Dodir hladniji od leda

34

Probudila sam se prvi put u kuci svog oca nakon duzeg vremena. Nisam prespavala ovde od kad sam sa Romanom. Uz sve to druzenje sa tatom mi je cudno i nelagodno jer on je oduvijek znao sve moje tajne, a sada mu krijem jednu poprilicno veliku tajnu. Voli me, znam koliko je patio za mamom, a koliko je sa druge strane duplo vise brinuo o meni i za njega ce to biti ogroman sok.

Na ekranu mi je stigla poruka od Romana u kojoj mi zeli dobro jutro i iskazuje koliko mu je cudno kad se budi sam posle toliko vremena.

-" Dobro jutro mila, spremio sam ti palacinke"

-"sjajno..."

Prisla sam mu i otisnula poljubac brzinski trceci ka kuhinji. Niko ih ne pravi bolje od tate...

-" Cudna si mi od kako si dosla, djelujes srecno ali mi nesto tajis"

-"nije tako.."

Zagrizla sam palacinku praveci kako bih prikrila nervozu.

-" Znas da sam tu za tebe kakav god problem da imas"

-" znam tata i nemam problema... radim, uzivam u tome, ti si mi blizu imam svoju malu oazu mira"

-" Elena sta god da ti treba tu sam"

-"znam tata"

Zsgrlim ga snazno, volim Romana ali znam da bi tata ubio i mene i njega da sazna ali moracu da mu kazem. Kako god okrenes morace da zna.

Provela sam slobodan dan sa njim pomogla mu da sredimo cvece i ocistimo kucu. On je nadgledao dok sam ja radila zapravo. Jedva sam cekala da se vratim kuci i da zagrlim Romana snazno. Usunjala sam se u kucu i posmatrala ga par minuta kako kuca po lap topu i ispija kafu. Covek koji te tera da se najezis od glave do pete jer dok ga gledas tako ozbiljnog pozelis da te uzme odmah i sada...

-" stigla sam"

Cim sam se oglasila privukla sam njegovu paznju, te je isti tren odlozio lap top i prisao meni zakucavajuci nase usne. Popeo me na svoje kukove i nosio do fotelje dok ga neumorno ljubim...

Nisam cekala dugo da svicem majicu sa njega i da krenem nase jutarnje igrice. Ne znam koliko dugo je trajalo ali znam da sam pala umorna na njegove grudi dok se on protegne po cebence u koje me umota. Smjestila sam se udobno u te snazne ruke i udisala savrsen miris.

-" Nedostajala si mi"

《 ROMANOVA PERSPEKTIVA》

Drzim je uz sebe kao da ce negde da pobjegne, slusam njeno disanje i shvatam da ja ne mogu dugo da izdrzim bez nje. Otisla je samo na jednu noc, a ja sam imao osjecaj kao da mi fali drugi deo mene kad je ne zagrlim prije spavanja.

-" i ti si meni nedostajao, nisam mogla da spavam lijepo"

-"Pravio sam ti drustvo"

Osmijehnula se slatko vjerovatno se prisjecajuci moje bajke koju zelim sa njom da ostvarim.

Ja, ona, dvoje dece u ovoj kuci...

-"Da, zelim to vise nego bilo sta u zivotu Romane... Ne znam sta nam se dogadja ali ne zelim da prestane, ne zelim da bilo kad pozelis drugu pored mene jer si mi postao sve i zelim da ja tebi budem sve"

-" vec mi jesi sve Elena, vec si mi sve..."

Njen telefon se oglasio, dok se ona mrzovoljno uspravi...

-"tata..."

Rekla je i povukla zelenu tipku na telefonu.

-" Molim tata?"

-"tataa sta se desava?"

Ustala se brzinski sa mene...

-" tata!? Stani, polako molim te sta se desava!?"

-"Romane brzo! Brzo idemo! Pao je, rekao je nesto i tata nije dobro..."

Rekla je panicno oblaceci se nikad brze. Nisam cekao ni tren vec sam uzeo kljuceve i pojurio za njom.