Ljubav boli...

Nemam kuda ići... Ne bez tebe...

Šetali smo tako u tišini dok Aleks nije stao.

-Šta je bilo? Zašto si tužna?- pogledao me je zabrinutim pogledom.

-Samo.... Sve mi je ovo čudno i plašim se...-

-Čega se plašiš? Da ću otići? Ne, nisam ja kao oni na koje si već navikla. Ja ostajem. Da grlim najjače i da volim. Samo tako umem. Ne brini se, nemam kuda ići... Ne bez tebe..- nisam verovala da je on ovo rekao. Nasmejala sam se malo i zagrlila ga iz sve snage..

I Aleks je ćutao.

~Alex's P.O.V.~

Tako sam bio srećan dok je bila u mojim rukama. Osećao sam se kao čuvar nečega najvažnijeg kao što je Ela. Stvarno sam je voleo i neću dozvoliti da joj se išta desi.

-Ti znaš da te volim zar ne? – pitao sam tako mirnim tonom.

-Znam..- pogledala me je sa toliko ljubavi. Tako je nežna. Ne pamtim da sam bilo koju devojku do sada tako voleo. Sve su bile sa mnom zbog novca i popularnosti. Ni jedna nije znala šta je prava ljubav. Živimo u svetu gde se telo pokazuje a kriju emocije.

_________________(kraj Alex's P.O.V.)__________________________

Kada me je pitao da li znam da me voli osetila sam sreću i sigurnost koju nisam imala kod Danijela. Aleks je bio drugačiji. Volela sam ga više od svega.

Napokon smo se pustili i pošli kući. Tokom puta mu nisam puštala ruku.

-Hoćeš da ostaneš malo kod mene? Dosadno mi je kad nema nikoga a Rubi je zauzeta.-

-Voleo bih. – ušao je sa mnom u kuću i seo pored mene. Na televizoru je bila emisija ,,NAĐI SVOG PARTNERA". Mrzelo me da promenim program pa smo gledali televizor.

-Hoćeš da mi pevaš nešto?- Volim kada mi neko peva ali ne znaju svi to lepo da urade.

-Hoću...- ja sam spustila glavu na njegove noge dok se on igrao sa mojom kosom. Pevao je ,,More than a friend".

Pevao je tako tiho i nežno. Zaspala sam i više mu nisam čula glas. Sanjala sam da sam u nekoj šumi a oko mene nema nikoga.

-Hej? Ima li kogaa?- išla sam okolo i dozivala nekog ko god da bude u blizini. Ja i moj dugački jezik. Videla sam siluetu nekog čoveka kako mirno i polako prilazi ali nisam videla dobro zbog magle.

Ubrzo se silueta približila. Bio je to Aleks.... U kostimu klovna?

-Aleks, šta to radiš?- kad je bio na pola metra od mene videla sam da ima nešto kao nož u ruci.

-Radim ono što Danijel nije završio...- smireno je rekao i probližavao mi se. Probala sam da potrčim ali kao da sam zalepljena za pod.

-Aleks... ostavi nož....- ispružila sam ruke i pokazivala mu da stane ali nije slušao. Nešto me je guralo prema njemu. Ruke su same pošle prema njemu da ga zagrle. I uspela sam samo što on nije odustajao. Ništa nisam osetila. Pala sam na suvo lišće i sve se vrtelo oko mene. Aleks je mirno prišao i podigao nož.

-Zbogom, Ela...- počela sam da vrištim i probudila sam se.

Videla sam Aleksa kako sedi i gleda me.

-Beži! Skloni se od mene!- ustala sam i polako išla unazad. Nije hteo da stane.

-Ela, to sam ja.... Smiri se to je bio samo košmar.- bio je previše blizo. Nisam imala šta da uradim. Samo sam počela da plačem i da ziho pričam.

-Volela sam te.... Ti si me ubio...- nisam sve završila. Samo me je gledao šta pričam. Nisam mogla, opet me je nešto vuklo da ga zagrlim. Prepustila sam se tome šta god da je. Zagrlila sam ga i nadala se da je kraj. Ali nije bio... Ion je mene zagrlio i poveo me da se umijem.

-Sedi tu doneću ti vodu..- okrenuo se i pošao.

-Ne! Molim te ne ostavljaj me ovde!- skupila sam noge na krevet i skupila se kao malo štene. Stalno mi se dešavalo da sanjam nešto ali nije bilo nikog pored mene da mi pomogne. Prosto, to je počelo od incidenta sa klovnom i nije se završio.

-Dobro neću da idem.. Hajde da spavaš.- odveo me je u sobu i hteo da izađe.

-Stani.. Nemoj da ideš. Ostani...- držala sam mu ruku. Čak i ako je soba bila malo osvetljena, jasno se mogao videti njegov zabrinut izraz lica. Samo je prišao i legao na krevet malo dalje od mene. –Sada spavaj. Ja sam tu ne brini...- zagrlio me i poljubio čelo.

-Hvala....- samo je uzvratio osmeh. Spustila sam glavu i pokušala da zaspim. Čak i ako sam zaspala mogla sam sve da čujem šta se dešava. Nekoliko puta sam se prevrtala po krevetu a Aleks mi je pevao ponovo pesmu. Napokon sam se smirila i zaspala.

~Alex's P.O.V.~

Par puta se mrštila u snu i plakala. Dozivala je nekoga veoma tiho a posle sam shvatio da je mene tražila. Pevao sam joj njenu omiljenu pesmu i smirila se. Noć je polako prolazila a ona je mirovala. Nisam mogao da spavam pa sam samo ležao i gledao je kako napokon miruje. Izgledala je kao mali anđeo dok spava. Samo se naglo pomerila. Mislio sam da opet ima košmare. Ali nije.. Samo se malo približila i poljubila me u snu. Nisam verovao da je spavala dok nije legla na jastuk. Oči su joj bile zatvorene. Malo sam joj se približio i polako tonuo u san. Nikada neće prestati da me iznenađuje. Nisam znao koliko je bila povređena dok mi nije rekla. Tada sam promenio stav i mišljenje prema njoj. Od tada sam se trudio da svaku sekundu sa mnom provede bolje nego što je sa bilo kim. Trudio sam se da je svojim ponašanjem nateram da zaboravi na Danijela. Ali još uvek plače u snu i doziva ga. Znam koliko ju je povredio. I ja sam nekad bio..

Zaspao sam pored nje držeći joj ruku jer znam da može da oseti to čak i kada spava.

___________________________________________________

Iii uspela sam da izdvojim malo vremena da ubacim i ovaj deo jer se iskreno meni previše dopada..

Komentarišite i pišite vaša mišljenja o svemu što se dešava.. 

Ponavljam.. 

Uvažavam svaki komentar vezan za priču i možda napišem deo onako kako bi vi želeli.. 

Kep smiling and enjoy in LOVE