I see you [završena]

Part 13: I'm moving

//Suze su mi se slijevale niz obraze. Samo sam pala na pod i počela sam plakati još jače nego prije. Nisam se mogla pomiriti s činjenicom da sam izgubila ljubav svog života i roditelje u jednom danu. Jednostavno nisam. Previše me boljelo. Previše je razdiralo.//

Alex's POV
"Mama, brinem se za Sabrinu. Već mjesec dana ne izlazi iz sobe, ne jede niti pije. Samo sjedi i gleda u jednu točku. Ne znam što da radim!" Nervozno sam hodao u prizemlju Sabrinine trokatnice. Već mjesec dana smo ovdje i brinemo se o njoj. Ali ona je svakim danom sve gore, sve dalje. A ja ne želim da bude tako, želim vratiti staru Sabrinu. "Ne znam sine. Doći ću danas. Može? Spakirajte stvari. Doći ćete k nama. Uredu?" Mama je zvučala rastreseno. "Da mama. Vidimo se." Rekao sam i poklopio.

Rekao sam svima da se spakiraju stvari. "Sabrina?" Provirio sam sa vrata sobe. Izgledala je gore nego ikada. S kose joj se doslovno cijedila masnoća, kosa joj je izgledala kao slama, imala je ogromne ljubičaste podočnjake, bila je blijeda kao bijela boja za zidove. Ovako nikada nije izgledala. A soba?? "Što se ovdje dogodilo?" Upitao sam zapanjeno, jer soba je izgledala kao da je bomba pala ovdje.

Sve stvari bile su poizbacane iz ormara, stvari sa stola bile su porušene na podu, posteljina je bila svuda, zavjese navučene, stol prevrnut, perje iz jastuka je bilo svuda po sobi. "Jesi li dobro??" Upitao sam. Sjeo sam do nje. Samo je naslonila glavu na moja prsa i počela je plakati. "Bit će uredu. Zvala je moja mama i.... ovaj.... doći će po nas. Selimo se k njima. Može?" Obrisala je suze i kimnula glavom. Ostavio sam ju da se spremi.

Alison's POV
Alex mi je javio da se vraćamo doma. To će biti dobro za Sabrinu. Maknut će se od ove kuće od Antonia. To je stvarno dobro za nju. Samo se nadam da će s vremenom se pojaviti i ona stara Sabrina. Koja je bila prije svega ovoga.

Mama je stigla kako je i rekla, za pola sata. Svi smo bili spremni. Torbe smo spustili u prizemlje, ali Sabrine nije bilo. Popela sam se gore i pokucala na vrata. "Dolje sam za dvije minute." Rekla je Sabrina. Zvučala je bolje. Za dvije minute Sabrina se spuštala niz stepenice. Alex joj je uzeo kofer. "Imam vijest za vas. Zapravo to je moja odluka i nadam se da ćete ju poštivati." Rekla je, pa je zastala i sve nas redom pogledala. "Odlučila sam da trebam promjenu. Promjenu okoline u kojoj živim. Odlučila sam se preseliti van Los Angelesa." Rekla je. Svi smo bili malo iznenađeni tom odlukom.

"Odluka je dobra. Dobro će ti doći promjena. A u koj grad se seliš?" Upitala je moja mama. "Barcelona." Rekla je Sabrina. Barcelona?? Pa to je u Španjolskoj!!! A Španjolska je u Europi. To je drugi kontinent. "Ali znala sam da ćete se možda buniti, pa ekipa ako želite dobro ste došli." Rekla je. "Idemo." Rekli smi svi u isti glas.

Sabrina's POV
"Požurite se. Zakasnit ćemo na avion. Ajde!" Vikala sam vukući kofer za sobom. "Iza tebe smo." Trčali smo do terminala. Zasutavili smo se ispred stjuardese. "Jesmo li zakasnili?" Upitala sam jedva dišući. "Ne stigli ste na vrijeme. Avion polijeće za 15 minuta." Odahnuli smo svi. "Izvolite." Rrkla je stjuardesa nakon što nam je pregledala karte. "Ugodan let." Rekla nam je. "Hvala." Viknuli smo svi u iati glas. Nastavili smo prema avionu. Sjeli smo na mjesta.

"Hahahahhaha za malo smo ostali ovdje." Rekao je Ray. "Ne šali se s tim Ray. Hahahahahah..." Rekla sam i počeli smo se smijati. "Drago mi je da si dobro. Lijepo je opet vidjeti taj osmijeh." Rekao je Alex. "A hvala Axi." Rekla sam razdraženo i zagrlila ga. "Ne zovi me Axi." Procijedio je kroz zube dok smo još bili u zagrljaju. "Nema problema, Axi." Rekla sam i nasmijala se. "Ti se to šališ sa mnom?" Rekao je i počeo me škakljati. Počela sam se smijati kao posljednji luđak. "P - r - e - k - i - n - i..."  Rekla sam kroz smijeh. Prestao je. Avion je počeo uzlijetati.

*17 h kasnije*

"Molimo pratite nas kako nebi došlo do komplikacija pri slijetanju." Začula sam glas stjuardese. "Pojas zakopčajte ovako - druga stjuardesa je pokazivala kako treba zakopčati pojas - Budite mirni, a u slučaju komlikacija iznad vas su vrećice sa zrakom." Rekla je prva stjuardesa. Nakon pet minuta osjetila sam kako se avion zaustavio. "Hvala što ste letjeli s nama." Opet sam začula glas stjuardese.

