" Damnjan „
"Hoćeš li, ti stvorenje, koje se još nije odvojilo od predaka, već jednom da napustiš kupatilo?!" udarim u vrata, ponovo. I ponovo ne dobijem odgovor. "Udavio se, da Bog da." Okrenem se na peti, i dođem do svoje sobe. Toliko od mog 'tuširaću se ujutru' planu. Gospodin ima svoje kupatilo, ali imbecil ne bi bio imbecil ukoliko mi ne bi uporopastio jutro.
Čak mi je probala ideja da se istiširam u njegovom kupatilu, jer čim sam ušla u sobu, šlog me je strefio. Kao da neki vepar živi u toj sobi a ne čovek. A u kupatilu je pala atomska bomba, verovatno se zato ne kupa tamo.
Obučem prvo što mi padne pod ruku, i malo namestim kosu. Ranac stavim na desno rame, te izađem iz sobe odmah se susretajući sa dotičnim, samo u peškiru. Tek sada vidim da ima tetovaže po telu, i to dosta. "Da ti ne fali šipka, Liam?" Dobijem zbunjen pogled. "Ona, striptizka." Objasnim.
"Fali mi neki kondom, ako već pitaš.." Kratko kaže i prođe pored mene. U 99,9% slučajeva ja ne razumem šta on priča, ni sam sebe ne razume. Zakolutam očima, te se spustim niz stepenice i odmah izađem iz kuće. Idem sama, ponovo. Možda bih stvarno trebala da se združim sa nekim.
Pitanje je: s' kim? Iako sam ovde svega nedelju dana, shvatila sam da u ovoj školi postoje 3 vrate ljudi. Prva, popularni, gde spada parazit. Druga, oni koji na svaki mogući način gledaju kako da im se ulizuju. I treća, štreberi koji su kao mumije i nisakim ne progoaraju ni reč. Ne spadam u nijednu grupu, da.
Polako se popnem uz stepenice, i dođem do svog ormarića. Uzmem šta mi treba i ne treba, jer ne znam šta imam. Slučajno sam obrisala sliku rasporeda, Liam neće da mi pošalje, a i da hoće nema jer dolazi u školu reda radi, a neki pametnjaković je sklonio listu rasporeda sa table.
**
'It's just me, lt's just me, me and my broken heart.' Polako pevušim dok čekam da zvoni i počne mi sledeći čas. Po ko zna koji put sklonim kosu sa lica zbog vetra, tako da je na kraju zavežem. Popnem se i sednem na neki mali zidić pored školskog ulaza, te maknem slušalice iz ušiju.
"To je moje mesto." Dubok, hrapavi glas me naježi i natera da skrenem pogled prema vlasniku. Visok, crnokosi momak, sav u crnom. Pomalo jeziv. "Gde piše da je tvoje?" Upitam ga. "Svi znaju." Kratko odgovori. Jeziv i čudan. "Ja ne." Dodam, na šta zakoluta očima. "Sad znaš." Nisam rapoložena za svađu.
Dohvatim ranac sa zemlje, i ustanem. Ostavim onog čudaka i njegov zid. I evo je četvrta grupa, čudaci, ima ih podosta. Možda u njihovu grupu spadam. Ne druže se ni sa kim, ne ulizuju se ovim elitama, ne pričaju sa štreberima. Ipak spadam ovde, dobrih 80%.
**
Hemija, hemija. Gde je taj kabinet? Bilogija, istorija, hemija, fizika... Hemija? Vratim se par koraka unazad, i stvarno, piše hemija. Skoro skočim od sreće, iako hemiju prezirem, te uđem. Na sebi automatski osetim 50 para očiju. Zakolutam svojim, tražeći mesto. Skeniram učionicu par puta, i nađem mesto u poslednjoj klupi do prozora.
"Mogu li?" Upitam dečka koji je sedeo tamo. Samo klimne glavom, ni ne pogledavši me. Slegnem ramenima i sednem.
