Te riči pokol Dinara izgovori, usta se i ne vele daleče odašadši, razlikabilja i korenja čudne riči govoreći nabra; i pak skupa sa mnom upećinu ulize i mnoge škrabice u kih razlik prah biše i korenja na siniciusušena i mrtvih kosti i sala od živin mnogih i razlika tuka idlak od repov i pak iz staklenic čudnih vod i sokov, i sve te stvari ujedan sud spravi, pak čiste i bistre vode uli i od mirisnih drvac oganjnaloži i na njem omlači čudne riči mrmnjući i nad sudom dihajući, idesnom rukom mišaše. I pokole sve spravno vidi, i večer prišad, aobraz misečni vas obal jednako istekši, nedaleče pećine k vrulji jednoj,ka iz živice stine izviraše čista, dojdosmo. I tad gola aliti nagaisvući čini me i pram jasnomu licu od miseca obrazom obrativ mereče: - Jasna, trilična1 kriposti, ka na nebu, na zemlji i u propasti jednakotvojim licem svitiš, primi, molim te. molbu, činjenja, žrtje i zaužge2ke tebi prikažuju i odrišiti rači po vodi ovoj tvrdo zamršenezamke i uzle od srdačca mladića ovoga, njega u slobod povrati. I trikratrekši, dvojega ulja i soli maljahno u vrulju vrže riči mrmnjući keja ne razumih, i pak sud s stvari zgor rečenimi najedno u vrulju ispraznii pak nad vruljom bahoreći čudne riči izmrmnja u sebi. Čudnastvar: vidih da kuželj3 od vrulje tiho sta. Tad vilenica reče: - Nutsada u vodu nadazri se ter ćeš viditi beteg tvoj i kolikimi uzicamislobod tvoja obužena jest. - Tad ja prignuv lica k tihi i bistri vodi, aj,čudo veliko! ne samo obličje od pozora moga izvan, da i iznutra tukojevidih; a tko bi veroval! srdačce moje čudnimi uzicami i spletenimizamkami obuženo sa svih stran poznah, dali, kako mi se vidi,poznah on trak od zlatovitih kosic moje slatke neprijateljice upleten,većma njim srdačce moje tvrdim uzlom zategnuto biše, tako da jedvaodihaše. I sam se uščudih da toliko biše trpilo, da ne biše puknulo.I poznah takoje i vidih zaradi toga da sve moje čemerne suze izsrdačca ižimahu se, uzal stiskajući, i po toku od očiju van ishajahu; ijoš od ljubvenoga plamika u kom srce goraše, stvaraše se dim on kijadovnim uzdahom van grediše. Poznah napokom i vidih uzrok odkoga vas moj beteg ishojaše. Tad Dinara: - Nu - reče - pokol si vidil irazvidil uzu svoju, odrišenje takoje razgledaj. - Tada vode sudomjednim iz vrulje pojam, po glavi i svem kipu polivati me poče ričigovoreći u sebi nike. Nesmišljena stvar da očito u vrulju gledajući,kad ona vodom polijaše po meni, tako od srdačca uzal ali zamka odvezaše se; i tako do sedamkrat poliv me, svi uzli i zamke, ke okolsrca moga bihu, odrišene vidih. I čujuć se oslobojen i u slobodnojstavi se videći, vas krozi mnogo veselje kako van sebe obe ruke staknutek nebu dvigši, tako rekoh: - Oprosti, Gospodine, uze moje:tebi ću prikazati žrtje i zaužge od slave. - I pravo kako sužanj človikki i dan i noć u sinižiru i tvrdi uzi pribiva ter pak po milosti božjojsame uze iz ruk i nog njegovih otvore se i u slobodi vidi se, kroziveliku radost za povraćenu slobod tuko želinu i hoteći zahvaliti namilošći ukazani, rič mu radostju zavezana usrid prsi ostane, tako jastah; dali u se vrativši se, kako nigda najveći ribar a sad ljucki pastir,rekoh: - Sada jistino poznaju da posla Gospodin posla svoga i oslobodimene. - Tad vilenica, da se opratežim4, veli mi. I obučen opet,pokleknuv najpri na milosti božanstvenoj zahvaliti zapovidi mi. Ipokol ponižen i umiljen koliko bi uzmož moj na slobodi povraćenojzahvalih, tako mi vila reče: - Eto po milosti božjoj pokle oslobojenjesi, ovo ča ti velju opslužiti nastoj, da u gore i tvrje5 uze ne upadeš,jer te poslidnje jadovnije i teže negli prve biti. U malo riči nauk tidaju, jer razumećim malo riči tribi jest: čuvaj i varuj, da last, pohot,volja, želja ali pohlep svist ali razbor tvoj ne posile; jer kada godi odtih podopšćin koj ako svist potkladeš6, svako malo tako prem bude,kako općeno reče se, da srebar čini, komu ako za ljubav i poštenjeruka da se, hoće on i noge i svega kipa hvatiti se; tako pravo kad godivolja u človiku razbor posili, pomalo pomalo u narav se pritvori; išibica, ka mladikova lahko se prignuti i iskoreniti mogaše, pak ustanovićendub teško neg sikirom primore se. I to znam da znaš i u sebirazvijaš, jer većkrat u pismih tvojih i petju rekal si da ljubav sila jest ida je svemožna i tobom da gospodi. Svemu tomu uzrok jest da vislipi pohot, ki ljubav zovete, sasvim zaslipljeni, svist i razbor otkloniv,u misli vašoj gospoditi dopustite. A gdo vam kriv jest ako samisebi ljutu zmiju u njidra stavite i steplivši odgojite? Ako vas pak uji,zač na nesriću, na ljubav, na nemilost i jine vaše podopšćine, ke svakčas nove izmišljate, tužite se? Ne znaš da se u priči reče: Gdo sebivoljno naudi, ni bogu ga milo budi. Dim ti dake ovo da vazda svisttvoja, kako dostojno jest, hot gospoduje, i tako čineći vazda slobodanmisalju živit hoćeš. - I to rekši, u bunju vratismo se i na mirisne travei bilja za postilju nastrte za počinut legosmo. Ja slobodan, prez žurbei pečali vas olahčan tudihtaj da me Morfej uziba oćutih.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
1 trilična - s tri lika, trostruka; misli na kršćansko sv. trojstvo premda se sa strane poziva na Vergilija.(Štefanić)
2 zaužgi - žrtve paljenice
3 kuželj - mlaz, vrutak vode
4 da se opratežim - da se odjenem
5 tvrje - tvrđe
6 jer ako ikojoj od tih nepodobština podvrgneš savjest
7 Govor. Troglavu Hekatu. Vergilije (En., IV, 511)
8 Tri Dijanina lika. Vergilije (En., IV, 511) - Dijana se zove trolična (tergemina) jer se na zemlji zove Dijana, na nebu Luna a u podzemlju Hekata.
9 Prepoznavanje sama sebe. Prekrasno priviđenje.
10 Ti si razriješio okove moje: tebi ću prinijeti žrtve zahvalne. Psalam. (Ps, 116 (114-115) 16-17)
11Ribar duša. (Lk, 5)
12Sad uistinu znam da je Gospodin poslao anđela svoga i izbavio me. (Dj, 12,11)
13Drugi bijahu gori od prvih. (Mt, 12, 14 ili Lk, 11, 26)
14Navika kojoj se ne opire postaje narav. Augustin.
