𝑺𝒖𝒏𝒄𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 🖤

X - Povlađivanje slabostima

I dalje je sklanjala pogled kada se postidi i kršila prste držeći ih na svom krilu kad god bi joj bilo neprijatno. Međutim, sada je postojao jaz među nama koji je napravila prihvatajući prosidbu drugog čoveka. Ne želim da priznam sebi da je to čovek koga voli jer sam jedino ja kriv za to. I možda ne nosi njegov prsten ali je dovoljno ako mu svake noći šapuće na uvo isto onako kao meni.
Izvesno, nas će ubiti sećanje na to što smo mogli da budemo i svest da to nismo postali, mojom krivicom.
Međutim, samo bi slep bio imun na lepotu kojom je Sunčica plenila. Nesvesna sebe, nije znala da je muškarci gutaju pogledom zbog njenih oblina, grudi koje ova tkakina skriva i nogu koje bih ponovo želeo oko sebe. Posesivno, želeo sam da joj budem prvi i poslednji a ona je, grešno lepa, nastavila dalje, ne čekajući da joj pokažem šta smo sve mogli da budemo.

Mrzeo sam slavlja ali kada sam od Ognjena čuo da će ona poći s Lukom jer su ostali zauzeti, znao sam da moram i ja biti tu. Barem da je lomim prisustvom jer je ona u poslednje vreme bežala od mene na sve načine. To se nije uklapalo u moj plan ali mi je išla na ruku njena slabost i dileme koje počinju da je razdiru. I zato sam sad sedao pored nje, mrzeći težinu i usporenost koje su me pratile kao verni podsetnici da nikad ne mogu biti ono što sam bio. A ona, gledala je pravo ispred sebe očekujući da bilo ko dođe i olakša joj nošenje s mojim prisustvom.

- Izbegavaš me - bio sam u njenom prostoru, suviše blizu i umesto da se pobuni, gutala je knedle i skretala pogled.

- Verena sam, ako me pamćenje služi, prethodni razgovor smo završili vrlo neprijatno i zbog različitih razloga kojih smo oboje svesni, ne ide da provodim vreme kao ranije. Pogotovo sa tobom.

Naslonio sam se na stolicu i primetio olakšanje na njenom licu. Njeno telo govorilo je više od nje same ali je njena volja da ostane suzdržana i pribrana bila veoma jaka.

- Nekada si mi bila odana, zapravo vrlo dugo kao što i sama znaš. Isto tako, oboje znamo da sam ti bio prvi ali ne brini, za tvog verenika ću se držati kao Ognjenov najbolji drug, to je najmanje što mogu da učinim za tebe, posle svega. Bar ti toliko dugujem - znao sam da ne razume zašto sve ovo radim ali ja sam razumeo. To je bilo dovoljno za osmeh na mom licu i zadovoljstvo koje sam osećao dok je njena suzdržana maska pucala

- Ovde ima ljudi, budi diskretan ako si već došao da me maltretiraš. Ne znam čime sam to zaslužila ali ako već želiš da me podsećaš na tužniju stranu prošlosti, barem budi suptilan

Svesno ili nesvesno, potvrdila je da imam uticaja na nju. Da nisam odavno sebe prodao đavolu, možda bih odustao od mrcvarenja njenih osećanja prema meni ali postojao je samo jedan cilj a to je da je kaznim zbog sopstvene greške i zablude. Možda sam osetio mali ubod griže savesti ali neke stvari moraju da budu urađene, ma koliko bio grešan zbog toga

- Ne kopam ti po ranama, njih ne bi ni trebala da imaš sada kada si verena. Uostalom, udaćeš se na proleće, zar ne? - oklevanje na njenom licu trajalo je dovoljno dugo da ga opazim krajem oka. Dopadalo mi se što nije bila imuna na moj cinizam, ako je već bila imuna na sve što smo u prošlosti imali.

- Ne znaš ti ništa!

