" Fight „
- ostavite po koji komentar dok čitate. x
Plašim se povratka. Plašim se da me mrzi. Jebeno se plašim za nju. -D
Sklonim ruke sa vreće, i vidim da mi je na, do jučerašnjim ranama, sada krv. Ne mogu prste da pomeram oupšte. U ambulanti su mi dali neku kremu da mažem, i kada uradim to toliko peče da je neizdrživo. Previše boli, a moram da vežbam. Najslabiji bivaju izbačeni, proterani. Bog jedini zna šta je sa njima sada. A sudeći po mom dosadašnjem rezulatu, ja sam sledeća.
Protresem glavom, te se vratim udaranju, samo što se sada na vreći pojavljuju krvavi tragovi. Uprkos bolu, koja malo po malo postaje neizdrživa, nastavljam sa udarcima.
"Moraš da usporiš malo, Kath."
Jesam li napomenula da Alec stoji tu dobrih par sati? Ignorišem njegovo prisisustvo i nastavim da udaram. Sa svakim novim udarcem vreća postaje krvavivija, a moje ruke slabije. Zadam još par jačih udaraca od prethodnih, no već u sledećem momentu bivam odvučena od vreće.
"Rekao sam ti da usporiš." Kroz zube kaže, na šta zakolutam očima. "Pogledaj." Podigne mi ruke sa kojih lije krv. Istrgnem iste iz njegovih, i napravim par koraka unazad dok prelazim prstima kroz kosu.
"Izbaciće me, Alec." Kroz izdah ispustim, te sednem na jednu od strunjača koje su rasute po dvorani. "Jebeno će me zbog njega izbaciti." Kažem više za sebe, dok prekivam lice rukama, tako da osetim kako mi krv dolazi u konakt sa obrazima.
"Neće te izbaciti niko." Sedne pored mene, i već posle par sekundi osetim njegov pogled na sebi, ali ne podižem glavu. "Možda si ispod linije, ali ćeš sutra pobediti sigurno. Zato idi istuširaj se i lezi." Doda.
**
"Kad on misli da se jebeno pojavi, Damjanje?!"
Zastanem kada u hodniku odjekne nečiji glas. Napravim par koraka prema napred, sve dok ne dođem nedaleko od džinovskih crnih vrata. Čujem neke glasove, ali pošto su tiši od prethodnog ne mogu da razumem šta govore. Tako da zakoračam još tih desetak koraka koja su me delila od vrata. Polako naslonim uho na njih, dok gledam unaokolo kako ne bi naišao neko.
"Zašto ti onda nisi otišao kad si toliko sposoban?!" Koliko mogu da čujem i razumem, mislim da je ovo Damjanov glas. "Prestani da sereš po mnogo i fokusiraj se na treniranje, a ne na Davida."
Čim čujem kako se nečiji koraci približavaju vratima, brzo se sklonim od njih i potrčim u pravcu u kome sam došla. Skrenem desno, i naslonim leđa na hladan zid. Moram da prestanem da guram nos gde mu nije mesto, definitivno.
**
Nervozno počnem da cupkam nogom dok čekam svoj red. Gotova sam. Borim se sa, ni manje ni više, najbolje plasiranim Demonom na tabeli. Koji inače izgleda kao... kao nešto strašno. Visok je najmenje dva i po metra, tako da sam patuljak sada.
Još jednom bacim pogled na njega, no sada spazim i Harrya kako stoji pored. Uputi mi bezobrazni smešak, i odmah mi bude jasno kako je moguće da se borim sa Sebastianom. Pa ubiću ga! Ne Sebastiana, on će mene, nego Harrya. Iz aviona se vidi koliko me mrzi, i koliko mi je Alec rekao, David je uzrok tome.
"Katerina i Sebastian!" Liam se oglasi, a ja se vratim u realnost.
Pogledam u ring, i vidim kako dvojica sklanjaju jednu devojku sa krvavim licem, dok druga diže ruke u vis u znak pobede i počne da se dere nešto.
Dobro Katerina, bila si dobra devojka, budi srećna ako ti pronađu sve delove kako bi te sahranili. Amin.
Zategnem zavoje na rukama, kao i rep, te ustanem i krenem prema ringu, gde je Sebastian već bio. Podignem konopac kako bih ušla, te se nekako provučem unutra. Stanem na drugom kraju, nasuprot njega. Srce počne previše brzo da mi kuca, i mislim da mi je došlo do grkljana. Progutam veliku knedlu, i još jednom zategnem zavoje.
