I see you [završena]

Part 10: She is mine!!

Prošlo je pet dana od kako se Antonio vratio natrag doma i od kako smo mi u vezi. Danas se vraćam doma. Tko bi rekao da ću se ikada ovako veseliti školi!? Pokupila sam svoje stvari, a čuvar mi je prtljagu stavio u auto. Pozdravila sam se sa svima. "Nedostajat ćeš mi. Znaš da možeš uvijek doći k nama?" Upitala me teta. Nisam sigurna je li ovo bilo retoričko pitanje.

"Znam. Hvala." Rekla sam i nasmiješila se. "Ako ćeš nešto trebati, znaš da nas možeš nazvati u 2 ujutro i mi ćemo doći? Tu smo za tebe." Rekao je Alex, a Ali je samo potvrdno kimnula i potvrdila njegove riječi.
"Znam i hvala na tome. Nadam se da se vidimo uskoro!" Rekla sam i zagrlila ih oboje. "Ria i Ray su presretni što su te upoznali i žele te što prije vidjeti." Rekla je Ali. Nasmijala sam se. U ovih 7 dana što sam bila ovdje, bilo mi je prekrasno i upoznala sam zakon ljude. Jako sam se vezala za Raya i Riu. Inače oni su cura i dečko. Ray je Alexov najbolji prijatelj, a Ria je Alina najbolja prijateljica.

"Doći ću uskoro obećajem." Rekla sam i još jednom ih oboje zagrlila. Sjela sam u auto i mahnula im. Zavezala sam se i upalila auto. Izašla sam iz dvorišta i uputila se na autocestu. Veselila sam se povrataku u sjeverni L.A. Mami sam sve ispričala i mama je bila isto toliko sretna koliko sam i ja. Dobro možda ne baš kao ja, ali blizu.

Upalila sam play listu i pustila pjesmu "Me & Rythm" od Selene Gomez.
(Sorry ako je ime pjesme krivo!! Nisam sigurna kako se piše Rythm!!)

Vozila sam se svega pet minuta, kada mi je mobitel zavibrirao. Antonio. Samo sam se nasmijala i stišala radio. Stisnula sam 'answer' i stavila na zvučnik.

"Hey." Rekla sam veselo. "Hey. Kako je moja princeza?" Upitao je. Volim kada je ovakav, a ne bad boy. "Princeza dobro, tvoja djevojka super." Rekla sam i oboje smo se nasmijali. "Gdje si?" Preokrenula sam očima. "Toliko ti nedostajem?" Zezala sam ga. "Naravno." Rekao je. Awwww... kako je samo sladak. "Evo vozim se, na autocesti sam. Za 25 minuta sam doma." Rekla sam samo da prestane ispitivati.

"Dobro. Dolazim za jedan sat kod tebe." Rekao je Antonio. "Ne, nemoj. Vidjet ćemo se u ponedjeljak." Rekla sam i sada me bilo strah njegove reakcije. "Zašto?" Djelovao je zbunjeno. "Moram se odmoriti. Ponedjeljak je prekosutra. Ako si izdržao pet dana bez mene, možeš još jedan." Rekla sam i zaustavila auto jer sam bila pred kućom. Malo sam mu slaga vrijeme dolaska, jer sam očekivala da će reći da dolazi.

"A molim te. Jedva sam izdržao ovih pet dana i sada bi ti da čekam do ponedjeljka. I rekao sam dečkima da ćete se upoznati. Moooooolim te."
Rekao je umiljato. A tko bi ja bila, da nisam popustljiva? Bi li onda bila ja?
"Uredu. Gdje ste?" Rekla sam. Mogla sam zamisliti njegov pobjednički izraz lica. "Don't." Rekao je i poklopio.

"Mama idem ja do Don't-a. Antonio me želi upoznati s ekipom." Rekla sam mami s vrata kuhinje. "Uredu, dušo. Vidimo se kasnije. Nemoj ostati predugo." Rekla je mama tipkajući na kompjuteru. "Okej. Neću biti dugo." Rekla sam i izašla sam van.

Sjela sam u auto i nagazila gas.

Antonio's POV
"Don't." Završio sam razgovor sa Sabrinom. Tako mi je drago da se vraća. Nedostajala mi je. Još ne vjerujem što se dogodilo. "I hoće li doći?" Rekao je Ivan. Njih dvoje imaju vrlo čudan odnos. Prvo su bili najbolji prijatelji, pa su postali stranci, pa prijatelji, pa najbolji prijatelji i sada opet nešto ne pričaju. Da mi je znati koji je razlog svemu ovome. I koji je razlog što je Sabrina bila u južnom L.A.-u. Dok sam ja tako razmišljao o tome pojavila se Sabrina.

Preslatka je. Nadam se da ju nikada neću izgubiti niti povrijediti. Došla je i naravno svi dečki su se ustali i pozdravili se s njom. A ja sam došao kao šećer na kraju. Poljubio sam ju u obraz. Očekivao sam da će povući stolicu i sjesti do mene, ali ne. Sjela se meni u krilo. Meni odgovara.

