I ne vele spavši, vidi mi se da mej mnogom čeljadju u široku poljublujah, a pak jednom stazom sam se uputih; i ne vele hodivši stazuizgubih, i jino neg ako kigodi zlamen od privraćena kamika vijaše sei da tud hojeno1 biše poznavaše se; i nikuko hodivši nakraj jednogapotoka najdoh se, prik koga ni mosta ni plavi2, ka bi pribrodila, nevidih. Tad za naprid minuti sam samacat, kud mi se veće melko aliplitko vidi ugazih. I budi da ne vele dumboko biše misto, prik kogagažah, dali voda vele brža biše, i ja šebećući se3 posrnih, dali napokomna drugi kraj dogazih; kim pake uz brdo jedno nemalo strmenitouputih se meu razliko dubje po naravi simo-tamo usajeno, pokom dubju mej listjem i razlikozlamenim procvatom i narehom voćaptičice žuberahu. I na vrh aliti na konac vrha došad, jedan perivojtolike lipote i uzvršenja vidih, da pomislih, i jinako biti ne mogaše,neg da to zemaljski raj biše. Ta dake perivoj okolo vrha vas obal biše,a okruževaše ga rika jedna potokom tekući. I budi da ne samo jedanput k njemu biše, ništar manje poznah da hojenim drumom prošalne bih, jer k rici došad dojdoh kadi strmenit brig iz vanjske i nutarnjestrane biše. Kako jest mej visocimi gorami od brze vode prohod,a mosta ne budući, iz vanjske strane stah zamišljen i pečalan kakobih na drugu stran prošal, jer vele velik skok za moju snagu i vrstbiše a pregaziti ne mogaše se, i samo pozrivši doli vas utrnuh. Utovas misalju već neg kipom trudan stah. Eto ona dvorna vila, ka me upočetak puta ovoga prik morske pučine na zlati jabuci prenese, i sadpojam me na drugu stran stavi i pak iščeznu. Kraj perivoja tada najdohse ki vas okolo u priliku od zida zelenim busom4 okružen biše;četvera vrata na četire strane jimaše, okol kih klonde četire od busahitro pristrigane5 na kih uzgor od jedne na drugu luk prostrt kakošator nad ulazom činjahu. Po kih vratih jedva ulizoh i vidih stablaod dubov nezmerne visine i lipote. Biše prva vrsta u okoliš od zelenihjavorov s bilim procvatom, a druga vrsta mrtovnic6 s bilim procvatomtokoje, treta vrsta još vlavoliste masline bilo cvateći s načinomkaštrene7 vijaše se; cedrov s cvitom i svake vrste voćem vrsta bišečetvrta; palme peta vrsta slatkim voćem biše; šesta ančipresov vrstaskupim listjem i granami8 okruženo staše, a sedma vrsta vitih i visocihjel vrsta narejena k nebu dvizaše se. Svim dubom tim stabla vazdazeleni brestran9 zagrljevaše. Vijahu se pak mirisna zelja i cviti u narednih mistih položena: tuj rusmarinov vijaše u razlike stvoreumitelnom rukom stvoreni, niki u pehari, a niki u plavi jidreći, nikiu lave, niki u zmaje i jine razlike stvore, kako oni ki to činiše u voljuželja donašaše; vijaše mirisne mažurane hitrom meštrijom u čudnaokrugla na midenih žicah izvojene; posvećena ižopa10 grmke s ljubvenimcvitkom mnogo tuj biše; umiljenih ljubičic malne po svem perivojubiše: rumene i bile ružice u svojih mislih cvatihu; bilih, rumenih,plavih, žutih, modrih i svakih jinih cvitov biše pak na zeleni idrobni travici sredno svud viditi. A tko bi zadovoljno mogal izrećidubja, zelja i cvitja ka tu bihu? Prem tako kako u primalitji po svihtržancah razlučno pobrojiti cvitja i bilja mogal bi po granah od dubjazelena i grmju od cvitja procvala. Sa svih stran čujaše ptičice žubere-ći: tuj bile golubičice gukajući, a