BORBA DO SMRTI

2.2K 163 16
                                    

Vuktorija P.O.V

Čula sam buku na spratu. Nadam se da je Derek dobro. Buka je bila tako glasna, kao da je probijen zid. Šta li se dešava gore.?

" Još jedan beskorisni sluga. Tako brzo pobedjen. Nije ni čudo. Još uvek si u formi" pokvareni se nasmejao kralj "Možda drugima možeš da oduzimaš moć i da je blokiraš, ali meni ne možeš. Tvoje oči mi ne mogu ništa."

Stala sam pored oca " Blokada moći? Šta misli pod tim i pod očima?"

" Mogu dodirom da uzmem moć protivniku, a mogu i da je blokiram, onda je bespomoćan, a što se tiče očiju. Njima mogu da udjem u um protivnika, možes da ga nateraš da uradi šta god poželiš, čak i da ga nateraš da se ubije ili da ubije za tebe, ali to će teško raditi na kralju. Tu sposobnost imam samo ja, a možda i ti. Još nisi otkrila svoje prave moći, sem isceljenja, koliko sam uspeo da primetim." nije sklanjao pogled sa kralja. " Prepusti ovu borbu meni, kraljeve sposobnosti su na mnogo većem nivou."

Spremao se da napadne " Ali, ne možeš da ga pobediš sam"

" Znam, ali mogu da pokušam" osmehnuo se.

" Molim te, skloni se sa strane. Ne želim da ti se nešto desi" zabrinuto me je pogledao.

" Dobro" rekla sam i odmarširala do Logana.

Sve što mogu je da gledam. Logan je bio pri svesti, ali još uvek nije mogao da se pomera. Sta li je to bilo na maču? Izgleda da ja paralizovan. Možda je privremeno, jedino mi preostaje da čekam i saznam. Posmatrao je kralja i mog oca, zanimalo ga je šta će se desiti, baš kao i mene.
Kralj je ustao sa prestola i skinuo svoj ogrtač. Bio je u crnim pantalonama i crnoj košulji. Izvadio je mač iz korica, koji mu je stajao zakačen oko struka.

" Trebao sam da te ubijem kada sam imao priliku pre mnogo godina, a ne da te ostavim u životu." pokvareno se nasmejao i počeo da korača prema mom ocu.

" Izgleda da ti je to bila još jedna greška" rekao je i napao ga je mačem, ali je kralj zaustavio napad. Čula se škripa dva sečiva koja su pokusavala da nadvladaju jedno drugo. Vešto su se borili, niko nije posustajao, već su odlučno napadali jedan drugog.

" Ako ovako nastave, ova borba može večno da traje" rekao je Logan, sada je izgledao mali bolje i primetila sam da više nema bolove. Delovao je opušteno " Pazi se Viki, ako bude došla Laura, moraš biti spremna na borbu. Ona je opasna."

" Da li možda znaš kako da je pobedim?" upitala sam kada su mi pažnju skrenula crna krila, tamna kao noć koja su se pojavila na ledjima mog oca. Ogromna su, veća krila nisam videla, skroz ih je raširio, a oči su mu postale drečavo narandzaste.

" Mogu da ti kažem samo koje su njene sposobnosti. Ne znam koja joj je slabost" odjednom sam se opet fokusirala na Logana.

" Reci mi" gledala sam ga zainteresovano.

" Dobra je u baratanju sa oružijem. To je prva stvar. Jako je brza i spretna u borilačkim veštinama, a najvažnije od svega je da može da menja oblik"

" Da menja oblik?" zbunjeno sam ga gledala.

" Pretvara se u životinju, koju god poželi" dodao je.

" Menjač oblika, kako da se borim protiv takve osobe?" upitala sam ga.

Fokusirao se na nešto iza mene, kao da je tamo neko " Evo tvoji prijatelji andjeli"

Okrenula sam se i ugledala Eliota i Ejdana kako su ušli kroz prozor. Zbunjeno sam ih gledala i nekako iznenadjeno. Šta oni rade ovde?
Ugledali su me i krenuli prema meni, što su se više približavali, primetila sam da imaju nešto na odeći.
Ukočeno sam stajala, pa to je krv. Izgleda da su povredjeni.

" Ej Viki" rekao je Ejdan o ismehnuo mi se.

Nisam ništa odgovorila,samo sam preplašeno gledala u njihovu krvavu odeću.

" Krv nije naša" Eliot je rekao, jer je primetio da posmatram njihovu krvavu odeću.

" Šta se desilo? Odkud vi ovde?" upitala sam ih.

