Recenzija: LorryMedlin
Nazar Sile Boran je priča koja me je raznežila i oborila s nogu. Napisana je fantastično, sa realnim likovima, sa realnim radnjama, sa mnoštvo lepih opisa, sa veoma jakim i izraženim emocijama.
Sila Boran je poznata mnogima uprkos tome što se veoma retko oglašava na stranicama i grupama. Njeno pisanje je za uzor i svako poštovanje.
Radnja se odigrava u Grčkoj, tačnije na Kritu. Irena (Irini od milja) je skromna devojka, patrijarhalno vaspitana u duhu zajednice i poznate kritske porodice kojoj pripada, ali sa drugačijim snovima od devojaka iz okruženja. Njena lepota, prelepo lice, duga crna kosa i oči boje katrana, privlačile su mnoge, među njima i jednog Atinjanina koji se kao turista zatekao na Kritu.
Ljubav je planula, u njoj je videla spas i odlučuje pobeći sa svojim izabranikom. Međutim, u tome ne uspeva, biva uhvaćena od strane oca. Učinila je nešto neoprostivo za kritske zajednice: očijukala sa turistima i još pokušala pobeći sa jednim od njih. Naravno, puca bruka, izvgnuta je ogovaranjima i ruglu. Otac, uvaženi član njihove male zajednice, odlučuje da je uda za prvog koji se zainteresuje za ženu koja je izgubila čast i poštovanje. Jedini koji će pitati za njenu ruku biće Nikolas Nikos Stefanakis, jedan od nestalne braće Stefanakis, hotelijer, mrski zavodnik, nezasit, izopačen, neobrazovan, neobuzdani mačo.
On je u njenim očima bio sve ono što je dvadesetogodišnja Irini mrzela kod jednog muškarca. Pod pritiskom postaje njegova žena i ne sluteći da on prema njoj gaji izvesna osećanja, još odavno. Njegovu kuću ne podnosi. Njihovu zajedničku spavaćau sobu doživljava kao „jazbinu", prva bračna noć u njoj stvara novu odbojnost prema njemu.
Međutim, život je nepredvidiv i nekako uvek ti da, baš ono što najmanje želiš. Irini se zaljubljuje u svog supruga i o njemu otkriva mnoge stvari koje će je uveriti da je bila u strašnoj zabludi po pitanju njegove ličnosti. No, ponos je ubica ljubavi, ni jednom ni drugom neće dozvoliti da uživaju u svojoj ljubavi. Razdvajaju se, ona odlazi u Atinu i tamo postaje samostalna, poslovna žena. Sa Krita u Atinu poneće gorčinu, samoću, slomljeno srce i jednu amajliju, nazar. Nazar, stakleno plavo oko, čuvaće poput najvrednijeg dragulja, jer to je bilo jedino što je dobila od svog supruga.
Nikos ostaje na Kritu. Ne viđaju se niti komuniciraju.Nakon 4 godine nazovi braka oboje su saglasni da se sporazumno razvedu. Irini sa papirima za razvod odlazi na Krit. A šta će se tamo dogoditi otkrićete ako pročitate ovo divno delo.
***
I ovu priču, kao i sve prethodno recenzirane, možete naći u Reading listi od Wattuša. Uživajte u čitanju!