" Brother „
"Ustaj, debilko." Iako su mi oči zatvorene, zakolutam njima. Povučem ćebe preko glave, rešavajući se sunčevih zraka. Sunčevih zraka? Zar je moguće da ovde greje Sunce?
"Katherine!" To nije odgovor na moje pitanje. Otvorim jedno oko, i zbog crnog skoro neprovidnog materijala ugledam siluetu ispred sebe.
U roku od par sekundi mekan paterijal završi na podu, a ja polivena vodom.
"Gori u paklu, moronu bolesni!" Skočim sa kreveta, istresajući par ledenih kapi sa butina. Hladno, hladno. Zadrhtim na trenutak, kad shvatim da ova ameba još stoji naspram mene, u mojoj sobi, gde sam svim živima i mrtvima zabranila pristup. "Napolje." Pokažem mu prstom prema vratima.
"Ostaćeš ti bez tog prsta." Unese mi se u facu, dok rukom spusta moju dole. Da je moguće ubiti pogledom, on bi sad bio ispresecan na 560 dela i bačen u kontenjer. Koliko ovo stvorenje mrzim.
Kada se udostoji i napusti moje prisustvo, bivam primorana da se obučem i očešljam svoje nazovi lokne, što naravno bude protiv moje koristi tako da završim kao da me je struja udarila. Posle dobrog čupanja nekako uspem da zavežem visoki rep. Spustim se niz stepenice, kroz hodnik i dođem do trpezarije. Za stolom zateknem mamu kako ga postavlja, Thomasa i onog narcisa od idiota.
"Dobro jutro, Kath." Thomas me pozdravi. Klimnem glavom, dok sedam za sto što dalje od amebe. "Sve u redu?" Ponovo se oglasi Thomas, gledajući čas u mene, čas u amebu. "Zar ste se ponovo posvađali?" Doda.
"Kako neuobičajeno." Zakolutam očima, i otpijem gutljaj soka od narandže. Thomas i moja mama u istom trenutku ispuste glasan izdisaj. Što pre shvate da nas dvoje ne možemo da budemo pod istim krovom, to bolje za njih.
"Šta je povod ovog puta?" Mama upita dok seda pored Thomasa i sipa sebi i njemu kafu iz termosa. Povod? Zar nije dovoljan povod to što ovaj još uvek diše? Ameba. "Katherine?"
"Pitaj sina." Drugu reč posebno naglasim, na šta dobijem ubilački pogled. Sama je rekla da treba da se ponašamo kao brat i sestra. Što naravno znači nikada, pa ni tada.
"Liame?" Thomas ga pozove, prekidajući ga od buljenja u telefon. Dobijem 'mrtva si' pogled od njega, pre nego što vrati pažnju na svog oca. "Šta je?" Opasan mali.
"Koji je razlog bio ovog puta?" Thomas malo povisi glas, što izazove smeh sa Liamove strane. Nasloni se na naslon od stolice, te prekrsti ruke koje su, uspst, prepune tetovaža. Mislim da nije potrebno da napominjem pirsinge na ušima i licu, obrvama i usnicama naručito.
"Zar treba veći razlog od toga što je ovde?" Pogleda me, a ja se jedva uzdržim da mu ne bacim tanjir u facu i još malo je išaram. Moron, to sam ja trebala da kažem! Parazit.
"Rekao sam ti da paziš šta pričaš!" Žao mi je Thomasa, ipak je proveo 18 godina sa ovim, nazovi sinom. "Zabole me." Nastavi da tipka po telefonu, dok Thomas pokušava da izgladi situaciju sa mojom mamom.
"Još da ima šta." Dobijem zbunjen pogled od svih, po najviše od samog parazita. Šta misli on? Da može meni da spusti? Zeznuo si se, brate. "Hoćeš da ti pokažem?" Ovo nisam očekivala. Pucaš nisko Liame, nisko.
"Alergična sam na kikiriki." Slegnem ramenima. Slučajno mi pogled odluta u pravcu mame. Žena sva izbezumljena, mislim da joj treba šećer i voda. Zar je stvarno mislila da ću da prećutim? Pih.
**
"Ulazi u kola kad ti kažem." I moj plan je upalio. Iznervirala sam ga ponovo. Doduše, dobila sam žešće predavaje sa mamine strane u vezi mog 'prljavog' rečnika. Ali opet, Liam biva iznerviran a ne ja. Već smo 15 minuta napolju i raspravljamo se oko toga kako ćemo u školu.
