Crni Anđeo

MASKENBAL

Kada je stala ispred mene, videla sam da ima nebesko plave oči. Njene oči su tako svetle za razliku od mojih, ja sam verovatno povukla oči na tatu. Izgleda tako mlado, lepa je.

Osmehnula mi se " Tako mi je drago da te vidim i upoznam." zagrlila me je " Jako si lepa"

Zagrlila sam i ja nju " I meni je drago"

Pustila me je iz svog zagrljaja " Eliote, ostavi nas nasamo. Moramo da razgovaramo "

" Naravno,vaša visosti " okrenuo se i otišao.

" Idemo u moju kancelariju"

Krenula je na sprat,a ja sam je pratila.
Popele smo se stepenicama i krenule u desno krilo palate. Hodnik je bio dugačak i prostran. Prozori su bili veliki i svetlost je obasjavala ceo hodnik. Prolšle smo nekoliko vrata. To su verovatne gostinjske sobe.
Sa desne strane bu bila velika braon vrata sa zlatnom kvakom. Otvorila ih je i ušla unjutra, a ja sam ušla za njom
i zatvorila ih.
Kancelarija je bila velika. Svetlost koja je dopirala kroz prozor osvetljavala je celu prostoriju. Sto je stajao na sredini, bio je veliki i braon,kao i ugaona garnitura u desnom uglu i velik ormar sa policama i fiokama, izgledali su kao da potiču iz 19 veka.
Sve je bilo tako savršeno.

" Izvoli, sedi " ljubazno je pokazala na ugaonu garnituru.

Sela sam, a ona je naspram mene.

" Imaš li neka pitanja ili da počnem ispočetka?" upitala me je

Naslonila sam se " Volela bih da znam sve od početka. Znam da si ti andjeo,a da mi je otac demom. To je sve."

" Znači veruješ u andjele i demone?" zbunjeno je upitala

" Da, verujem "

Udahnula je duboko " Pa, da počnem. Pre osamnaest godina tvoj otac i ja smo se sreli. Tada smo ratovali protiv demona. On je bio povredjen, a ja nisam mogla da mu dozvolim da umre. Sklonila sam ga u zabačeni deo šume. Brinula sam o njemu i onda sam počela da se zaljubljujem u njiga. Kada sam ostala trudna, saznali su da sam bila sa njim." napravila je malu pauzu " Zabranjeno je da andjeli i demoni budu zajedno, mu smo neprijatelji, ali ja sam se ipak zaljubila u demona i ako sam znala da mi je zabranjeno da budem sa njim. Volela bih da znam šta se sa njim desilo, nisam ga videla od kada si se ti rodila."

" Zašto si me ostavila?"

" Morala sam. Oni su te želeli za sebe. Koliko imaš pravo na moj presto, toliko imaš i na njihov. Pobegla sam i otišla u svrt ljudi. Našli su me i pratili. Bežala sam, ali sam znala da će na kraju da me uhvate. Ostavila sam te na pragu jedne kuće, kada sam se vratila po tebe, ljudi koji su živeli tu su se odselili. Poslala sam nekoliko osoba da te traže ali je bilo bezuspešno. " oborila je pogled " Na kraju je Eliot uspeo i obaveatio me o tome. Potrebna si nam, a i oni žele da te pridobiju, tako da će sve uraditi. Moraćeš da biraš u kom ćeš kraljevstvu da vladaš. "

" Da li su te uhvatili kada si me ostavila? Zašto ne mogu u oba kraljevstva da vladam? "

" Uspela sam da im pobegnem. Zato što se andjeli i demoni ne slažu. Ni ja se nisam slagala sa tvojim ocem. Nije mi verovao na početku,ali mu je dosta vremena trebalo da mi poveruje. "

" Šta bi se desilo ako ne želim da vladam i odustanem od prestola?"

Pojavila joj se tuga u očima " Presto bi preuzeo neko drugi. Odnosno sin moje sestre"

Iznenadjeno sam upitala " Imam brata?"

" Da, upoznaćeš ga na sutrašnjem balu. On ne živi ovde, ali je blizu palate."

" To bi bilo dovoljno, ako me još nešto bude interesovalo pitaću. Mogu li da razgledam palatu? "

" Naravo" ustala je i otišla do stola i pritisnula je dugme u donjem delu.
Nekoliko minuta kasnije ušao je Eliot.