" Razgovarala si sa kraljicom u snu. To je jedna od njenih sposobnosti. Kada proba da udje u nečiju glavu skraćuje sebi život, zavisi od toga koliko je energije potrebno. Povezala se sa tobom i otkrila je da ćeš napasti. Zato nas je poslala ovde" Eliot je izgovorio ozbiljno, ne trepnuvši. Sigurno je ljut na mene. Gledao me je veoma hladno.

" Što se tice krvi, nije naša. Imali smo priblema,ali smo ipak uspeli da je porazimo. Laura više nije pretnja." namignuo mi je Ejdan.

" Ubili ste je?" iznenadjeno sam ih gledala.

" Ne, nije mrtva. Samo smo je malo povredili. Onesvestila se kada je izgubila dosta krvi. Zavezali smo je, ićiće u tamnicu." rekao je Eliot.

" Ne mogu da verujem da ste uspeli da je pobedite" rekao je Logan, zvučao je napeto. Pogledala sam ga i videla da pokušava da ustane.

" Polako, ne pomeraj se. Moraš da miruješ" došla sam do njega i pomogla mu da ustane. Jedva je stajao na nogama.

" Dobro sam" uspeo je da se ispravi, podigao je pogled " Pazi" izgovorio je i odjednom sam se našla na podu,a on je ležao pored mene.
Sve se tako brzo izdešavalo, da nisam uspela da shvatim šta se dešava. Pogledala sam na mesto gde smo stajali, zid je bio urušen. Odjednom je moj otac stajao na tom mestu. Na čelu mu je bilo krvi, izgleda da je dobio jak udarac i udario u zid.
Logan me je gurnuo zbog toga inače bi udario u nas.

" Logane, da li si dobro?" pomogla sam mu da ustane, uhvatio se za ranu izgleda da ga je zabolela.

" Izvini što kasnim. Nadam se da sam stigao na vreme za borbu." čula sam Derekov glas " Šta oni rade ovde?"

Ejdan i Eliot su ga gledali, nisu ni trepnuli. O cemu se radi? Deluju napeto. Pustila sam Logana kada sam primetila da može da stoji bdz ičije pomoći.
Koraci su se polako približavali, Derek dolazi ovamo. Izgleda da je uspeo i porazio Kiru i Marka.
Stao je iza mene, okrenula sam se sa velikim osmehom i htela da ga zagrlim, ali sam se sledila kada sam ga ugledala.
Njegova, inace bela košulja je bila natopljena krvlju. Lice i kosa su mu takodje bili prekriveni krvlju, nekako izgleda strašno. Trgla sam se i krenula unazad.

" Šta se desili? Sva ta krv. Šta si uradio? Da li si povredjen?" pocela sam da se tresem od straha, ovaj prizor je zastrašujuć.

" Mrtvi su. Oboje. Onaj prizor ne mogu da ti opišem. Izgubio sam kontrolu, ne sećam se tačno svega. Zadnje čega se sećam je miris njene krvi. Posle toga sve mi je mutno." oborio je pogled " Dobro je da sam uspeo da povratim kontrolu, inače bi napao svakog ko mi se nadje na putu, a toga se plašim" pogledao je u kralja koji je prestao da se bori sa mačem.
Nisam primetila do sada, ali oboje su premoreni i bili su povredjeni. Imali su ogrebotine i modrice.
Znam da je rekao da se ne mešam, ali potrebna mu je pomoć. Neće uspeti sam da ga pobedi.

" Vreme je da napadnemo" rekla sam.

" Sigurna si?" upitao je Derek.

" Sigurna" ozbiljno sam se fokusirala na napade koji su se odvijali pred mojim očima.

Kralj je napao i zadao jak udarac koji je ostavio mog oca na podu da leži. Uzeo je mač i spremao se da ga ubije.
Nema šanse da to dozvolim, telo je počelo da mi ključa, a vid mi se izoštrio. Krila su mi se raširila i krenula sam u napad.

" Skloni se od njega" krelj se okrenuo prema meni u dobio pesnicu u lice.

Nije se ni pomerio, uhvatio me je za ruku i čvrsto me držao " To mi neće naškoditi. Previše si slaba" ogledao me je krvavo crvenim očima, koje su mi ledile krv u žilama.

Povukao me je naglo i bacio na drugu stranu. Pala sam na zemlju i udarila glavu. Sve mi je zvonilo u ušima, nisam mogla da fonkcionišen. Samo sam nepomično ležala da bi ova zvonjava prestala.

---------------------------

Evo nastavka. Nisam uspela ranije da ga napišem.
Nadam se da je dobar. Približavamo se kraju.
Sutra ću dodati poslednji deo.

Crni AnđeoWhere stories live. Discover now