Ruski POLJUBAC #2 ✔️

22. Plan

- Najradije bih je natjerao da dođe samnom u Rusiju. Da ostanemo kod staraca dok vi ne riješite situaciju.

- Znaš i sam da neće otići bez sina. - Sebastian me spušta na zemlju. - A bez dopuštenja onog smeća, učinili bi još veće sranje. Tek tada bi to bio zločin.

- Znam, jebote, znam...

- Da je meni netko rekao da ću ovo doživjeti... - Andrej se znalački osmjehuje i odmahuje glavom.

- Odjebi, nije mi sada do zajebancije. - ispalim.

- Stvarno je voliš? - uozbilji se.

Gledam ispred sebe u stol prepun papira, prisjećam se svakog našeg zajedničkog trenutka, njene sramežljivosti i nježnosti...

Podignem pogled i usmjerim ga direktno na Andrejev. - Da, volim je.

************************

Tri dana kasnije, ugledao sam Markov auto ispred firme. Adrenalin mi je ispunio tijelo i doslovno sam potrčao unutra. Zastao sam ispred vrata i prisluškivao, a kad bolje razmislim, bilo bi bolje da nisam.

- Dobro se drži. Pravi se da me ne poznaje. - Mako govori.

- Ali joj sigurno nije jasno što radiš tamo. - Andrej nadoda.

- Vjerujem da je tako, no nismo imali priliku razgovarati. Onaj je šupak ne ispušta iz vida. I... - zastane.

- I šta? - Sebastian ga pita.

- Nije mi jasan njihov odnos. Najčešće je hladna prema njemu, ali jučer... - opet se zaustavi kao da mu nije ugodno pričati o tome. - Jučer sam ih uhvatio kako se ljube.

Osjetio sam poriv da uletim tamo iza vrata i iščupam Marku jezik zbog toga što je izgovorio. Tijelo mi se trese od bijesa. Trudim se ne zamišljati te slike u glavi. Moju Maju ljubi drugi muškarac...

Životinjski urlam u sebi, nesposoban se dozvati pameti.

- Možda je to dio njene igre. - Andrej ponudi objašnjenje.

- Da, to sam i sam pomislio. No, ipak...

Ne želim više čuti ni riječi, ne mogu. Pasti će nečija glava, a to neće biti moja. Lupim po vratima i uđem u ured. Njih trojica me gledaju s nelagodom i, vjerujem, pitanjem jesam li ih čuo. Praviti ću se da nisam, bolje za njih.

- A pun mi je kurac one Majine sestre. - Marko okreće na zezanciju. - Vjerojatno smo se u njenim mislima poševili već desetak puta.

- E, jesi umišljen. - Sebastian prihvaća njegovu šalu dok im ja prilazim.

- Nisam, života mi. Vreba me na svakom koraku.

- Budi njena zlatna ribica i ispuni joj želju. - Andrej se guši od smijeha.

- Znaš da zlatna ribica ispunjava tri želje? Red bi onda bio da budem pošten. - odmah mu odgovori.

Stojim, zurim, ne trepćem... Slušam ih, a ne čujem. Gledam, a ne vidim. U glavi su mi samo Markove riječi i činjenica da Maja pripada drugome muškarcu.

- Sjedni i smiri se ili odjebi s tim crnim mislima. - Sebastian mi se najzad obrati. - Znam da si čuo, jer sam te vidio kad si dolazio. Ne jebi sebe, jer dobro znaš da te Maja voli. Znaš biti kreten, ali ipak te voli. Ovo što je Marko ispričao, siguran sam da ima svoju pozadinu.