tuj grličice takoje, ovde slavića nasvaka tužeći se, pri njem pronju srdito pribirajući11, tamo petelina12brčući, simo kolandre13 pripivajući, onamo gardeliće14 žubereći, aonde modrokosa15 slatko romoreći s razlikimi jinimi, ke - za ne zaduževatise - reći se ne pristoje. Na sridu perivoja došad vidih dubjedan raskošan i visok, listja jedne strane zelena, a druge strane zla-ćena, a voće na njem kako bile i rumene jabuke i mirisne. Pod dubomvoda jedna visoko kuželj mećući iz pehara od dragoga kamikasvitložuta umitelno i prihitro izdilana u jednu poda se i okol se skaljenicu16oblu od zelena dragoga kamena raskošu obilo metaše; kaškaljenica pake od sedam devojak17 od čista zlata slitih podržanabiše, i svaka cicami18 vodu po perivoju pušćaše, i razlike potočcevoda čineći sva dubja, bilja i cvitja po perivoju zalivaše19. U sinci odduba vile mnoge okolo vode sijahu i u krilu jabuke iz duba po razlikihrukah trgane razgledajući u nje se gizdahu. I tuj jedna, koj napriu krilo se nadazrih, vidih da joj na prsih pismo zlatih slov dijaše Latinka,i u nje mnoge i mnoge jabuke dvojega jazika20 male i velikebihu, a na svakoj jime onih ki jih utrgali bihu. Druga vila starija bišetuj s jimenom Grkinja, razlike mirisne jabuke razbiraše; još jedna odsvih starija vila, Kaldejka pismo dijaše, i ona jabuke gledajući gizdašese, akoprem davno utrgane, dali još lipe i mirisne bihu. Poznah pakvilu mladjahnu jednu s malo jabukami u krilcu koj pismo jimenomHrvatica govoraše i kako tužbenu steći i nič malo jabučic razgledaše.Poznah u krilu nje jabuku na koj jime biše Petar Zoranić, a uz jimeLjubveni lov i Vilnica dijaše pismo; i na toj prem jabuci prem počelapisati biše Planine. Vas ja tad zasnićen ostah i začujen jime moje tujvidiv; i u tom zasnićenju kako vesel i radostan ostah! Uto vila oči izkrila podvignuv i u me pozriv uzdahnuvši reče: Aj, Zorane moj, začtako naporno još trpku i nezrilu jabuku utrgnuti nastoja? - Tad menikrv u lica udriv i sramežljiv tako umiljeno rekoh: - Ljubvenih zlatopernihstrili udorac i mladosti naporstvo, vilo, pisati i peti čini me; istanovito znaj da veće neg reći umim sraman i začujen stojim ugledavi jime moje tote, jer budi da čagodir pisal ali pel jesam ne zato daslavu s toga izlovim, jer slabost razuma moga i neumitelstvo svojesaznaju, ma samo za onoj21 ka to uzročaše, i s tim bol srca moga iskazati22,budi da ni jednoga ni drugoga jedan najmanjši dil izreći nis mogal. Molim te sad, rači mi istumačiti, ako se more, ča podopšćineu otajnu od stvari tih iskažuju. - Tad ona dvorna tako kleče: - Oviperivoj jest vičnjoj Slavi posvećen, u kom, kako vidiš, sva dubja, biljai cvitja vazda zelena s procvatom vičnje primalitje uzdrže. Dub onina sridi jest od simena i ploda duba onoga od koga najprvi otac okusivsvim ostalim poslidnjim ostavi želju okusiti ga; i ta dub jest odrazbora zvan, jer voća njegova okusiv, ča je dobro i zlo znamo. Jabukeke na krilih od vil vidiš, znam da znaš da sloge i pisma od pisacrečena iskažuju: nut Latinki kolike i kako lipe jabuke u krilu jesu iudilj pribivaju; budi da onim dvim druzim sad ne pribiva, dali vidišda mnoge od pri utrgane jesu; a meni - (ah, nepomnjo i nehaju jazikahrvackoga!), evo ove same za nevolju pribiram i razgledam, i tebi,budi da na nezrili i