, zar ne?“ tiho govorim dok gledam kroz cestu, mogu osetiti njegov pogled na meni ali ignoriram

„Nije na meni da ti to kažem“ naglo se okrećem ka njemu i mrštim se

„Na kome je onda Niall?“ povisila sam ton „Osobi koja me je kupila? Osobi koju trebam zvati svojim vladarom a ja biti njegova jebena lutka?“ pokušavam umiriti svoje ubrzano disanje, ali mi ne ide od ruke

„Žao mi je..ali ne mogu“

„ŠTA JEBANO NE MOŽEŠ!? SHVATAŠ LI TI DA SU ME PRODALI, ŠTA SAM SADA?! Prostitutka?“ ton mi se snizio kada sam došla do tog saznanja, pa ako su me oni prodali..vladar, lutka..Da li to znači da sam postala neka jebana ku*va koja se jebe za pare? Protresujem glavom ne želeći poverovati u te činjenice, nema šanse, to nije tačno, nikada se to neće dogodi.Udaram šakom o prozor u naletu besa, ali ne pomaže..Muka mi je, želim izaći odavde, želim biti sama..Ali ništa, i dalje sam jebano ovde, i  dalje sam u ovim kolima sa njim..

„Sve će biti u redu..“ tiho govori dok ja ćutim..Ne mogu ga ni pitati kako će sve biti u redu jer ja ništa dobro ne vidim u tome što sam prodana, ali baš ništa..Pre nego što sam shvatila šta se događa utonula sam u san..san koji će me odvesti dalje od realnosti

