Ruski POLJUBAC #2 ✔️

9. Stan

Skoro odustanem od pregledavanja fotografija kad na sljedećoj ugledam sebe. Jebeno, sebe! Iduća fotografija... Ponovno ja. I tako još nekih pet slika za redom. Kako izlazim iz auta, ulazim u zgradu, izlazim, sjedam u auto...

Ovo me se sada itekako tiče. I ništa šta ona kaže, neće me vjeriti u suprotno.

Vadim mobitel iz džepa, jer želim učiniti prvu i najbitniju stvar. Zovem Andreja.

- Aleks, stari, šta se...

- Ništa se nije desilo. - prekinem ga. - Treba mi usluga.

Podsmjehne se. - Slušam.

- Je li u toj tvojoj zgradi još koji prazan stan?

Nervira me tišina s druge strane slušalice. Znam da sad razmišlja i napreže mozak, ne bi li shvatio moje pitanje.

- No? - požurujem ga.

- Jedan u prizemlju. I jedan odmah ispod mog stana. Zašto?

- Nije bitno. Ključevi su kod tebe? - pitam.

- Naravno da su kod mene. Kod koga bi bili? - ironija mu nije jača strana, ali sad nemam volje ni vremena za zajebanciju.

- Doći ću po ključeve. Još večeras.

- Aleks, Aleks... - smješka se. - Zar ti Sebastianova kuća nije dovoljna?

- Nije to što misliš. - otpuhnem.

Jebeni Andrej. Samo mu je seks na pameti. A ne mogu ga kriviti. Nisam baš ništa bolji...

- Nego? - znatiželja je jača.

- Treba mi za jednu djevojku. Ispričati ću ti, samo ne sad. Ok? Hitno mi je i izuzetno mi je važno da ovo ostane među nama.

- Za koju djevojku? - prasne i po glasu znam da je nestrpljiv i veoma sumnjičav.

- Nije bitno, rekao sam da ću ti sve objasniti.

- Aleksandar, gdje je Tara? - polako me pita. - Sa Sebastianom je u veoma nategnutim odnosima. Ako ti je samo palo na pamet da nju vodiš u taj stan...

- Koji ti je kurac? - prasnem i ustanem s kauča nervozno koračajući stanom. - Misliš da bih vlastitom bratu skidao žensku? Jesi li ti normalan?

- Znam da ti se sviđa. Isto kao šta znam da te boli kurac za sve. Pa onda... Zar moje pitanje nije na mjestu? - čujem mu prijetnju u glasu.

- Ne, jebo te. Ne diži mi tlak. - zarežim i razmišljam kako ovo nije bila dobra ideja.

Da, znam. Napravio sam cijelu hrpu sranja u životu. Išao iz krajnosti u krajnost. I da, bolio me kurac za baš sve...

Ali sada, ima jedna tužna djevojka... Djevojka kojoj treba pomoć... I ne mogu olako dignuti ruke i reći da me nije briga.

- Zašto se onda tako uznemiravaš? - pita me pomirljivo.

- Zato jer ovo nije zajebancija, Andrej. Saznati ćeš i zašto, ionako će mi trebati još poneka tvoja usluga. Sada te molim da mi ostaviš ključeve u vratima. Odužiti ću ti se, vjeruj mi.

- Kako god ti kažeš... - naceri se i poklopi slušalicu.

Pokucam na vrata i bez čekanja uđem. Maja leži na krevetu, sklupčana i grli jastuk. Priđem joj i čučnem ispred nje kako bih joj mogao vidjeti lice.

- Majo... Ne znam šta se dešava, ali nije mi svejedno. Slušaj, spakiraj najnužnije stvari za sebe i Filipa....

- Ne... - odmahuje glavom.