Dodir hladniji od leda

21

Upoznavanje Romana  je jako lako... covjek samo radi i radi i onda kad odmara jos radi. Pauza je samo kad ima obrok.  Usla sam kod njega u kancelariju da predam papire, a on svoje vikanje na telefon ispred mene odmah smanji.

-"Vec sam rekao kako hocu, ne zelim ni najmanji detalj drugacije"

Prisao mi je nekako poslovno te povukao papire istovremeno prekidajuci vezu na telefonu.

-"Dosla je moja devojka"

Prosapuce kroz smijeh dok me povlaci ka sebi i papire samo baca na  policu pored.

-" a moj decko samo radi"

Rekla sam kroz smijeh mazeci njegov obraz. Prislonio se na moje dlanove i zaklopio oci sto vise uzivajuci. Njezno ga pocnem ljubiti po vratu, bradi, obrazima i na kraju usnama.

-"Dodji nocas kod mene"

Tiho je prosaputao...  nije se mnogo promjenilo nase druzenje u javnosti za ovih nedelju dana. Dosao bi po mene svako jutro, rucali smo 2 puta zajedno, trudimo se da se ne gledamo previse kada smo na poslu jer ocigledno je da su to pogledi puni zelje

-" Romane ne..."

-" Treba mi vise vremena sa tobom Elena"

Izdahnuo je dok se ja slatko nasmijem ovome. Iskreno zvao me kod sebe vise puta, da nocim ali mislim da je prerano, da nisam ni sigurna u to koliko snazna osjeca nesto prema meni... Plasim se jos uvijek toga da mu se dam, a sigurno da covjek njegovih godina bas to oce sto prije.
Zasto o tome razmisljam, tek smo poceli.
Podigao je moj pogled ka sebi  te zbunjeno pogleda

-" Reci mi sta te muci"

Vidno je da se svadjam sama sa sobom...

-" Nista me ne moci"

Poljubim ga te odmah se sjetim Hane... Hana zna najbolje sta i kako. Pitacu nju, mozda sam ja samo previse uplasena.

-" Moram da idem"

-"Cekam te u 3"

Klimnula sam galvom te ga jos jednom poljubila.  Neminovno je da sam ja ovo htela, ali tek sad kad sam sa njim shvatam da se plasim mnogo cega. Tesko je znati sta covek koji je imao mnoge bolje i ljepse zeli i  strah da ce mu dosaditi me takodje poprilicno ubija iako smo tek poceli.

-"Vec nedelju dana si previse cudna"

Robert me odmjeri od glabe do pete.

-" Nisam"

-" Jesi, ako si cula da Roman svrlja... ne svrlja ima jako bitan projekat. Kad se to desava svi radimo duplo, a on radi i prezalogaji nesto za stolom, pitanje je da li spava u opste dok se ne zavrsi. Ne dise  ne izlazi... naci nema devojku"

Nasmijem se ovome, on ne zna za nas dvoje. Nisam nikom rekla, danas sam Hani najavila da imam nesto vazno da joj kazem. Njoj jedino i smijem...

Posle posla sam ga sacekala da zavrsi,  dosao je tacno u 3. kako je i rekao te se pozdravimo poslovno jer su svi oko nas.

Bar do trena kad krenemo i on njezno uzme moju ruku i poljubi je.

-" jesi se umorila?"

-" nisam, htela sam ti reci da necu odmah kuci tako da idem do centra sa tobom"

-" Uredu, samo reci gde ti odgovara"

Na tren mi je cudno sto me nije pitao gde idem ali odagnam te misli sto pre jer opet otisne poljubac na moju ruku.

-" Sta radis veceras?"

-" Nemam planove"

Odgovorim sa nekim strahom u glasu. Elena unormali se

-"Hoces da izadjemo negde na veceru?"

-"kad ti odgovara?"

-"Kad tebi odgovara bicu ispred tvoje zgrade"

-"moze oko 7?"

-"Naravno"