Dok prepisujem formule, ponovo me prekine papirić. Zatvorim oči i uzdahnem duboko, te ih otvorim u pravcu gde sedi imbecil. Ne sedi, već naslonjen stolicom na zid. Na klupi, naravno, nema ništa. Ali zato na licu ima prljavi osmeh. Ne znam zašto me dira sad, zar hoće da ga ubijem stvarno? Uputim mu smrtonosni pogled te se vratim prepisivanju. No on ne odustaje, tako da ovog puta baci dve loptice papira. Uh!
"Hoće da te izbaci sa časa." Momak do mene progovori i pogleda me, po prvi put. Onaj čudak od malo pre. Nisam ga do sada viđala, osim jutros. "Pusti ga." Namigne mi, te vrati pogled na svesku.
"Kath." Jebi se, Liam. "Štreberko." Ne znam kako, ni kad, ali odjednom mi je ruka otišla i gađala sam ga hemijskom. Ne bi bilo čudno, da nisam pogodila nogaru stolice, tako da je završio na podu. "Nisam htela da uradim to." Više za sebe kažem, i nisam, stvarno.
"Katherine, napusti čas!" Odmah ustanem i izjurim iz učionice. U hodniku dobijem par čudnih pogleda od strane učenika, no ubrzo izađem.
Čim mi ćist vazduh dođe do nozdrva, uzdrukuje jak, kratkotrajni kašalj. Naslonim se na zid pored vrata, dubko dišući.
Ne znam koliko je prošlo, ni kada sam zatvorila oči, no sam ih otvorila kad se zvono oglasilo. Protresem glavu par puta, da razbistrim misli.
"Ostavila si ovo." Trgnem se na glas pored mene. Opet onaj čudak, samo što sada ima nešto u rukama. Moj ranac. Dohvatim ga vrhovima pratiju, i stavim ga na jedno rame. "Damnjan, usput." Pruži mi ruku. Par trenutaka gledam, ali na kraju je prihvatim. "Katherine." Tiho kažem, čudno. "Znam." Doda.
Napravi par koraka unapred, te stane i okrene se prema meni ponovo. "Moraš da naučiš da kontrolišeš to." Ozbiljnim tonom kaže. "Da kontrolišem šta?" Radoznalo ga upitam. Ali ne dobijem odgovor. Samo napravi krivi smešak, i nastavi da korača prema izlazu.
**
"Kath?" Volim Thomasa, stvarno, ali neverovatno je koliko može da bude naporan. Znači da je Liam to pokupio od njega. "Katherine?" Daj, čoveče. "Molim?" Posle možda petnaest minuta se oglasim. "Znaš li gde je Liam?" Automatski zakolutam očima. Alergična sa na njega.
"U nekoj mrtvačnici, nadam se." Promrmljam sebi u bradu. "Ne zenima me." Glasnije kažem, kako bi me čuo. Ma koliko god se on i mama trudili da mene i Liama zbliže, mi se samo još više svađamo. Tako će i da ostane.
-Damnjan's P.O.V-
"Isti ste, čoveče." Po ko zna koji put ponovim. Nije moja krivica, u životu nisam video da neko toliko liči, pa čak ni blizanci. Otpijem ostatak bezbojne tečnosti iz svoje čaše, te sipam još malo. "Je l' porasla?" Prvi put mu čujem glas od jutos. Razumem ga, donekle.
"Tu ste negde." Kratko mu odgovorim. "Mora da nauči da se kontroliše." Započnem, podižući noge na sto. "Danas je onom pederu skoro glavu razbila. Hemijskom mu je oborila stolicu." Jebote. "Liamu?" Posle par minuta upita. Potvrdno klimnem glavom, dok ponovo ispijam na iskap.
"Ja ću noću, ti ćeš danju. Moram da znam kako je." Naglo ustane, i stane naspram prozora. "Liam i punker su zaratili, ovaj će odmah na osvetu da udari." Odgovori mi na ne postavljeno pitanje. "Na Katerinu." Završim umesto njega.
*****
Izvinjavam se što nije bilo nastavka dugo. Iskreno sam se razočarala kada sam ušla, nije bilo ni komentara, ni votea, ništa. Izgububila sam volju sa pisanjem u startu. Nadam se da će ovaj nastavak bolje proći. Uglavom, u sledećem se pojavljuje Harry. Toliko.
Obavezno ostavite vote & komentar. Ly❤️
