Dodir hladniji od leda

17

《 ELENINA PERSPEKTIVA》

Svima je poslao jos onog dana da zajedno idemo na proslavu. Osmijehnem se tom saznanju dok se valjam po krevetu bez imalo sna. Sa zivotom sam u svadji i to je ocigledno jer sve mi se okrenulo naopacke.  Sve misli o Romanu prekida telefon sa natpisom "Roman zove"

Hvatam se za srce, drhtavom rukom kupim telefon i osjecam hladan znoj... zasto me zove u 3 sata ujutru.

-"Zdravo"

Izustim  kada povucem zelenu slusalicu.

-"jesam li te probudio?"

-"ne, ne bila sam budna. Citala knjigu i..."

Do sada nijesmo razgovarali preko telefona nikada...

-"  Izvoli"

Dovrsim recenicu  nakon krace pauzice

-"Hteo sam da ti cujem glas"

Ubrzan rad srca je sada primjetan toliko da se plasim da i on sa druge strane ne cuje odkucaje.

-" Drago mi je da i ja cujem tvoj"

Rekla sam otvoreno

-"Cudno je bez tebe"

-"Dolazim za 4 dana"

Cujem da se osmijehne sitno

-" Znam, ali opet hvalis ovamo"

-" i ti meni hvalis"

-"Romane jesi uredu?"

Sada izustim po malo zbunjeno, da li je pijan?

-"  Izvini zbog ovog kasnog poziva..."

-"Ne, cekala sam ga... nadala sam se da ces se javiti bar da vidis kako sam"

Imala sam osjecaj da hoce da prekine i ne to ne zelim da dozvolim... ne sad kad me se sjetio!

-" Hocu da vratim vrijeme pre odlaska u Azerbejdzan"

Izdahnuo je i dodao...

-"Da moze bar, samo tren u kom smo u kancelariji sami da se vrati..."

-"mozemo da ponovimo sve isto kao taj dan samo bez Isabel"

Rekla sam kroz smjesak, guseci svoj radostan vrisan sto vise mogu.

-" Znas da smo ja i ti nemoguci"

Za tren me je ohladio

-"Zbog cega tako mislis"

-"Prevelika je razlika Elena, prevelika. Nemam vise tvoje godine..."

-"Romane, ako meni ne smeta, ako tebi ne smeta zar je bilo sta drugo vazno?"

-"Tvoj otac, moj prijatelj iz srednje skole. Ne ide Elena"

-"Cega se plasis"

-"Romane dodji u krevet kasno je"

Cujem uporedo sa svojim glasom koji ga doziva sa druge strane.

-"Dodji jos uvijek sam gola"

Sada je glas dosta blizi, a ja ni tren vise ne cekam vec prekinem poziv.
STA SE KOG VRAGA UPRAVO DESILO! DA LI JE ON TO SA ONOM PLAVUSOM O KOJOJ SVI PRICAJU, AMELIJA?!

-"umalo sam krenula da te molim za sansu stoko!"

Vrisnem i bacim telefon sto dalje mogu kad sebe. Sta je meni ovo trebalo!? Da li sam ja zaista izgubila konpas. Zar zaista mislim da je cekao mene onakav covek? Ja sam glupa klinka.

***
-" Ne Elena ne mozes da prekines nikako bez razloga."

-"ali"

-"nema ali ne mozes da odustanes od svega ovoga! Znas kakvu priliku imas... samo lud bi odustao!"

-"zelim da prekinem!"

Izdahnuo je te pogledao u mene.

-"procitala si ugovor, procitala si i  kakvi uslovi su, pravnik si... znaci znas i sama"

-"Rajane!"

-"Elena! Ne moze! Ispricaj mi sta se desilo"

Krenula sam svaki detalj da prepricavam od pocetka do kraja.

-" Mislim da sam u soku. Ali ne mozes da se ljutis"

-"molim!"

-"Vi nijeste zajedno, nijeste imali nista zajedno. Spavao je sa drugom, ok ali je slobodan covek koji da nije popio ko zna koliko ne bi nikada ista od toga izjavio"

-"to nema veze, ja njega volim pa ne pisem sa drugim momcima, ne gledam nikoga! Valjda je vjernost u osobu koju zelis i pre nego sto budes sa njom"

-"Zenska glavo kako da bude sa tobom? Ti kao da je razlika 5-6 godina! Ali to je 20 i kusur. Nemoguce za desiti"

-"Ja sam bila sigurna da moze bar dok nisam cula Ameliju"

-" Nije te prevario"

-"Jeste, jer zeli da me poljubi, a spava pored druge "

-"ali ti je i reko da ste nemoguci"

-" da nije bilo njegove seme  znao bi da smo moguci jer oboje to zelimo"