Dodir hladniji od leda

14

-"Sta se desava Angela?"

Stao je iza mene te osjetim opet parfem koji malo smiri moju tenziju

-"  Apsolutno nista, pokusavam razgovarati sa gospodjicom Elenom ali ona bas i ne zeli"

-" sad cu ja tebi..."

Izustim bijesno te krenem ka njoj dok me Roman uhvati na milimetar od njenih ociju koje bih iskopala.

-" pusti me Romane bre"

-"Nadija slobodna si, papiri su ti u pravnoj sluzbi."

Rekao je strogim glasom dok mene ugura u svoju kancelariju. Guram ga od sebe bijesno

-" Posalji me kuci ali ona sa mnom tako nece razgovarati! Ne zelim  da trpim bilo kakvu napumpanu kretenku!"

-" Elena..."

Njegov miran ton nije dopirao do mene.

-"Ja sam bila kulturna, bila sam fina. Ona misli da sam ja neka raspustenica, neka kretenka i jos laze, laze da nije nista rekla samo zato sto si ti izasao iza ugla"

-" Elenaa"

-" Odakle ona zna bilo sta o meni, o nama?ko je ona da komentarise"

U trenu ze nadjem na njegovim prsima na par centimetara od usana sto zaustavi moje brzo brbljanje isti sekund. Gledam ga zadihano dok je njegov pogled fiksiran na mojim usnama. 

-" Ne budi dijete Elena"

-"Ta cura je  odvratn i nevaspitana i rekla je svakakve gluposti..."

-" i vise je nikada neces vidjeti u zivotu. Zar je vasno sta ona mislis?"

Prosaputao je kada moja  ruka sama krene ka njegovom licu njezno ga dodirujuci.  Na tren pomislim da ce me odmaci od sebe i pomisliti da sam luda ali ne zakopio je oci te svoju ruku stavi preko moje primicuci je svojim usnama.

-" Nerealno si slatka kad si ljuta"

I gotovo, dah mi se sam u trenu zaustavio od njegovih slatkastih rijeci.

-" Moram naci nacin da te brze smirim kad ovako poludis?

-"Koji?"

-" Gospodine ozvinjavam se"

-" Isabel"

Izdahnuo je i mrzovoljno se odvojio od mene dok ona rasirenih ocij gleda u mene, potom u njega.

-" ja se izvinjavam sto ulazim ovako, nisam znala da ste ovde... trebalo je da ste na sastanku. Htela sam samo uzrti papire."

-"Nema problema, papiri su na stolu."

-"Sastanak?"

-" otkazao sam"

-"Izvinite jos jednom"

Rekla je tiho te izasla dok se sada osjetim poprilicno neprijatno zbog situacite od malo pre. Bukvalno sam ga vukla da me poljubi.

-"Idemo li na obecani rucak?"

-"Idemo"

Rekla sam dok mi u jednu ruku ne prije sto se pravio da se medju nama nista nije desilo pre par trenutaka. Covece!
Usli smo u restoran za minimalno razgovora.

-" Uskoro nam je proslava firme"

-"znam"

-"Robert?"

Klimnem glavom i shvatim da sam kreten, nije trebalo da izjurim vec da nastavim konverzaciju. 

-"da, nije mi rekao mnogo"

-" uglavnom bice  velika svecanost, prijem, prijava pratioca"

-"sa kim ides?"

Pitala sam brzisnki  malko se pitajuci sta mi se desava i kad ce proci uzbudjenost zbog umalo savrsenog poljubca.

-"Sa tobom Elena"

Njegov blag osmijeh mi opet uzbudi svaki deo tijela. Duboko udahnem da ne bih napravila neki izliv emocija.

-"  Ne pitas me zelim li.."

Nasmjesim se i ja njemu znatno stidljivije.

-"Pitam upravo sada"

-"Naravno da hocu"

-" Tvoje je samo da budes cijelo vece pored mene..."

-"Naravno, mislim da mi ne smeta"

-"stvarno?"

-"Da, apsolutno"

Osmijehnem  se opet gledajuci ga u savrsene crte lica.

-" Sjutra idem na konferenciju u Azerbejdzan i doci cu na dan proslave"

-"Ides na 7 dana"

Mislim da se opet osmijehnuo mom tuznom glasu..

-"To nije mnogo"

-"nije"

Rekla sam smrknuto prije nego konobar donese hranu...