Eto se pak nebo otvori, i otole bil oblak kako od čista bumbaka upriliku od pristola ispusti se, a na njem u sridi vila jedna, sva u čistobilu tako jasnjaše, da oko moje stanovito u nju ne mogaše pozriti, dapravo kako človik, ki u sunce gleda, i ča već razgleda, tuko već zasnićenostane, tako ja stah. Zato oči na nje desnu stran obratih i vidihstara muža i počtenja i časti dostojna, i u obličje ga pozriv poznah dato biše ona našega jazika pačelj krstjanske vire stanovita klonda Hijeronimtoko slovuć1 i počtovan na sviti; a s druge drugi muž stašekoga, kako razgledah, poznah da to on dobri i poštovani i dostojnipastir biše komu se god žrćaše. I k njemu pristupiv za zagrlit ga gdise gospoda zagrljuju, i trikrat rukami obujam ništar ne zauhitih2.Tad on tiho kleče: - Čist duh san ja, a ono ča ti zauhiti mnî u grobutom jest. Davori, davori, Petre moj, ča milost milostivo prijatu u taš-ćine tratiš? Ča se ne protrizniš? Ne znaš li da ti je umriti i svega togabogu pravomu sucu odvit dati? Zač jedan kip (mogu reć) smrdećivženčice jedne s tolikimi hitrijami, meštrijom i načinom siloval si senaresiti i proslaviti? Evo sam ja pri jistini, a ti na laži jesi, kako vi svitovniu priči rečete. Nemoj u svidočastvu vile ove lagati ni hitrijomnaperene riči jistini podobne govoriti. - Prid takovom vilom od takovamuža ukoren se videći ja od onoga, ča mnjah da mi kriposnodilo biše, lica mi se rumenim sramom pokriše; dali postavši tako odgovorih:- Poštovani gospodine oče, ča godir reći oću, vila ta hoću dami svidok bude, jer ona dobro izvod od misli moje zna: ne putovahna planine, ne pisah, ne peh za ženčice jedne svitovne ljubav, budida se svitovnim tako vidi; i ujisto ne slidim ljubeći Martu ali Liju daRakel i Mariju3, i ne resim kip ljubovce moje da činju kako prijateljčlovik koga prijatelj u tamnici bude, a, kako običaj jest, tamnice svesmrdećive jesu, prijatelj razlikih cvitov i zeljaj mirisnih otrca i nastrkatamnicu, ne za nju naresiti da za prijatelja pokripiti4; tako ja netelesne lipote i gizde hvalim i čtuju da duhovne kriposti slavim i poklanjam.5- Nu, nu - nasmihnuv se odgovori mi - ne rekoh li ti ja dami riči ne naperuješ? Nastoj jinako, pišuć i pojuć plati ča do sad mogureć bludeći pisal jesi. Znam da najteže človik sam sebe iskusi ipozna, i znam da oto prem u osam lit po dviju križih jesi6, a kakoprimudri Salamun govori da je vele teško pačeli neuzmožno znatiput orla leteći, put zmije po škrili plazeći, put človika u najprvoj mladosti u koj ti jesi sada, jer ta doba vika nemore da ne zanese človikau kugodi nepodopšćinu. - Ja tada oslobojen s njim rekoh: - Pravarič odgovora nima, reče se; zato neću ričem svišćenim tvoje milostiodgovoriti, da ovo samo sad obitam i dim da misal mâ jinakovoperje napravlja za stril ku sad misli udilati, naperiti7; i tvoje otačastvomolju da tvoga toga druga blaženoga uzmoliš i Augustina, tvogaprijatelja, da mi pomogu stril moju naperiti, jer prez pomoći njihovesumnju da ne bi pravo litala ako me od tega toga napor od rati alinagla smrt ne odvrati8: ujisto ako me sobošćina ne hina9, jinake pisnipeti hoću i od ljubavi jine i more biti vili toj ugodne da budu. - Nigdar- odgovori - dobri bogo pravedne ćudi ne zapusti da vazda usli-ša. I tebi će ufaj se, vik dug posuditi, a ratni napor prikositi ako mevidinja ne hine. Nut gori pozri! Eno trikrunja božja ptica oral s zmajemmisecem okrunjenim zaratili su se10, eno Mihovil u pomoć orlajur kreljut jedan zmaju otkrenul je11 i ostali kip skončati hoće. Uzdajse zato s utišenom pametju; pripravi sebi blago kô ti tarac12 strti nemore ni lupež ukresti, i tom slavu vičnju i korisnu dobudeš. A jinakočineći bit ćeš od onih od kih Paval Trublja13 reče: vazda se učeći, anigdar na mudrost istine dohodeći. Učini; kako si jednim duhomtašće bludil, sad pobožastvom hodi, jer se jednim duhom vruć smokomlači i studene ruke oteple. - I to rekši, oblak se podvignu i Istinu injih u magnutje na nebo zanese. Ja protrizniv se, riči, naukom i vidinjempokripljen, sedmi dan u bašćini počinuh.
