Marked /Obilježena/

Chapter 44

Subotu sam obično provodila kod Nore ili sa Norom,ali ovaj put je drugačije. Dole, u dnevnoj sobi sjede Anne,tatin rođak i rođaka,prljavo bogati odvjetnici u Njujorškoj odvjetničkičkoj tvrtci. Mama me  ,tako reći, natjerala da večeras izgledam kao pravo žensko. Samo čekam da gosti pohvale večeru i da onda vidimo ko je pravo žensko, neki Chi Jang Fu iz kineskog restorana u centru?sigurno.

S obzirom da večeras nije bilo šanse da igdje idem,odlučila sam barem naći zanimaciju za sebe. Biti ćemo u kući u kojoj je toplo što znači da mogu obući bilo što.U ormaru sam pronašla crnu haljinu sa šarenim uzorcima po sebi.Nije bila previše svečana,onako dovoljno za porodičnu večeru. Haljina je dugih ,mrežastih rukava kojih kao da nema i lepršavi su zbog čega mi se najviše dopadaju. S obzirom da mama svakodnevno svojim potpeticama pravi buku,a ja se trudim hodati u kućnim papučama ,ovaj put ću i ja obuti štikle.Sa haljinom sam uparila štikle iste roze nijanse kao što su bile šare na haljini. Uz moju kovrdžavu kosu ,ovo je izgledalo šik i meni se dopadalo.Nije me briga šta će ostali misliti.

Zvono sam davno čula i mislim da su svi stigli.Gotovo svi, trudim se zaboraviti da je moj otac pozvao Louisa i strah me da će se Louis pojaviti.Čini se da sam bila upravu.Moj prvi korak niz stepenice biva  dovoljan da vidim kako se rukuje sa mojim tatom,skida kaput i odlaže ga na vješalicu.Sranje. Okrenem se kako bih se vratila u sobu i tamo našla malo mira.Najbolje bi bilo kada ne bih morala prisustvovati večeri,onda neka on radi šta god hoće sa mojim roditeljima.Isto tako ne želim vidjeti Annein izraz lica kada Louisa predstave kao mog dečka, ne , ja ću reći da mi je samo..prijatelj.Ustvari,ne znam ni šta mi je.Ne mogu to definisati i Louis bi mi sada rekao da sam sama kriva zbog toga.

"Ah,Darphy je konačno izašla iz sobe" nije mi uspjelo.Tata me ugledao i sada se moram suočiti sa svime što slijedi.Blago meni. Louis me također pogledao.Njegov pogled lutao je svuda po mome tijelu sve dok nije pogledao u moje oči.Znala sam šta znači taj osmijeh ,ona linija koju bio radio kada nešto odglumi.Zašto sam očekivala iskren osmijeh?

"Hej" tata nas je posmatrao i vjerovatno očekivao nešto.Sve i da sam sa Louisom u vezi, ne bih ga pred njim ljubila.

"Stol je postavljen!" čujem mamu kako izlazi iz kuhinje i samo se spustim niz stepenice.

"Čini se da smo u parovima večeras,trebali smo naći nekoga i za Anne" nakon izgovorenog i viđenog, ne znam ko se više šokirao, Louis ili Anne.Dio mene je šokiran jer me malo Ja hvali što nisam demantovala izgovoreno,da mi Louis nije momak nego samo prijatelj.

"Ovo je Louis Tomlinson,Darphin momak." tata i mama ga upoznaju sa ostalo troje ljudi kao da je to najnormalnija stvar. Anne se pravi da ga ne poznaje,ali nešto pretpostavljam da će nam kasnije oboma držati lekciju ili nešto slično.Znam šta misli o njemu,ali dovraga,i njen sin je uradio mnogo toga i oprošteno mu je. Ako može biti savršeni Harry,onda može biti i savršeni Louis.

"Nisam znala da Darphy ima momka.." Anne je prekomentarisala, više zbog mene nego zbog mojih roditelja. "Čini se da je tako" slegnem ramenima na što se Louis zakašlje i gotovo ispljune viski kojim ga je maloprije ponudio moj otac.Previše se dobro ponaša,a moji su previše dobri prema njemu.

"Trebali bi večerati." svi se upute prema našoj trpezariji i te crvene ,kožne stolici odjednom postaju previše tijesne.Čini se da je isplanirano i to da Louis i ja sjedimo jedno pored drugog,a kao neka montaža iz komedije, Anne je preko puta nas.Smiješno je u kolikoj su zabludi moji roditelji.

Mama je već servirala sve na stol tako da nam preostaje samo da uslužimo sami sebe i uzmemo ove štapiće koje nikada nisam znala koristiti.Louis je spretan sa njima,gledam kako njegovi prsti obuhvate ta dva štapića i način na koji guta rezance. "Trebaš pomoć?" upita me i zahvalna sam mu što nije dodao 'dušo' ili 'draga'.