Dodir hladniji od leda

27

Vrijeme sa njim prolazi previse brzo, dan za danom sve vise i vise imam osjecaj da zivim u njegovoj kuci. Stvari otezavaju novinari koji su sve cesce oko firme od kad je naredio sa se vijesti o nama obrisu. Medjuti, nije me sprecilo nista da unesem par komada svoje odjece, pidzamu koju ne koristim, kozmetiku i time zauzmem djelice njegove kuce.

Doruckujemo zajedno, veceramo zajedno, na poslu se ne gledamo ali cesto posaljemo poruku jedno drugom. Oko nas nista nikom nije cudno jer nista se nije promjenilo jer i pre smo ovako funkcionisali.

-"Roman je poludeo!"

Robert uleti kod mene i kao neki krete  krene da skace okolo.

-"Mislim da ce sad da spali sve redom"

-" sta se desilo?"

-"Desilo se Hajat... znas da je onaj objekat u izgradnji koji je planiran da bude gotov za pola godine?"

-"znam"

-"Urusio se i sada Hajat oce raskid ugovora"

-"Nema sanse Roman je na tome radio svaki dan, ne grijesi nikada kad su takve stvari zadatak..."

Izjurila sam iz  kancelarije te odjurim odmah do njega.

-"Isabel najraniji let za Azerbjdzan, bukiraj hotel na 15 dana"

Nije me primjetio od papira u rukama, otisao je u salu za satanke gde su vec svi bili. Robert, Roman, Rafael, Tibor i Kiril.

-"Plasim ga se kad je ovakav"

-"do sada nije nikada bio takav"

Rekla sam po malo  zabrinuto

-"Do sada nikada nije pravljena ovakva greska"

Rekla je zabrinuto. Za 4  sata mu je let. Cula sam da bijesno vice na Tibora koji je rekao da je mozda Romanova greska.

-"Mislim da ce Tibor da leti vrlo brzo"

Promrmljala je nakon cega cujem kako izlazi i lupa vratim.

-"Let?"

Pitao je dok brzim hodom prilazi ka nama.

-"za 4 sata privatan let"

-" Elena"

Pokazao je da prodjem za njim, a pre nego uspjem da zatvorim vrata povukao me je u svoj zagrljaj...

-" Izvini sto sam  malo odsutan ova dva dana"

Kao po obicaju pokusava da ne prica o poslu sa mnom, nikad mi ne prica previse o svom poslovnom danu, a radi iskljucivo kada spavam. Na licu se vidi da je premoren, da vec 2 dana guta nesto i ocigledno je to dojava o urusavanju.

-"Dodji"

Rekla sam  zauzimajuci mjesto u njegovoj sofi.

-"znam da ces da radis na puti do tamo, znam da neces imati redovan san zato dodji"

Resirila sam ruke te on bez oklevanja svoju glavu nasloni na moje grudi. Ceskala sam ga i mazila ne bi li se malo opustio i zaspao.

-" Izvini"

-"ej... razumijem te, razumijem sve i ne trebas da se izvinjavas"

Otisnem poljubac na njegovo lice.

-" Haran ce dolaziti po tebe i vratiti te kuci. Bice tu za tebe ako ti treba prevoz bilo kuda."

-" Ne trebas to Romane, znas da..."

-"Elena samo bih se brinuo, ovako cu znati da si kuci i da ti nista ne treba. Miranda ce spremati hranu svaki dan dok ne dodjem"

-" Miranda?"

-"kucna pomocnica, kuvarica... Zena je od povnerenja i nista ne brini"

-" Romane ja cu biti svojoj kuci dok ti ne dodjes"

-"Nasoj kuci Elena, molim te nemoj da se protivis bar ovim sitnicama"

-"Dobro, necu... javi mi se povremeno kad budes imao vremena"

Poljubio je moj vrat i vratio se da lezi mirno.

-" Spavaj, probudicu te za 3 sata"

Nastavila sam da ga mazim, a njemu nije puno trebalo da se uspava jer je bio umoran. Mozda njemu to nije  ali meni jeste... 15 dana bez njega, a danima vec nismo razdvojeni vise od vremen koje provedemo na poslu.