SVRHA
Majus incepit, September perfecit
istorice et allegorice
1536
Ups! Ten obraz nie jest zgodny z naszymi wytycznymi. Aby kontynuować, spróbuj go usunąć lub użyć innego.
1 stup našega jezika; sv. Jeronim je po glagoljaškoj predaji izumio slavensko pismo.
2 Kao Eneja oca Anhisa (Eneida VI, 701). (Štefanić)
3 Lija i Rahela Labanove su kćeri i žene Jakovljeve; Marta i Marija takoðer su sestre. U njihovoj je kući bio Isus; Marija je sama Isusa slušala, a Marta je sve radila. Isus je jednom prilikom rekao da je Marija bolji dio odabrala. Crkva smatra Rahelu i Mariju kao simbole duhovne ljubavi i kontemplativnog života, a Liju i Martu kao simbole aktivnog života. (Štefanić)
4 te on nabere raznolikog cvijeća i bilja mirisnog i pospe tamnicu, ne da bi nju naresio, nego da bi okrijepio prijatelja
5 Zoranić sa strane zapisuje: Ex Secreto Petrarce, čime je mislio na poznato Petrarkino djelo Secretum, u kojemu sv. Augustin predbacuje pjesniku (Petrarki) paganistički život i ukazuje na ništavnost svjetovne ljubavi i slave upućujući ga na slavljenje duhovnih vrednota. (Švelec)
6 osam lit po dviju križih, što znači VIII iza dva križa, tj. XX, dakle: XXVIII.
7 Boccaccio na kraju Ameta svoje djelo zove: La setta del mio arco mossa. (Štefanić)
8 ako me od toga posla ne odvrati radni napor ili nagla smrt
9 ako me ne vara samoljublje
10 »Trikrunja ptica«, jest, bez sumnje, car i kralj Ferdinand (koji je nosio tri krune: češku, ugarsko-hrvatsku i austrijsku), a zmaj s mjesecom, tj. s polumjesecom na glavi, jest Turska. T. Matić (Rad 231, 225) pomišlja da se ovdje, možda, aludira na tunisku ekspediciju Karla V protiv Hajredina Barbarosse. (Štefanić)
11otkrenul je, zakrenuo je; ukoliko nije štamparska greška mj. otkinul je (Šteranić)
12tarac - moljac
13Sv. Pavla apostola slikovito zovu evanðeoskom trubljom narodâ. (Štefanić)
14Istina.
15Milost nezasluženo dobivena.
16U poslovici.
17Život u radu. (tjelesno)
18Život u razmišljanju. (duhovno)
19Iz Petrarkina Secretuma.
20Čovjek najteže sam sebe upozna.
21Autorova dob.
22 Tri su mi stvari potpuno nepoznate: put orla na nebu, put zmije po stijeni, put čovjeka u njegovoj mladosti. Crkveni pisac. (Izr, 30, 18-19)
23Ako me proroštva ne varaju. Cezar.
24Blago koje ne prisvaja kradljivac ne upropaštava ni moljac. Evanðelje. (Mt, 6, 20 i Lk 12, 33)
25Vazda se uče, a nikad ne dolaze do istinite mudrosti. (2 Tim, 3, 6-7)
26 ...1536 - »Svibanj je započeo, a rujan dovršio, u povijesnom i alegorijskom smislu.«, tj. u svibnju je započeo pisati djelo kao što je u svibnju počela i njegova ljubav, a u rujnu je djelo dovršio kao što je u rujnu bio od ljubavi osloboðen i okrenuo se božanskoj ljubavi. Teško je reći da li je ova aluzija na njegov duhovni preporod imala podloge i u stvarnom životu. (Štefanić)
