Ruski POLJUBAC #2 ✔️

Epilog

"Sedam ljeta je prošlo otkad te znam...
Danas klečim pred tobom da te upitam...
I ne, ne bojim se, ne,
sasvim sam siguran...

Dlanovi ti se znoje i drhti ti glas,
a svejedno mi kažeš, vjerujem u nas,
i da odgovaraš da,
jer ti me dobro znaš...

Da žena mi budeš, nije to hir...
U ljubavi ovoj sam našao mir...
Da zauvijek dijelimo dobro i zlo,
živim za to...

Da na tvoju kosu mi miriše dan,
i sunce nam uđe u naš mali stan,
da zajedno stvaramo djecu i dom
živim za to...

Ja živim za to..."

*********************

- Aleksandre, uzimaš li...

- Uzimam!

- Polako, momče, smireno. Dozvoli mi da dovršim. Aleksandre, uzimaš li Maju...

- Uzimam! - slovka.

Matičar nervozno otpuhne, zagleda se u Aleksa, pa skoro frustrirano ponovi.

- Aleksandre, uzimaš li Maju za svo...

- Da, čovječe! Uzimam!

Tijelo mi podrhtava, ali pokušavam ostati pribrana, i valjda sam jedina koja se ne valja od smijeha. Pogledavam u Marka koji stoji iza Aleksandra, grize usnu, ramena mu se nekontrolirano tresu, pa najzad dlanom prekrije lice.

A kad se usmjerim natrag na svog muškarca, osmijeh mi zamrzne od siline tog prodornog pogleda.

Odlučnost da budem njegova, snaga ljubavi kojom me obasipa, govori mi da činim ispravnu stvar i da ni sekunde svog života neću posumnjati u nas.

- U redu. - matičar se okrene prema meni. - Majo, uzimaš li Aleksandra Klimova za svog...

- Uzimam! - ispalim na rubu suza.

- Kamo vam se žuri, djeco?

- Sad bih ti rekao. - Aleks promrmlja u bradu.

Marko stane do Aleksa i dodaje nam prstenje. Čim ja dobijem svoj prsten, drhtavim rukama uzimam onaj veći i stavljam ga na Aleksovu ruku.

Podignem pogled, prođe tek sekunda, a on mi dlanovima obujmi lice i utisne snažan poljubac.  I da me nije sram, skakala bih i vrištala od sreće, ljubila ga i grlila neprestano i sada znam...

Znam da ovamo pripadam. Znam da sam rođena da budem njegova, da ga volim, da ga usrećujem i prihvatim sve što mi daje od sebe.

Sada, kad imam Aleksandra i svoju dječicu, kad je sve drugo zaključano u prošlosti, moj život ima smisao.

- Ja vam nisam ni trebao. - čujem matičara kako gunđa. - Smijem li vas proglasiti mužem i ženom, ili ćete i to sami?

- 'Ajde, 'ajde, kad si navalio. - Aleks mu rukom daje znak da to učini.

- Proglašavam vas mužem i ženom. Možete... - odmahne glavom. - Ponovno poljubiti mladu.