Ljubav boli...

Pojeo Je G**** Što Je Oteo!

Eto mene opet.. Hihi.. Ovo pišem odmah, iz glave jer ne mogu da kucam dva puta. Završila sam školu i sad počinju pripreme, učenje cele noći... Nemam vremena ni za sebe a još manje za pisanje.

Ma dosta o meni. Da ne odugovlačim, evo čitajteee..
------------------------------------------------------

Ležala sam na nečemu tvrdom i hladnom. Oči su mi bile zatvorene i nisam imala snage da ih otvorim. Ostala sam tako par minuta, dok nisam čula otkljičavanje vrata i da u sobu ulaze neki ljudi.

XX1: Šta misliš, kad će se probuditi? - stajali su tačno iznad mene i ostetila sam strah.

XX2: Ne znam tačno, trebala je davno da bude budna. Ne treba ovoliko da spava. Da li je živa zapravo? Proveri brzo, jer će nas šefica ubiti ako bude mrtva. - onaj drugi lik je prišao i stavio prste na moj vrat i opipao puls.

XX1: Živa je..- nije se mnogo trudio oko toga. Mogao je bar i vodu da donese. Otišli su polako i nisu zaključali vrata. To im nije dobra ideja kada mene kidnapuju.

Otvorila sam oči i pokušala da ustanem ali sam samo bila privezana za neku vrstu stolice. Trzala sam se i pomerala ali nisam uspela. Pritom sam i još pravila dosta buke.

Ona dvojica su me čula jer su istog trenutka ušli unutra. Sad sam mogla da im vidim lica. Jedan je bio visok dečko, smeđe kose i braon očiju, dobro građe. A ovaj drugi, bio je plav sa zelenim očima. Da nisam trenutno u ovoj situaciji sigurno bi proćaskala sa njima. Ali imam i Alexa. Njega ne smem da zaboravim.

Xx1: Probudila si se...- prišao je onaj smeđokosi dečko i sklonio mi kosu sa lica da mogu dobro da vidim.

XX2: Odoh da pozovem šeficu. Obradovaće se kad čuje da si budna..- ovaj plavi je otišao ostavivši mene i smeđokosog dečka same.

-Pa, kad već moram da umrem, mogu li bar da znam tvoje ime? - snuždeno sam pitala jer odavde ne mogu pobeći.

XX1: Znam da ti je teško, ali neće te ubiti. Bar neću ja. Uzgred, moje ima je Rex.-

-Zašto me onda držite ovde?-

Rex: Ni ja ne znam zašto. - seo je na pod pored mene. - Samo smo dobilo naređenje da te nigde ne puštamo.-

-A ko vam je šefica?-

Rex: Ne znamo njeno ime. Nikad nije došla lično, već poruke prenosi njen pomoćnik. Začudilo me je da je tebe lično otela. To nikad ne radi.-

-Čekaj.... Ona je sama došla da me otme? Videla sam Aarona i..... Hanu! Ona je vaša šefica!? -

Rex:Ja.... Ne znam...

Nije završio sve što je hteo, sa vrata se čuo usporen pljesak rukama koji je odjekivao ovom praznom sobom.
Hana.....

-Bravo... Mislila sam da si glupa ali mi se učinilo.- prilazila je polako i stala iznad mene.

-Čak i ako sam glupa, ne mogu nadmašiti tebe i tvoj polu-pileći mozak.. - provocirala sam je jer me je nervirala.
Ali nisam trebala. Udarila mi je šamar a ja nisam mogla da joj vratim jer sam bila vezana.

-Pazi kako pričas sa mnom! Ja sam za tebe noćna mora! -

-Pa da.. Sa tom ružnoćom i podsećaš malo na one moje noćne more iz detinjstva...- ne mogu ja da ćutim.

-Dosta je bilo! Rex, odveži je i pošalji je kod mene u sobu. - zatim je izašla iz ove prostorije koju možeš nazvati podrumom jer nema ničega.

-Nisi trebala da je naljutiš. U stanju je da te ubije samo da bi dobila ono što želi.- rekao je Rex i nežno mi odvezao ruke i noge.

-Ne brini se.. Znam ja tu odavno. To nije bilo sposobno da diše dok me ne pita. Glupa je.- protrljala sam ruke gde su mi bili konopci. -Hvala. - ustala sam.

-Nema na čemu. Nadam se da ćemo se sresti ako izađemo odavde. Ja dajem otkaz posle i čekaću te napolje.- polako je hodao pored mene i otvorio vrata. Veoma je dobar i nežan.

-Možeš li reći Alexu da šta god ova rekla njemu, da ne dolazi po mene? Ovo je njegova adresa i broj telefona. Objasni mu sve i reci ko me je oteo ali ja ću sama da izađem odavde.- dala sam mu papir sa uputstvom i ispričala mu šta treba da uradi.

-Dobro. I, čuvaj se. Ona nije sama.- uzeo je papir i stavio u džep. Otvorio je vrata Hanine kancelarije.

-Vidimo se kasnije.- prošaputala sam da me Hana ne čuje i mahnula Rexu. A sada..... Pakao.

Rex's POV

Čim sam napustio kuću ušao sam u auto i uputio se prema gradu da nađem tog Alexa. Ne plaši me Hana već Aaron. Hana je jaka pored njega, a brz njega bi je dete savladalo. To je njena slabost a Ela to zna. Stigao sam ispred velike kuće gde su sva svetla bila upaljena. Pozvonio sam na vrata i čuo neki ženski glas koji viče.
-To je Ela! Mora biti! - naglo je otvorila vrata sva u suzama i osmehom na licu ali kada me je ugledala njen izraz lica je prešao u neki neobjašnjiv.

-Ja nisam Ela, ali znam gde je.- čim sam to rekao do mene je dotrčao neki mladić plave kose i uplakanih očiju.

-Znaš gde je? Rubi pusti ga da uđe.- obratio se devojci koja se samo sklonila sa vrata. Bila je puna sreće kad je čula da znam gde je Ela.

-Hoćeš nešto popiti?- ponudila me je Rubi ali sam odbio.

-Nemamo dovoljno vremena. Znam da mi je rekla da će se sama izvući ali ne mogu da je ostavim samu u Aaronovoj blizini... -

-Čekaj?! Onaj kreten Aaron ju ke oteo?! - vikala je Rubi sa stegnutim pesnicama. Verujem da bi ga sad ubila.

-Da... I Hana isto.. -

-Ona seljanka? - sad se Alex ubacio u priču.

-Da. I moramo da požurimo..-

-Aarone, pojeo si govno što si je oteo! - viknula je Rubi uzimajući neku vrstu palice za bejzbol. Ova devojka je rođena za mene! Dosta zajebavanja, moramo da požurimo!

___________________________

Nemam šta da dodam više osim da pišete mišljenja o ovomee.... I sorry na greškama ako ih ima prepraviću to ubrzo...

VOTE ako vam se sviđa.. Pozz....