Dodir hladniji od leda

47

Odlucio sam da cu ovo uraditi sad ili nikad. Za nju je nista cudno ovo jutro, dok se ja preznojavam na svaku pomisao u svojoj glavi. Znam pricali smo o ovome, znam sta zeli ali uvek je ostavljala vreme izmedju nasih zelja. Hocu reci, ona zeli ali ne odmah...

Radio sam, a danas je i njen prvi dan na poslu u mojoj firmi. Nervozna je jer joj Simon salje piruke izvinjenja ali ona naravno oce da ga nauci pameti. Nisam se mjesao u njene odluke nikada zato sam vise slusao nego govorio.

Zajedno smo dosli na posao, drzao sam je za ruku kao i ona mene snazno pred svima. Svaki moj strah je duplo laksi kad se ne srami toga sto je sa mnom, sto sam njen momak. 

-" cudan si mi cijelo jutro"

Okrenem je prema sebi i blagi poljubim na holu firme

-" cekaj me veceras u 19 sati. Idemo na veceru negde"

-"gde ces ti?"

-" imam 2 sastanka, nije me bilo moram pohvatati sve sto se zbilo"

-" Vazi ljubavi, volim te"

-" volim i ja tebe"

Kada se rastanemo krenem ka kancelariji te nastavim da premisljam scenarije u glavi. U sve sam siguran, ali ovo je veliki korak ...

(***)

-" je li sve spremno?"

-" da kume, sve je spremno... kad krecete?"

-" ispred kuce sam, ona je ispred za 7 minuta smo tu"

Prekinem te se parkiram, a ona udje i snazno me poljubi.

-"falio si mi"

-" i ti meniii!"

-" ii gde idemo?"

-"jedan sjajan restoran... blizu je"

-" okej, gladna sam kao vuk"

Vozio sam  brzo uz  brado  do restorana koji  zaista ostavlja bez daha posebno deo koji je Anna prilremila za nas. Vidi se ceo grad, staklena basta, ja i ona...

-" wow ovde je prelepoo!"

Rekla je ocarano kada se smjesti u udobnu koznu fotelju, konobar nam uspe sampanjac odmah po dolasku.

-" dopada ti se?"

-" veoma!"

Narucila je hranu, a dok smo je cekali privukao sam je u svoje krilo i njezno krenuo ljubiti.

-" moze neko doci"

Saputala je kroz poljubce. Ali se nisam obazirao jer znam da smo sami ovde.

-" Nedostajala si mi danas"

Imam tremu ali vjesto krijem..
odvojila se kada nam  hrana stigne te se kao dijete obraduje tanjiru ispred sebe.

-"  Mislim da ce nam ovo biti od sad najdraze mjesto... mmm ovo je ukusno"

Podignem casu sampanjca ka njoj, a ona koketno uzvrati

-" Prijatno"

Nisam bas imao apetita jer me trema ubijala, ali sam strpljivo cekao da zavrsi da bih se ustao i uspireno joj prisao

-"sad ili nikad"

Rekao sam dok me zbumjeno gleda kako se savijam i u sledecem trenu klecim na koljeno ispred nje.

-" znam da smo prosli tezak period jedno bez drugog koji je mene naucio da bez tebe ne mogu da disem i zivim srecno i zato... ne zelim vise nikada da se odvojim od tebe, promjenio sam sebe i  samo vidjenje ljubavi zbog tebe, a sada je red da promjenim i jednu jedinu malu manu koju ti imas..."

Njen sok na licu i blago skrivamje lica iza ruku me teralo da vjerujem da je strah bio uzaludan...

-"Hocu da postanes moja... i zato Elena hoces li se udati za mene i biti moja Elena Garcia?"

Brzinski me poljubila, dok osjecam da place... zasto places El?

-"   hoces li?"

Sad vec prestraseno pitam, spreman i da molim ali usledi njeno

-" Da, naravno da zelim Romane!"

Izvadio sam prsten iz kutije i stavio ga na njenu ruku blago otiskujuci poljubac na istu kada je poceo vatromet, a konobar unese ruze koje ona najvise voli.

-" Boze..."

Plakala je i grlila me dok je ja pribijam uz sebe osjecajuci se istinski srecan.