trpki jabuci prî roka utrgani, zahvaljam za sasvimadramatna se ne ozvati23. Znam da Hrvat mojih ne jedan alidva, da mnozi mudri i naučeni jesu ki sebe i jazik svoj zadovoljnopohvaliti, proslaviti i naresiti umili bi, da vidi mi se da se manompačeli sobom sramuju i stide. I prem ako ki poje ali piše, u jini tujjazik piše i poje; da jino ni, znaj, neg nepomnja od kriposti. Tako pakmalovridnost u narav se stvori, i jedan drugoga gledajući svi praznujui tašćine. - To ona gnivna govoraše. Tad ja s pripravnim odgovoromna jaziku za odgovoriti njoj, eto čuh zuk trublje jedne mnogozučne i slatke, i sliših od zlatih, srebrnih, midenih i jinih zvonac zuk;i uzgor pozrivši vidih gdi nad dubom zlatolisnim vila jedna s krunomod dragih kamikov na glavi a s kreljuti24 na plećih sve svitlihpaunjih perov; a na njoj dvoj opas: jedan svitla nada zvonac naperen25,drugi vas zlat i pripisan, zvonci tokoje pokupičen26; u livojruci srebrnu daleč zučnu trublju, a drugoj palme granicu s pozlaćenimlistjem držaše; i nad dub došad lepećući i trubeći i zvonci zučećivas perivoj radosno i željno zagluši. Tad vile ugledav ju priležno idvorno pokloniše se, a ja njih vidiv tolikoje poklonih se. Tad Hrvaticareče mi: - Ovo je svudzučna Slava! - I hoteći ja već opitati ju, sanmi otide.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
1 hojeno - hođeno, hodano
2 plav - brod, čamac
3 šebećući se - teturajući
4 bus - šimšir
5 četiri stupa od vješto obrezana šimšira
6 mrtovnica - mrča, mirta
7 s načinom kaštrene - umješno klaštrene (podrezane)
8 šesta ... granami - vrsta čempresa koji imaju ujedno i lišće i granje
9 brestran - bršljan
10ižop - hisop
11 Zoranić tu aludira na metamorfozu o Prokni (pronja, prema tal. progne - lastavica) i Filomeni (slavuju)
12petelin (pupavac) je Terej iz istog mita.
13kolandra - kalandra, ševa
14gardelić - češljugar
15modrokos - ptica modrac, modri kos
16skaljenica - kamena zdjela, školjka
17 Sedam djevojaka simbolizira sedam slobodnih umijeća (septem artes liberales), tj. quadrivium: aritmetiku, muziku, geografiju i astronomiju, i trivium: gramatiku, retoriku i logiku. (Grčić)
18cicami - iz sisa
19 Opis perivoja podsjeća na perivoj oko Marsilijina groba u »Arcadiji« (Prosa X). Poklapaju se i neki detalji, kao slika pojedinih životinja, i broda s raširenim jedrima, mnoštvo cvijeća, pojedine ptice, npr. »la mesta Filomena... si lamentava«, »le calandre«, »la solitaria tortora« i dr. (Štefanić)
20latinski i talijanski
21Tu je, čini se, ispalo: ugoditi. (Švelec)
22 Zoranić ovdje navodi da ga je ljubav natjerala da piše. To je samo poštivanje konvencije koju je nagovijestio već u posveti. (Švelec)
23zahvaljujem što me ne nazivaju sasvim neplodnim
24s kreljuti - s krilima
25tj. jedan od svjetla nada snabdjeven zvoncima. (Štefanić)
26Valjda znači: drugi je sav zlatan i išaran, takoðer pokrit zvoncima. (Štefanić)
27 Uzalud je istjerao poetike onaj tko je samosvjestan. Platon. Pjesnička fikcija. (Parafraza: Fedar, XXII, uPetrarkinu Secretumu, III)
28Jedna se znanost, podijeljena u sedam slobodnih vještina, natapa sa svih strana.
29Prva naša pjesnička djela.
30Drvo spoznaje dobra i zla.
31Zapamti, o Dalmatinče!
32Navika se pretvara u narav.
33Slava. Vojnička vještina. Slobodna umjetnost (slobodna vještina).