Polako smo silazili niz stepenice. Ubrzo smo bili unutar zgrade aerodroma i čekali smo prtljagu.
Izašli smo i Alex je htio zaustaviti taxi. "Ti bi u taxi, pored ovakvog auta?" Upitala sam sarkastično i pokazala sam na crni terenac koji nas je čekao nedaleko od ulaza. "Mislim da ne." Rekao je Alex i nasmijao se. "Ja vozim." Rekla sam. Alex i Ray su ubacili prtljagu u gepek. Naravno nije nama jedan terenac bio dovoljan pa smo imali još jedan koji je vozio Ray.

Naravno imamo još prtljage koja je još u Los Angelesu. Teta će je poslati onim avionom u 23 sata. Vozili smo se oko pola sata dok nisam skrenula u jednu zatvoreniju ulicu. Nije tako prometna. Zaustavila sam se pred svjetlo plavom trokatnicom. "WoW! Ovo je naša kuća??" Upitao je iznenađeno Ray. "Da." Rekla sam i otključala vrata. Alex i Ray su protrčali pored nas. Kao mala djeca su. Hahahahahha... "Ej, smirite se!" Viknula sam na njih. Odmah su stali kao vojnici. A kada kažem kao vojnici, ne šalim se. "Yes, ma'am!" Rekli su u isti glas. Samo sma se nasmijala.  Otključala sam vrata i pustila njih dvojicu u kuću.

"Señorita Carpenter, es na?" Začula sam glas iza sebe. "Sí, lo soy. Y usted es?" Uzvratila sam. Da, prije ove odluke sam vježbala svoj španjolski. A i učila sam ga u školi. "Estoy Caroline, sus vecinos. Veo que acabas de llegar. Sería muy bueno si más tarde todos se reúnen."

Rekla je, pa očito Caroline.
"Muy feliz. Tan pronto como desembalar vamos a venir a usted. ¿Cuál es su casa?" Upitala sam ju.
"Es rosado a través de la calle. Miro adelante a verle. Nos vemos. Adiós."

Rekla je Carolina. Roza. Preko ulice.
"Está bien. Yo estoy deseando. Nos vemos más tarde. Adiós." Rekla sam. Caroline mi je mahnula i uputila se kući. "WoW. Nisam znala da pričaš španjolski ovako dobro!!" Rekla je iznenađeno Alison. "Usted no sabe mucho acerca de mí, la miel." Odgovorila sam joj uz smijeh. "Nisi fora. Koliko dugo ćeš pričati na španjolskom?" Upitao je Ray i nastavio se smijati. "Dokle god živimo ovdje." Rekla sam. "A ipak nije zaboravila pričati engleski." Rekao je Ray sarkastično.

Preokrenula sam očima. "Hoćemo jedan selfie ispred kuće pa na Instagram??" Upitala sam veselo. "Yeaaaah baby, stara se Sabrina vratila." Čula sam od Alexa. " Daaaa." Vrisnuli su svi u isti glas. Jurnuli su van u dvorište. "Niños." Rekla sam i nasmijala se.

"Spremni?" Upitala sam dok se Alison još namještala. "Sad jesmo." Rekla je Alison nakon što je pet puta popravila frizuru. Opalila sam. U opis slike sam stavila: *El nuevo hogar con mi única familia. Listo para un nuevo comienzo. Te amo, mi alma. 💞💞
#NuevaCasa #NuevoComienzo.💜*
( *Novi dom s jedinom obitelji. Vrijeme je za novi početak. Volim vas, duše moje. #NovaKuća #NoviPočetak*)

Ekipa je odmah lajkala moju sliku. Spremila sam mobitel u zadnji džep mojih boyfriend traperica. "Sabrina!!!!" Začula sam dernjavu na prvom katu. "Molim??" Upitala sam nakon što sam se popela na prvi kat. "Sve su prostorije ovdje zaključane." Rekla je. "Znam. Rekla sam vlasnicima da promjene brave i zaključaju svaku prostoriju. Jer sam znala da ćete se potući, ali doslovno, oko soba." Rekla sam i progurala se između njih do prvih vrata. "Ova soba je Alexova." Rekla sam i otključala prvu sobu. "AJMEEEEEEEEE!!!" Bila je jedina riječ koja je odzvanjala kućom čitavih pet minuta.

"Gracias, mi amor!" Rekao je Alex i dotrčao do mene, čvrsto me zagrlivši.
"No hay problema, miel!" Odgovorila sam mu. "Me estás asfixia suerte!" Molila sam ga da me pusti. "Juego." Rekao je Alex i pustio me. "Mi habitación es que al final, y usted acepta el resto." Rekla sam Rii, Rayju, Alison i Rach. "ŠTO???" Upitali su svi u isti glas. "Rekla je - Moja soba je ona na kraju, a vi se dogovorite za ostale." Rekao je Alex.

"Bit ću u kuhinji." Rekla sam i uputila sam se prema kuhinji. Otvorila sam vrata hladnjaka i ostala šokirana svojom glupavosti. Pa kako sam mogla zaboraviti da nemamo ništa za jesti. "Alex!!!!" Viknula sam. U valjda tri sekundi se Alex pojavio u kuhinji.
"¿Qué pasó?" Upitao je Alex. "La miel. No tenemos comida. Uno va de compras conmigo?" Upitala sam ga. "S tobom? U kupovinu? Pa ne znam.... - odugovlačio - Ali naravno da idem!" Rekao je. "Hvala." Rekla sam i čvrsto ga zagrlila. Krenuli smo u šoping.

Hey sociedad !!! ¿Qué pasa? Kako ste? Što ima? Kako vam se dopada nastavak? Znam znam ima španjolskog!! Kako vam se to sviđa?? Znam da niste razumjeli tih par rečenica, ali nema veze. Ako želite mogu vam napisati prijevod!?  U buduće će biti više španjolskog i bit će češći. Nadam se da vam to ne smeta! Ako ima grešaka gramatičkih, sorrkač!!! Te amo amigos!!
Vaša Mac💋💋