Crni Anđeo

ONA JE...

Ustala je i krenila prema vratima. Ja sam ostala ovde da sedim sa Darijom.
Naručile smo po još jednu vodku i popile je na eks.

" Idem ja malo na vazduh " rekla je

" Dobro " osmehnula sam joj se.

Ustala je i otišla napolje. Sada sam ostala sama. Čoveče njoj će trebati dosta vremena da se vrati. Bolje da sam krenula sa njom. Takodje bih i meni prijao svež vazduh. Ovde je baš zagušljivo od cigareta. Neko me je uhvario za rame i ja sam se okrenula, bio je to Derek.

" Šta ćeš ti ovde?" iznenadjeno sam rekla " Da me ne pratiš možda?"

" Ne, ne pratim te" osmehnuo se i seo "Samo brinem za tebe "

" Stvarno" pokvareno sam se osmehnula " Mogu da brinem sama o sebi"

" Možeš, ali mi je nekako lepo kada sam pored tebe " nekako je čidno to izgovorio. Prvi put ga vidim ovakvog, izgleda stidljivo, čak je i malo počrveneo.
Izgleda da i demoni imaju svoju mekšu stranu, samo ne umeju da je pokažu.

Izraz lica mu se odjednom promenio, iz stidljivog je postao veoma ozbiljan.
Šta mu je? Ustao je i videla sam da je uplašen i napet.

" Jesi li dobro?" zabrinuto sam ga upitala

" Šta oni rade ovde?" nervozno je grozao donju usnu " Ovo nije dobro

" Ko je ovde?" zbunjeno sam upitala " O čemu pričaš? Šta nije dobro?"

" Kira i Marko, a osećam i Laurino prisustvo." uplašeno je rekao " Ona retko izlazi "

" Laura? Misliš na crnokosu devojku sa najtamnijim očima." nešto oko srca mi se steglo " Ko je ona zapravo?"

" Da, to je ona. Najjači demon i kraljev savetnik i desna ruka. Uvek je pored kralja i radi njegove prljave poslove" iznenadjeno me gledao " Kako je ti znaš ?"

" Moja drugarica Darija me je upoznala sa njom. Izašla je napolje, a i Laura je tamo,ne znam da li su zajedno. " sada sam već počela da paničim.
Laura je demon, ali šta će ona ovde?

" Ona mrzi ljude " zbunjeno je reagovao.

Uhvatila sam ga za ruku " Brzo, moramo da nadjemo Dariju" povukla sam ga prema vratima.

Čekaj, pa ja njega držim za ruku. Od panike nisam razmišljala i uhvatila sam ga, tako je topla, ali pomalo gruba. Srce je počelo da mi kuca, nadam se da ga ne čuje, imam osećaj kao da čuje ključanje moje krvi.
Izašli smo iz kluba i gledali na sve strane, ali nema traga od Darije.

Unervozila sam se i pustila mu ruku "Ovaj, izvini"

Osmehnuo se " Uredu je"

Samo sam se zacrvenela, jao zašto sam ga uopšte uhvatila za ruku mogla sam samo da mu kažem da krenemo.

Gledao je iza mene i namrštio se "Tamo su, osećam njihovo prisustvo"

" Gde ?" okrenula sam se zbunjeno, ne znam gde tačno misli.

Uhvatio me za ruku i potrčao, a ja sam isto trčala sa njim. Gde li me vodi?
Mišići su mu napeti i jako me je uhvatio za ruku, kao da je uplašen i nervozan.
Odjednom je stao i našli smo se malo dalje od kluba.
Nešto je gledao, izgledao je ne neki način preplašeno i zabrinuto.
Povukao me je u svoj zagrljaj i čvrsto držao.

" Derek, ovaj, šta je bilo?" upitala sam ga zbunjeno " Zašto se treseš?"

Još jače me je stegao i naslonio svoju bradu na moje rame, osetila sam njegov topao dah i odjednom sam se naježila.

" Žao mi je, ali ne postoji način da joj pomogneš" rekao je drhtavim glasom " Čak ni tvoje isceljiteljske moći nemaju šanse da uspeju"

" O čemu pričaš?" uspaničila sam se.

On je nešto video, zato me je zagrlio. Polako sam ga odgurnula da vidim zašto je tako reagovao.
Ostala sam bez daha,nešto me je stegli u grudima. Nemoguće, očisu mi se punile suza.
Darija je nepomično ležala i sva bila prekrivena krvlju.
Pored nje je stajao Marko sa bodežom u ruci. Na kome je bilo krvi,Darijine krvi.

" Viki, došla si da pokupiš ovo smeće" zločesto se nasmejao " Zakasnila si, ona je mrtva"

..........................................

Nastavak.
Imala sam neku inspiraciju pa sam napisala što pre. Sledeći deo neću uspeti da napišem pre srede. Nadam se da će vam se svideti ovaj deo. ♡
Izvinite na greškama.

Hvala što čitate :)