U to ja riči rečene i vrh golubice2 nemalo začujem misleći, neznam, usnuh li ali bjah3, znam da u duhu uznit vidih malin jedančudna čina i razlika: biše preslica od dvanadeste lastovic, a kolo nutrnje,ko u nje udaraše, jimiše trista šezdeset i pet palac bilih, a tolikojemićenih črnih, a kolo vanjsko od trideset lopatic, u ke ne vodaali vitar udira i njimi privraća, da Apolo s konji svojimi okolo tekućiprivraćaše i meljiše. Malinar biše jedan star, dali smin muž, ki hip ičas4 vriće ne žita, da gradov, kaštelov, selov, polač, ljudi, živin, dubov,cvitov, trav i zeljaj, hitrinje, oholosti, liposti, hrabrosti i napokomsve ča na svit moreš smislit naglo vuciše i u grot spravljaše, ijaki žrvni tudihtaj sve te stvari u prah samilahu, a malinar po drugebrz teciše. Vidih da ljudi oružni s rastresenim perjem5 drugoč mujimena unesihu6 svoja, i druzi s perjem od pisma7 mnogokrat mu ioni unesihu jimen svojih i jinih i vili Slavi u shranu davahu, i ona jihveće neg jini njemu branjaše. Dali toko jak jest i uzmožan starac on,da jih i njoj vazimaše i samilaše, ništar manje najteže knjige mogašesamliti. I to razgledajući vidih zlih ljudi kako lupežev, razbojnikov itakovih, da i oni jimena svoja, bud da na sajavih8 knjigah upisana,malinaru kradihu i Slavi u shranu davahu. Aj, s kolikim gnivomopet jih njoj otmiše malinar i sameljiše. Stah to razgledajući razgnivan,jer stanovit bih da sve ča na svit jest brzo brzo malin ov u prahsamliti hoće. I vrh toga razmišljujući ustrhal9 stah dumboko u pamet to položivši.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
