The Stalker (EDITING!)

Chapter 51

Ubrzano trepćem u mraku dok osećam kako guram vrata i otvaram ih.Prestravljena sam ali ipak me adrenalin u telu drži da ne padnem.

Kada su vrata bila širom otvorena,najbrže što sam mogla sam počela hodati unazad ne znajući šta tačno trebam da očekujem.I onda, strašna tišina me je opkolila.Ne čujem ništa sem svog ubrzanog disanja.Nema traga od ovog monstruma i onda sam se brzinom svetlosti okrenula kada sam čula dubok udah iza mene.

Kao da je udahnuo moj miris.U glavi sam počela grditi samu sebe jer me tek sada udara to u kakvoj sam zapravo opasnosti.
„Šta želiš znati?" cinično me pita dok se trudim da mu ne pokažem svoj strah „Koliko je ljudi ubio? Koliko dugo im je bio u glavi?Na kakav način me je hteo uništiti i kako me je mučio?" glas mu dobija piskav zvuk i nekako se zaustavljam da ne prekrijem uši.

„Zašto?" misli su mi zaustavljenje.Ne znam kakvo pitanje da mu postavim jer sam toliko zbunjena.

„Ti ne znaš,srce" nežno mi govori zbog čega mi je jeza prošla niz telo.
„Ne znam šta?" zbunjeno postavljam pitanje i ispuštam jecaj kada osećam nokat na mom ramenu i kako sa njim mi prelazi preko tog dela.Odmah sam se povukla i molila se da me ne dodirne opet.
„Ti ne znaš svoju sudbinu ako ostaneš sa njim." Osećam njegov prljav pogled na sebi od kog mi je muka „Uspeo te je zavarati sa svojim milim glasom i slatkim dodirima...ali, ja sam mu uništio šansu" osećam srećnu podlost u njegovom glasu i onda je malo jače rekao
„O-o" i usledio je kikot od kog sam se zaledila
„Šta je bilo?" uplašeno ga pitam, šta se događa?
„Gospodar tame dolazi po tebe" i baš u tom trenutku sam dobila osećaj da mi je srce prestalo kucati
„Šta? Ne,ne,ne" počela sam brzo tresti glavom „Nisam dobila sve odgovore" užurbano sam rekla.
„Moj savet za tebe je da se probudiš" počeo mi se brzo približavati sve dok nisam bila pritisnuta uz vrata koja su nekako zatvorena.
„Moram dobiti odgovore!" nekako sam uzviknula ali sam opet dobila kikot kao odgovor
„Ako zaspiš,gotovo je" snizio je glas na takav način da su mi kolena zaklecala.
„Ne!"
„Šta god uradiš,ne smeš zaspati" to je na neki način zapevao kao da mu moje mučenje pričiva zadovoljstvo.
„Moram znati šta će se dogoditi!" glas mi je zadrhtao dok osećam kako me telo odaje i onda sam dobila najstrašniji mogući odgovor
„Umrećeš,srce" i sa tim odgovorom sam vrisnula kada sam osetila njegov prljav,ledeni jezik na mom obrazu i sa tim je nestao.To sam znala po njegovom okretu i onda ništa.Sigurna sam u to da je pobegao i da sam ga ja pustila.

Nisam mogla više izdržati i zaplakala sam ali sam se ipak jako ujela za jezik kako ne bih počela ispuštati jecaje.
„GDE JE ONA!?" čula sam definitivno najstrašniji glas do sada i još više me je uplašilo to što znam kome pripada. Posle par sekundi su usledili ubrzani koraci koji su zatresli tlo na kome stojim i ne znam kako,ali sam izgubila snagu i pala na taj pod i skupila kolena naslanjajući glavu na njih.

Zašto je sve tako prokleto komplikovano?Zašto je sve tako strašno?Tok mojih misli je prekinuo trenutak kada sam osetila njegov pogled na sebi i čak sam mogla čuti njegovo ubrzano disanje.
„Jebeno sam ti rekao da ne ideš nigde!" glas mu nikada nije bio toliko mračan i grub i najteže mi pada to što je upućen meni.
„Ne možeš mi jebeno naređivati" isto tako grubo mu odgovaram
„Hoćeš li da ti dokažem da mogu?" izaziva me i po tonu njegovog glasa mogu zaključiti da želi da bude izazoven.
„Samo probaj i gotovo je!" uzviknula sam i on je ućutao.Definitivno nije očekivao ovakvu reakciju niti ono što je posle usledilo.

Jecaji su me preplavili i suze su se nepozvano spuštale niz moje obraze.Osećam se tako ranjivo i najviše mrzim ovaj osećaj.
„Anđele.." nežno je prošaputao kada je čuo moje jecaje ali to me ovog puta neće kupiti.