Otvaram svoje oči i žmurim, svaki deo tela me boli, treba mi par trenutaka kako bih se pribrala i shvatila da se i dalje vozim sa Niall’om gledam kroz prozor i vidim da sunce sada počinje da izlazi, koji vrag?
„Jutro“ Niall govori sa osmehom na licu
„Koliko sam spavala?“ pitam ga, on pali svoj telefon
„Sada će 6h“ razgoračila sam oči
„Molim?“ smeši se
„Spavala si preko 13h“ trljam oči i dalje mi je čudno zato što sam spavala toliko dugo, opet gledam kroz prozor i posmatram okolinu, mrštim se.Oko nas je drveće, ogromno drveće, ma koji je sada ovo vrag!? Okrećem se ka Niall’u
„Niall, mi smo se izgubili“ osmeh mu se povećava
„Ne brini se, nismo“ oblizujem usne
„Ma koji je ovo vrag“ podižem ruke ka prozoru „mi smo u šumi“ nisam htela ali sam povećala ton
„Da, u šumi smo“ potvrđuje
„Zašto smo u jebanoj šumi!?“ pokušavam sniziti svoj glas ali mi ne ide od ruke
„Tvoj vl..vladar živi ovde“ ispuštam veliki izdah
„Koliko ima godina?“ postavljam mu pitanje bez i jedne nade da će mi odgovoriti
„57“ govori sa ogromnom lakoćom dok ja poskačem u mestu
„ŠTA!? ON DEDA MOŽE DA MI BUDE!!“ ništa ne govori, ne mogu da verujem, ruke mi se tresu
„Nije toliko strašno“ sleže ramenima, kunem se da ne vozi da bi se sada presavijao u bolu, nije strašno!? Pa to je neka bolesna psihopata..Oh moj Bože u šta sam se uvalila. Nema svrhe da ga pitam o bratstvu čiji je član bio James jer ne želi da priča o poslu..Čuješ, prodaju sladoled, koji moron..Veća je budala od Har..
„Istina je?“ govorim kroz šapat, Niall se okreće prema meni pa vraća pogled na put
„Šta?“
„Da je mrt..mrtav“ mucam,Niall protresuje glavom
„Ne želim da pričam o tome..previše je bolno“ zatvaram oči i okrećem se prema prozoru, pre nego što sam shvatila šta radim, shvatila sam da plačem, suze, koliko ih dugo nisam osetila na svojoj koži..sada ih osećam, brzo sam ih obrisala sa svojom rukom i duboko dišem..Ne želim da me iko vidi kako plačem, niko.Posle nekih 10 min Niall se zaustavio, okrenula sam se prema njemu i dala sam mu do znanja da sam zbunjena
„Srećno“ podižem obrve
„Molim?“
„Ovde se rastajemo, idi pravo,tu je kuća“
„Tek tako ćeš me ostaviti..“ mrmljam sa tugom u glasu
„Žao mi je, uradio sam sve što sam mogao“ kolutam očima
„Izdao si svog najboljeg prijatelja, znam..bilo ti je teško“ govorim sa sarkazmom u glasu i izlazim iz kola jako zalupajući vratima..Idem pravo kao što mi je kreten objasnio, sa nogom šutiram lišće i kamenje dok se ne nalazim ispred ogromne kuće..Kuća je napravljena od drveta i odmah mi je jeza prošla kroz telo dok je gledam, nemam svrhe bežati, nemam gde pobeći, duboko sam udahnula i pokucala, ništa se ne čuje sem zvuka kada moja ruka dođe u dodir sa drvetom.Hvatam kvaku i povlačim je ka dole, vrata su otključana, podižem svoju majicu i uzimam nož koji sam uzela pre nego što sam otišla u Harry’evu kuću, makar sam nešto dobro uradila.Otvaram vrata i dočekana sam sa prazninom, neka nikoga,ništa se ne čuje osim mog ubrzanog disanja, polako ulazim u kuću, vadim nož iz fotrole i čvrsto ga držim, sporo zatvaram vrata i zatvaram oči dok čujem kako škripe, najviše mrzim taj zvuk.Polako počinjem da hodam ka napred gledajući levo pa desno, pod škripi pod mojom težinom zbog čega se brzo izuvam i samo u čarapama se dižem na prste i polako hodam kako bih smanjila buku.Sva vrata su zatvorena, u donjem spratu se nalaze  dva vrata, jedno sa moje leve a drugo sa moje desne strane, na oba sam se oslonila kako bih čula neki zvuk ali ne čuje se ništa..Ne verujem da sam ikada više mrzela tišinu nego kao sada, ispred mene se nalaze stepenice uz koje se polako penjem, na svakih par koraka se okrećem kako bih proverila da me neko ne posmatra.Nema nikoga, tek kada sam se popela na drugi sprat videla sam veliki niz soba, pet sa leve i pet sa desne strane, nema nikakve dekoracije, pod je prašnjav isto kao i zidovi, sve je od drveta, samo me zadovoljava činjenica da nije mrak, svetlost prodire kroz prozor koji se nalazi na kraju hodnika i obasjava mi put..Dok sam se polako kretala, prsti su mi pobeleli zbog mog jakog stiska oko noža, dok sam se priblizavala sobama iz prve sobe sa desne strane sam čula vodu i zatvaranje slavine.Ova kuća stvarno ima slabe zidove jer se sve može čuti.Čujem otvaranje vrata koje dolazi iz te sobe i nekoliko teških koraka, polako se udaljavam od te sobe, sve dok nisam pritisnuta uza zid koji se nalazi preko puta te sobe, duboko dišem, srce mi nenormalno brzo kuca dok jako držim noz u ruci, uskoro ću saznati koja me je to osoba kupila, čija sam to lutka..Zatvaram oči kada čujem škripenje vrata, celo telo mi je zadrhtalo i velika jeza mi je prošla kroz telo zbog čega su mi se i prsti na nogama zgrčili, ništa se ne čuje sem mog ubrzanog  kucanja srca i dubokog disanja, sada mogu osetiti nečiju blizinu, ne usuđujem se otvoriti oči ali to radim kada čujem nečije duboko disanje u mojoj blizini.Polako otvaram oči i dok ih otvaram gledam u pod,polako podižem pogled, preko puta mene vidim dva velika stopala, podižem pogled dok gledam kako mu kapljice od vode klize niz kolena do listova pa padaju na pod, peškir mu je omotan oko struka, sada mu vidim prsa koja se brzo podižu i spuštaju, prsa su mu ukrašena velikim leptirom na stomaku i dve ptice na grudima, još podižem pogled i vidim njegovu zategnutu bradu, polu otvorena usta kroz koji prolaze teški uzdasi, bradu staru jedan dan, i podižem pogled tako da sada se gledamo u oči, njegove oči su skoro pa crne, mokra kovrdžava kosu mu pada preko čela  a kapljice se spuštaju preko obraza pa mu padaju na prsa još više se spuštajući i nestajući mu ispod peškira..U šoku sam,kroz svoj drhtav glas još uvek ga gledajući u oči pokušavam da progovorim njegovo ime sa nadom da ovo nije još jedan prokleti san..

„Harry?“

A/N

Gotov je i 46.deo
Nadam se da vam se svideo
VRATIO SE HARRY AWIII

Kuću sa slike ne zamišljam bas tako ali je slična toj
Izvinite što kasnim
Uslovi su preko 200reads, 50 vote&40 comments
Sorry ako ima grešaka
Ly all .xx