Marked /Obilježena/

Chapter 48

"Molim?"

"Pa ako smo već zajedno na Božić,red je da to liči na nešto.."sjetila sam i sa bi mogli dekorisati jelku u kući koja trenutno na sebi ima samo šarene sijalice.Znam da ,kada bi sada neko ušao u moju glavu,zajedno bi se sa malim Ja smijao na moju ideju.Darphy Ward bi sa Louisom okitila jelku i uživla na Badnje večer.Nešto se čudno dešava..

"Kako god vi želite,Wardsice.."prevrnem očima i obučem jaknu ponovo jer sam zaključila da nema šanse da on kupi nešto slatko i potrefi moj ukus.Skrenuo je iza ugla i inzistirao da izađe sa mnom. Ne znam zašto je to bilo potrebno kada samo treba zakoračiti dva koraka i ući u slastičarnicu.Prevrnula sam očimi i kada je zaključao auto i požurio da mi otvori vrata. Prodavačica nas je ljubazno pozdravila i s obzirom na izgled,čini se mlada , tako da joj je pogled ostao na Louisovom džentlmentskom gestu.Ponovo sam prevrnula očima jer u njmu nema ništa džentlmentsko.

Stavim prst na usnu približivši se policama sa desertima i stavim prst na usnu kao i svaki put kada postanem neodlučna u odabiru.

"Mislim da ćemo uzeti od svake vrste pomalo.."Louis odjednom progovori iza mojih leđa i ja se iznenadim. Razmišljala sam o tome da se ne dvoumim nego da uzmemo svega,ali eto..preduhitrio me.

"Ovih sa kokosom možete staviti i više.."pokažem i prodavačica klimne glavom te uzme vrećicu i neku lopaticu. Louis me uzme za struk na što ga udarim od rame."Volite kokos..hm..znači volite egzotično,Wardsice?" 

"Znači,volim te udarati tamo gdje ne treba.." 

"Samo sam se šalio.."Kad skontam da sam nedavno razmišljala o tome kako Louis ne zna ništa o meni i mojim ukusima,ali ipak zna dovoljno da mi ne smeta njegovo prisustvo.To što trenutno ne zna da mi je sam spomen kokosa,čokoladica Bounty na pameti, ne znači da me poznaje dobro.

Dok čekamo svoje vrećice,on razgleda nešto okolo sa rukama u džepovima i ja se sjetim da ni ja ne znam ima li on nešto što  posebno voli jesti. "Želiš li ti još nešto?"

"Hm, nešto sa karamelom.."i on je stavio prst na usnu i pogledao me. Nasmijala sam se njegovoj imitaciji,ali sam ujedno uspjela saznati šta voli.Dobio je neke čokoladne kuglice u kombinaciji sa karamelinim prelivom i keksom ,mislim da ću i ja to da probam.

"Prijatno."pozdravimo se nakon što on plati i nakon što se jedno tri minute raspravljamo pred onom djevojkom jer tvrdoglavo navaljujem na to da nema potrebe da išta plaća,ali kao izgovor mu služi to što je gost pa bi trebao donijeti nešto. Popustila sam mu,a to se rijetko dešava .Opet sam sebi dozvolila trenutak slabosti.Oh,mislim da ti trenutci postaju sve brojniji. 

                                                                                    ***

Kada Louis parkira automobil ispred kuće,izađem kako bih mu otvorila garažu jer nema potrebe da auto ostane parkiran ovdje ako je garaža slobodna. Doduše, teško će smjestiti svoj džip pored maminog auta ,ali nekako je uspio. Ja sam za to vrijeme preturala po džepovima tražeći ključ jer sam jedva čekala da uđem unutra. Snijeg je ponovo napadao na prilaz tako da pretpostavljam da će ostati neočišćen. "Sve uredu?" Louis je otresao snijeg sa kape kada me upitao. 

"Ne mogu naći ključeve ovdje,a ni u torbi.."pokažem na džepove koje ponovno opipam.

"Jesi li ih ostavila ovdje negdje, u garaži možda?"odmahnula sam glavom.Odlično se sjećam da sam ih ostavila u jednu od pregrada u tašni,ali njih nema. Počinjem se nervirati. Nikada nemam strpljenja i živaca kada trebam tražiti nešto.
"Dovraga,znam da su bili tu." nervozno otpuhnem.
"A da se malo opustiš?" Louis me upita i nakezi se povlačeći me sa sobom."Hej,ti..pusti me.."