Ljubav boli...

Vrapčići

-Budi se lenja bubo!- Rubi je uletela u sobu i skočila na krevet. Da mi nije najboja drugarica sada bi ustala i udarila je.

-Rubi prestani...- pokrila sam glavu. Ali je to nije zaustavilo da me trese kao vreću.

-Ustaj! Aleks te čeka dole!- kada sam čula njegovo ime brzo sam skočila iz kreveta i bez obzira da li sam čupava ili ne morala sam da ga vidim. Dotrčala sam do ograde pored stepenica je odatle mogu da vidim ceo dnevni boravak.

-Gde jee?- sve vreme sam ponavljala prelazeći pogledom pažljivo svuda okolo da ne propustim ni jedan detalj.

-Znala sam da ćeš da ustaneš kada kažem da je Aleks dole. Ali trenutno tvoj dragi je u krevetu. Ovde smo samo ti i ja..-

-Molim?! Sad si gotova!-

-Prvo me uhvati!- rugala mi se čak i ako je znala da mogu da je uhvatim kad god hoću. Trčanje joj nije najbolja strana. Više voli laganu šetnju do tržnog centra i nazad.

-Hahaha... Onda se ne trudi da mi bežiš.- skočila sam prema njoj i nastavile smo da se jurimo po kući. Zapravo ja sam se tek zagrevala, ali, zabavnije je da se još malo zabavljamo. Ne pruža nam se prilika da se ovako zabavljamo svaki dan. Rubi nije na svakom času sa mnom, ali zato Aleks jeste. Danijel je prestao da nas uhodi. Što znači da nešto planira, osećam to..

-Ela, zašto si se zamislila?- prekinula me je Rubi pomerajući ruke ispred mene.

-Ma ništa....samo.... Idem ja da se okupam pa ću da dođem..- ustala sam i pošla gore u sobu. Zašto kad god pomislim na Danijela osetim neku tugu? Stvarno moram malo da se opustim.

Kupala sam se više od pola sata. Zapravo, kupala sam se oko 5 minuta a ostalo vreme sam se polivala toplom vodom i razmišljala o svemu. O Aleksu, Rubi, Danijelu.... Čak sam se setila i Hane. Nedostaje mi. Želela bi samo da je vidim, bar izdaleka. Ne želim da se pomirim sa njom jer me je povredila, ali bih volela da se vrati ovde.

-Ela! Kupaš se već ceo sat i 22 minuta!- lupala je Rubi na vrata iznervirano jer je dugo čekala.

-Izlazim.- izašla sam iz kade umotavajući se u peškir. Odelo mi je u sobi a čula sam da je Rubi izašla iz sobe. Ne volim da se presvlačim ispred drugih osoba čak i ako je to moja najbolja drugarica.

-Uf...- uzdahnula sam i prišla ormaru.

-Šta da obučem?- razgovarala sam sama sa sobom.

-Ja bih one uske crne pantalone i belu majicu.. I uzgred... Dobre noge..- čula sam smireni muški glas iza sebe.

-Aaa!!- vrisnula sam i prigrlila peškir malo bolje.

-Zar se mene plašiš?- bio mi je taj glas poznat.. Okrenula sam se i koga drugog da vidim ako to nije Aleks?

-Šta ćeš u mojoj sobi?!- razdrala sam se čak i ako je Rubi na vratima i sve sluša. Ona je takva lisica ali je obožavam.

-Rubi mi je rekla da te smem sačekati ovde.- polako je prišao prema meni, a ja sam se sve više pomerala unazad. Neprijatno mi je da sam polugola ispred njega.

-Rubi! Kada se skloniš sa vrata i kada budem izašla nadrljala si!- okrenula sam se prema vratima.

-Izvini..- čula sam je kako odlazi. Ali sada stvarno. Okrenula sam se prema Aleksu.

-A sada ti. Izlazi dok se ne obučem!- pokazala sam na vrata na šta se on samo naslejao.

-Čak i ako sam ti dečko ne želiš da se presvučeš blizu mene?- izgledao je uvređano čak i ako znam da se samo glupira.

-Ne... Samo....-

-Znači želiš?- pogledao me je sa osmehom. Zašto ja?!

-Dobro! Okreni samo se okreni da se obučem i obećaj da nećeš da gledaš.- podigao je ruke u znak predaje i seo na krevet okrenuvši mi leđa.

-Pobedila si.. Neću da gledam..-

-Bolje bi ti bilo!- uzela sam iz ormara ono što mi je on predložio. Samo se nasmejao.

Presvukla sam se i pošla prema njemu.

-Nisi se okretao?- pogledala sam ga namrgođeno

-Zašto bih... Kad imaš jedno veliko ogledalo baš ovde i nisam morao da se okrećem.- nasmejao se i pokazao na ogledala koje je bilo ispred nas. O ne! Video me je golu! Zapravo samo zadnji deo ali svakako.... Aaa!

-Aleks!- viknula sam spuštajući glavu dole. Kako sam samo glupa! Kako se nisam setila..

-Ne brini, nisam video mnogo a i nisam želeo..- šta bre?

-A..- nisam ni završila šta sam htela samo mi je stavio prst na usta što je bio znak da ćutim. Stvarno ga ne razumem...

-Ššš...- samo sam ućutala. Htela sam da se bunim ali nije mi dao već me samo poljubio. Prvo sam se iznenadila a posle polako navikneš na to. Počela je oluja napolju..

-Aaa!- vrisnuli smo u isto vreme. Ja zato što se plašim groma a on... Ne znam..

-Zašto ti vrištiš? Znam da se ne plašiš oluje. Aaa!- dok sam pričala još jednom je zagrmelo.

-Ufela fi me fa fevik!- držao je usta. Samo ja da dešifrujem sve to..

-Šta bre?- malo je protrljao usta i ponovio.

-Ujela si me za jezik!- e sad stvarno! Da li mogu da budem veća budala ili ne? Ne verujem baš..

-Izvini..- spustila sam glavu dole jer verovatno je mnogo bolelo.

-Sad da me za kaznu poljubiš da prođe!-

-Šta?!- o čemo on to priča.

-Poljubi!- isplazio je jezik. Ahaa! Shvatam šta je hteo.

-Dobro..- zašto ovo radim?

-Tako je bolje... – nasmeajo se. Da ponovi po stoti put. OBOŽAVAM GA!!

-Hajde golupčići kasnimo u školu..- vikala je Rubi ispred vrata.

-Mi nismo golubovi!- drala sam se.

-Jeste! Mi smo VRAPČIĆI!- samo sam se nasmejala i pošli smo.

_____________________________________________________________

Hej društvo... 

Napokon sam našla malo vremena da ubacim ovaj deo.. 

Ali, sreća nije na mojoj strani jer mi od sutra oduzimaju i telefon i internet tako da ne znam kada ću ponovo da ubacim novi deo.. Za vikend sam uvek kod dede tako da ću tada da ubacujem delove.. :-*

Reklamiram priče tako da u komentar pišite :-D 

Bye ;-)