Sabrina's POV

Došla sam do Don't-a i ugledala kako dečki sjede i pričaju. Prvo ih nisam htjela smetati, no ipak moram ići tamo. Ušla sam unutra, a svi dečki su došli do mene i zagrlili me osim Antonia. On je ostao kao šećer na kraju. Poljubio me u obraz iako sam očekivala da će se pred dečkima praviti važan. No nije. Umjesto u stolac, sjela sam Antoniu u krilo. Ništa nije rekao. Samo me obgrlio rukom oko struka. Daj Bože da se ovo nikada ne promjeni.

{3 tjedna kasnije (skorkač što ubrzavam radnju.}

Sabrinas POV
Ne možete ni zamisliti kako nam je predivno u vezi. Antonio je predivan. Volim ga. I ne želim ga izubiti, no u zadnje vrijeme je dosta čudan.

Upravo izlazim iz učionice. Posljedn sat, posljedni dan u ovoj školskoj godini, u srednjoj školi. Dogovorila sam se s Antoniom da ćemo se naći nakon zadnjeg sata iza škole na parkiralištu pa ćemo ići skupa na ručak s dečkima. Došla sam na parkiralište i čula slučajno Antonia kako razgovara s nekime. "Moramo to večeras napravti. 'The Kings' su ponovo u akciji. Pripremi oružje i ekipu, dolazim večrras oko 19!" Rekao je i poklopio.

Okrenuo se i ugledao mene. Stajala sam širom raširenih očiju i ne vjerujući sto sam upravo čula. "Oružje? Ekipa? The Kings? Što se ovdje događa, Antonio???" Upitala sam ga izbezumljena. "Hajde, sjedni u auto pa ću ti sve objasniti." Rekao je. Sjela sam u auto i on je krenuo. Šutio je 10 minuta, a onda je zaustavio auto. Izašao je i naslonio se haubu auta. Izašla sam i sjela porednjega. Svoj pogled sam prikovala na njega.

"Sve je počelo prošle godine. Moj tata je poginuo i ostavio sav novac meni i mami. A tata je očito bio u velikim dugovima. Pa sam ja morao otpltiti dugove. Tako sam upao u jednu bandu i kada sam otplatio dugove, osnovao sam svoju bandu - 'The Kingse'. Svidjelo mi se. I sada je moja banda jedna od dvije najbolje bande u cijelom svijetu. Znam, znam, to nije za pohvalu." Rekao je i izdahnuo. Pogledao me tužnim pogledom i pogled spustio prema zemlji.

Podigla sam mu glavu tako da su nam se pogledi sreli. "Nemaš se čega sramiti. Ne smeta mi da se time baviš dokle god nisi u zatvoru i smrtnoj opasnosti." Rekla sam tiho i nasmijala se. On je također usne razvukao u ogroman osmijeh. "I što da ja više poželim?" Rekao je razdragano i poljubio me. Naslonila sam se na haubu auta, a on me nastavio ljubiti.

Antonio's POV
Budim se u nepoznatoj sobi. Gdje sam ja to? Okrenuo sam glavu i ugledao Sabrinu. Svi događaji od jučer su mi se počeli vraćati. Osmijeh mi je zatitrao na licu. Okrenuo sam se na bok i glavu naslonio na ruku. Gledao sam je možda 15 minuta kada se probudila.

Sabrina's POV
Osjetila sam da mi netko prolazi rukom kroz kosu. Polako dam se promeškoljila. Otvorila sam oči i ugledala Antonia. "Jutro." Rekao je. Da je bar ovako svakog jutra. "Jutro." Rekla sam još pospana. Legla sam se na njegova prsa, a on me obgrlio lijevom rukom.

Ležali smo tako par minuta, u tišini.
"Sabrina, moramo razgovarati" Rekao je tiho Antonio. Podigla sam pogled prema njemu. "Ja" zastao je i duboko udahnu "samo te ne želim izgubiti. Ja se tim bavim i ne mogu glumiti da sam nešto što nisam. Niti želim. I ne želim se ni zbog koga mijenjati!" Rekao je. Šutjela sam. Pogledao me. "Ni ja tebe ne želim izgubiti. Ja te nisam tražila da se promijeniš. Ja te volim takav kakav jesi i ako se ti time baviš, naučit ću živjeti s time. Samo..."
Tu sam zastala. Pogledala sam ga. Gledao me tako nježno. "Samo,te ne želim izgubti. Ne želim da te policija odvede ili da ti se nešto dogodi."

Rekla sam i spustila glavu. Jedan pramen moje kose pao mi je preko lica. Antonio ga je lagano zataknuo iza moga uha. "Hvala ti. Čime sam te zaslužio?"

Haaaaaaaj guys. Znam, znam, trebalo mi je bilijun godina da ga napišem. Tako mi je žao. No imala sam hrpu stvari u školi, hrpu stvari privatno i još nisam imala inspiracije. Ali eto uspjela sam ga završiti. Molim vas u komm i vote da znam što mislite.
(Na kraju odgovorite na pitanja⤵⤵)
Hvaka svima koji čitaju knjigu, votaju i komaju, mnogo mi to znači!

Što mislite o Antonievom 'poslu'?
Što mislite što će se dalje događati?
Hoće li sve biti OK?

!!!P.S. SORRY AKO IMA GREŠAKA!!!

Vaša Mac💋