Ljubav boli...

Volim te!

Izvinjavam se sto nisam dugo objavljivala delove jer nisam bila kuci. Bili smo na turneji i nisam imala instaliran WATTPAD na telefonu. Ovo gore ☝ je slika Gorzówa posle kise. 😍😍
Dosta opravdanja. Evo nastavka....

-----------------------------------

Ela's POV

Ela je sedela na nekoj staroj stolici koja je bila tu samo da neko ne stoji.
Hana je ustala i prišla joj.

-Pa...  Kako si, Ela? Davno je bilo kad smo se poslednji put videle. - 

-Verujem da sam bolje od tebe, kučko.- nasmejala sam se njoj u lice. Hoćeš rat? Dobićeš ga..

-Nećeš se još dugo smejati...- rekla je sa dozom smirenošću u glasu. O čemu ona to?

-Aarone... Izađi napolje.- pokazala mu je vrata.

-Ali obećali ste... -  pokušao je da se pobuni. Marš napolje, ružni gade. Postoji neko koga se i ti plašiš..

-Rekoh izađi! Posle možeš da radiš šta hoćeš.- izašao je bez reči.

-A sad da se pozabavim tobom.- rekla je smirenim glasom. Tako bezdušno i bezosećajno. 

-Eh, kad bi mogla da mi uradiš nešto. Tako si nesposobna i uvek si zavisila od mene. Saosećam se tobom... -  mogu i ja biti hladna ako želim. Ova krava mi ide na živce. 

-Ućuti!- vrisnula je kroz zube suzdržavajući suze.

-Hmpf...- puhnula sam kroz nos i ućutala. Ne mogu da se raspravljam sa njom. Izašla je iz sobe i zalupila vratima.

-Kakva kučka...- rekla sam kroz zube. Kad sam htela da ustanem i da pobegnem u sobu je usao Aaron. Kakav seljak.

-I napokon smo sami...- nasmejao se cinično.

-Zapravo TI si sam. Ja odlazim.- ustala sam sa stolice i krenula prema vratima.

-Ne tako brzo.- potrčao je i zalupio vrata koja sam ja otvorila.

-Šta kog..?!- nisam završila rečenicu već mi je prislonio ruku na usta kako ne bi vrištala.

Kada je bio siguran da me je dobro vezao za sto počeo je da šeta po prostoriji a ja sam ga samo pratila pogledom.

-A sad da vidimo šta ćemo sa tobom. Hmm....- stao je i okrenuo se prema meni. Bio je leđima okrenut vratima.

Ispružio je prst kao znak da se setio nečega ali nije mogao da kaže tu ideju jer je tog trenutka Rubi šutnula vrata vrišteći.

Za njom je ušla ostala ekipa za spašavanje. Dok su oni mene odvezivali, Rubi je udarala Aarona palicom. Ali ne jako već kao da je štedela snagu.

-Šta? To je sve što možeš? Hahaha.. Patetična devojko. Protiv mene se niko ne kači.- taman što je završio rečenicu ona se nasmejala kao da to nije ona. Samo se okrenula prema njemu.

-Cao srce...- mahnula mu je rukom i dok je ovaj shvatio šta je ona htela da kaže, Rubi ga je svom snagom udarila palicom po glavi. Aaron je pao na pod u lokvi krvi. Mrtav je.. Ovo nisam očekivala.

Rubi se okrenula prema nama.

-Štaa je sad??😒 Nije ti drago što sam te spasila?- videlo se da se šali.

-Nee, nee.. Naravno da mi je drago.- napravila sam anđeosko lice i skočila joj u zagrljaj.

-A menee??- pitao je Alex tužno.

-Kako tebe da zaboravim?- potrčala sam mu u zagrljaj.

-Samo to?-

-Prestani sa se ponašaš kao mala beba..- nasmejala sam se i poljubila ga.

-Sad je bolje... 😆-  nasmejao se.

-Volim tee... -

-I ja tebe..-

Izašli smo polako ispred i seli u kola. Od umora sam odmah zaspala. Bio je ovo težak dan za mene i sve ostale. Ne sećam se kada su me premestili u sobu ali znam jedno. Alex se nije odvajao od mene cele noći. Plašio se da me ponovo ne izgubi.

--------------------------------------

I to je to..Nemam šta drugo da kažem osim da se ova knjiga uskoro završava i počinjem novu. Sada sam na raspustu tako da će verovatno biti po 2 nastavka dnevno ako stignem da ih napišem..

Svakako hvala što čitatee.. 😘😘😘
Love you all 💋💋❤❤