Umesto da obrazloži svoj odgovor, užurbano je ustala sa stolice i pobegla prema vratima. Pratio sam pogledom kako se probija kroz gužvu ali su mi oči ostajale na kukovima koje je pri hodu umela da zanosi. Iako sam trebao da likujem što je otišla, mene su počela da proganjaju sećanja od one noći jer sam ponovo osetio njen miris. Marsel Prust je bio u pravu govoreći da mirisi umeju da probude sećanja na koja smo davno zaboravili, samo što je meni Sunčicin miris mogao da sabotira čitav plan.

Izašao sam za njom, mrzeći to što sam zbog svojih rana, sada vukao nogu i bio osuđen na usporenost. Ipak, približavajući joj se, primetio sam da me nije opazila, zanesena svojim mislima

- Opet bežiš!  - okrenula se raširenih očiju, spremna da odstupi i zato sam stao pored nje. Moje prisustvo joj je menjalo disanje, ubrzavalo pokrete i što je najvažnije, udaljavalo od logike.

- I ti me opet pratiš. Šta želiš od mene?

- Ništa, samo razgovore. Ako me pamćenje služi, nekada si volela da razgovaraš sa mnom i koristila svaku priliku koja bi ti se ukazala

- Tada sam bila željna sagovornika. Sada više nisam, prija mi tišina

- Ili ti ne prija što te čitam i lomim?  - ironični osmeh na njenim usnama je bio ono što sam očekivao ali tuga u njenim očima nije bila ni očekivana ni poželjna. Dugo godina nije imala takav pogled pun bola i sada, kada smo posle toliko godina sami, mogu da uočim tu bol i to me ne raduje. Iako bi trebalo.

- Ne prija mi. Verena sam, volim drugog čoveka i ne želim ni da pomisliš da možemo da vratimo vreme i nastavimo gde smo stali. Sećaš se, to je bio tvoj izbor, ne moj. Završili smo onda kada si mi rekao da te ne čekam, da je bilo lepo dok je trajalo i poštujem to, kao što očekujem da ti poštuješ što ću za manje od godinu dana nositi njegovo prezime

Kao da mi je nožem rasekla svaki ožiljak na telu i sipala so u njega svojim ravnomernim tonom i podsećanjem da je svoje srce poklonila drugom. Kako da se čovek pomiri s tim da je stvar prošlosti ženi zbog koje je ustao iz mrtvih? Kako da prihvatim da će biti tuđa kada sam želeo da nosi moje prezime? Ne znam ali znam da nemam prava na to, ne dok je ne kaznim za ovo što nam radi, uprkos njenim očima punim tuge. Nisam bio svetac ali sam voleo samo nju. Sunčicina izdaja bila je gora od moje jer je zavolela drugog dok meni nijedna od tih žena nije značila.

- Poštovaću to tek kad zaboravim kako si me molila da ne odlazim, da ostanem pored tebe i kad mi se iz glave obriše slika tvog golog tela

- Ti si postao neotesana i sebična osoba koja mi samo pokazuje da sam uzalud potrošila godine čekajući te. Hvala Bogu pa sada nisam naivna i glupa kao tada jer bih ti se u tom slučaju nadala, uprkos razočaranju koje si sada postao.

Ovog puta je stvarno odlazila a Luka koji je išao za njom, okretao se prema meni, postavljajući joj pitanja na koje nije dobijao odgovor. Međutim, koliko god bolele njene reči, nju je mnogo više povređivalo moje ponašanje, cinizam i ujedi koje sam joj zadavao i zato će mi ova osveta ići lakše nego što sam zamišljao. Kada znaš čovekove slabosti, možeš lako da ga udariš po njima i gledaš kako pada jer je sebi dopustio da ga te iste slabosti savladaju.
Ma koliko bežao od toga, voleću je, kao što je volim i sada ali ću je isto tako kazniti jer je dopustila da je izgubim. Mučiću je jer mi je dozvolila da je oteram od sebe onda kad sam joj bio najviše potreban.