𝑺𝒖𝒏𝒄𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 🖤

XIX - Svetionik u mraku

Nije postavljala pitanja kada sam joj rekao da je bolje da nam prvi sastanak bude u kući koju sam gradio za nas dvoje. Dok je moja porodica bila u poseti Nenadu i Tanji, znao sam da ćemo konačno biti sami. Nije pitala ništa iako je imala prava sem kada tačno treba da dođe.

I zaista, nešto nakon sedam, malo nakon dostave, došla je moja Sunčica, noseći u rukama cveće koje je nabrala usput. I tek tako, sećanje me je vratilo na njene ranije dolaske kod nas, u neka druga vremena kad je uvek donosila buket cveća nabranog pored puta i kad je zbog toga uvek kasnila.

- Izvini što kasnim, vidiš i sam zašto sam bila usporena. Nadam se da me nisi dugo čekao

- Nisam, stigla si taman na vreme. Posle tebe - propustio sam je rukom odmeravajući njene obline koje je uska tamno zelena haljina isticala. Dok je koračala kroz hodnik, nije bila svesna koliko je zavodljivosti bilo u njenom hodu

- Znaš da smo ovde prvi put bili za Tanjin rođendan? Ona iz principa nije želela da bude ovde jer je smatrala da ih  bespotrebno zatvaraš iza kapija i vrata

- A ti?

-Nisam znala, retko sam svraćala od veridbe s Dejanom - zaustavila se u pola rečenice - Bože, koliko mrzim što ubijam atmosferu - kršila je prste, kao i uvek kad je nesigurna te sam je nežno uhvatio za ruku

- Nije ni važno, veče je tek počelo. Može crno vino?

-Može. Treba li ti pomoć?

-Ne za sada. Ali pođi sa mnom, da vidiš kuhinju i da staviš cveće u vazu

Pratila me je ćutke i znao sam da u toj tišini krije svoju bojazan da će je ponovo život kazniti jer se prepušta meni. Iako se trudila da ih sakrije, Sunčica je sve svoje negativne emocije najviše odavala kroz ćutnju. Baš zato, mogao sam da prepoznam oprez koji prati sva njena osmehivanja.
No, nisam mogao da se otmem utisku koji me je preplavio dok je aranžirala cveće i nasmejana pričala. Mogao sam da zamislim našu budućnost ispunjenu tim iskrenim osmehom

- Ne slušaš me! Gde si odlutao?

- Prelepa si dok se smeješ a ta haljina ti stoji savršeno. Mogu da zamislim svaki naš dan u budućnosti i tebe kako se smeješ - umesto da odgovori, skrenula je pogled prema vazi i znao sam da se plašila da poveruje u sve što sam rekao. Posle svega kroz šta sam je gurnuo, nisam zaslužio ni da razgovara sa mnom te sam joj dao vremena jer je to bilo najmanje što sam mogao da učinim

- Plašim se da se ponovo potpuno prepustim ali znaj da i ja mogu da zamislim budućnost s tvojim likom - prišao sam joj i pre nego što je ponovo povila glavu, zaključao naše poglede. Smeštajući ruke oko njenog struka, primakao sam je sebi

- Ići ćemo polako i ovog puta nećemo dopustiti nikome da stane između nas. Pogotovo ne meni, ponosnoj budali

- Mojoj budali - okrenula se prema meni i prošla mi prstima kroz kosu. Nasmejana, trudila se da izgleda opušteno ali sam znao da je ne napuštaju njene strepnje

- A sad želim da vidim šta si spremio jer sam gladna

Posmatrala je sto dok sam joj ja, u trpezariji, izmicao stolicu. Cenio sam njenu strpljivost za usporenost mojih pokreta koje nikad neću moći da se rešim.

- Ako zanemarimo činjenicu da si verovatno potrošio previše para na ovo, izgleda ukusno i ne znam odakle da krenem

- Za tebe ništa nije previše ili preskupo, malena, dugujem ti mnogo više od toga

Nada. Kada me je pogledala umesto tuge koju je nosila kada sam se vratio, u njenim očima sijala je iskra nade, kao putokaz meni da nam je i ona dala drugu šansu. Želeo sam da zna da ne planiram da prokockam tu šansu te sam se trudio da upijem svaku reč koju je izgovorila

- I ne znam, plaši me samo da se neću snaći kao nastavnica ali ne mogu sebe da zamislim drugačije

- Bićeš idealna za taj posao. Strpljiva si, zanimljiv pripovedač, sposobna i voliš decu. Uostalom, oduvek si pričala da bi volela da radiš u prosveti tako da se bezrazložno plašiš

- Kako me lako uveravaš u stvari! Nadam se, da pored te slatkorečivosti, na meniju ima i deserta

- Za desert imam nešto drugo u planu. Dođi!

Položila je svoj dlan u moj i sledila me put moje sobe a meni nije promakla promena na njenom licu. Ipak, telo ju je još one večeri u vinogradu odavalo i znao sam da je ta promena posledica njene stidljivosti koja je od nje stvarala još jedinstveniju ženu.

Ipak, uprkos svojoj stidljivosti nije oklevala i ubrzo su nam se tela u mraku sobe spajala u jedno. Posesivno, želeo sam da obrišem Dejanove tragove s nje ali je njen dodir uspevao da me navede da tome ne pridajem značaj jer se računalo samo ovo što mi sada daje.

- Ako bih ti rekla da se samo sa tobom osećam kao žena, da li bi mi verovao?

-  Čak i da nije istina, bih. One večeri na Tanjinom rođendanu sam namerno želeo da te povredim i oprosti mi, sunce. Dok sam pokušavao da te ubijem rečima, u sebi sam želeo da ti budem prvi i poslednji

- Nije važno. Znaš, mili, oprostila sam ti još one večeri, ovde, u staroj kući jer sam prepoznala sve što si sakrio ispod fasade neotesanog i hladnog - poljubio sam je u kosu osećajući dobro poznat miris jer je tek sad ova soba, ova kuća mirisala na dom. Šarajući prstom po mom telu, odjednom se uspravila i pogledala me upitno

- Zašto baš taj dan?  - osmehnuo sam se jer je tek tada uočila najmanju tetovažu na mom telu koja je kao i druge, bila tu da pokrije ožiljke. Premda mi nije bilo svejedno što ih može videti, večeras smo oboje bili ogoljeni tako da sam morao da podnesem to. Znala je dobro da je to dan kada sam bez reči oboje naterao da uvidimo ljubav među nama ali je verovatno želela da to čuje od mene

- Jer je to dan posle kog više ništa nije bilo isto. Ako si ti delila vreme na pre i nakon mog odlaska, ja sam računao vreme od tog dana - nije pitala čak ni šta znače ostale jer je slutila da je upravo ta, najmanja, najvažnija, kao što nije pitala zašto ne palim svetlo. Baš ne pitajući ništa pokazala je koliko me poznaje

- Volim te Relja, uprkos svemu i zbog svega što je bilo

- I ja tebe volim jer si svetionik mog mraka i svetlost koje mi obasjava put - privukla me je u svoj zagrljaj i umesto da joj dopustim da se još malo odmori, shvatio sam da pored nje ne mogu držati ruke k sebi. Ne sada kada možemo da nadoknadimo izgubljeno vreme

- Dopusti mi da ti pokažem koliko sam te se uželeo

Privlačeći me bliže sebi i obrglivši me nogama, pokazala je da smo oboje bili gladni jedno drugog i strasti koja je među nama tinjala uprkos godinama i preprekama. Konačno je Sunčica bila moja i ovog puta sam rešio da učinim sve da je ne izgubim.