"Jesi li ti... zaljubljena u njega?" pitao me je Nejtan dan nakon tuče s Čarlijem. Bili smo sami u jednoj praznoj učionici.
Klimnula sam glavom pošto nisam bila u mogućnosti da sklopim rečenicu. Odjednom je izgledao jako tužno.
"Zar ne shvataš koliko je on opasan?" pitao me je
"Neće mi biti ništa", jedva sam uspela da izgovorim.
"Kako si tako sigurna? Stvarno sam mislio da si pametnija. Mislio sam da mu se bar ti nećeš tako lako prepustiti."
"Šta? Šta hoćeš da kažeš time?"
"On uvek dobija sve što poželi. Ne ja. Čak i sa njegovim haotičnim životom - on uspeva sve. Stvarno si mi se dopala."
"Izvini, Nejtane. Mislim da si stvarno sjajan, ali..." Udahnula sam. "Izvini."
Uhvatio me je za ruku. "U redu je. Nisi ti kriva što ti se ne sviđam na način na koji se ti meni sviđaš. Nadam se da bar možemo da ostanemo prijatelji."
"Stvarno bih volela da budemo prijatelji", rekla sam a on je klimnuo glavom u znak slaganja.
Pogledali smo se i polako izašli iz učionice. On me je pozdravio i otišao nekuda, a ja sam se zaputila ka Sabrini.
Ušla sam u moju sobu i zatekla Dženifer s mojom omiljenom knjigom u ruci kako sedi na krevetu i Sabrinom kako nešto piše odmah pored nje.
Podigle su pogled i odmah shvatile. "Rekla si mu." prošaputala je Sabrina. Onda su mi prišle i zagrlile me.
Nakon par minuta grljenja vratile su se na krevet.
"Je l' bilo bolno?", pitala je Dženifer.
"Pa i nije... On je stvarno sladak... Ostali smo prijatelji."
"O, bože..." rekla je Sabrina. "Pa, dobro. Sad ga bar ne lažeš više."
"Da, u pravu si..." složila sam se i sela.
"Pa šta čekaš?" pitala je Dženifer. "Idi kaži Čarliju!"
"Da..." rekla sam odsutno. "Idem da mu kažem..."
Ustala sam i izašla. Ali kad sam izašla, zapitala sam se gde da ga tražim? Onda sam mu poslala poruku (dao mi svoj broj juče) da se nađemo ispred internata. Izašla sam napolje i čekala ga.
Došao je deset minuta kasnije. Izgledao je pomalo izgubljeno i pijano. Ali nije bio pijan. Opet je imao raširene zenice. Dođavola, neću da mu kažem da sam raskinula s Nejtanom dok je on nadrogiran. I nisam ni sanjala da ću nešto takvo ikada pomisliti u svom životu.
"Raskinuli smo", rekla sam. Izgledao je kao da je malo živnuo kada je to čuo.
"Konačno", rekao je. "Ionako nije bio za tebe."
Ugrizao se za donju usnu a onda mi stavio ruku na vrat. Polako sam stavila svoju ruku preko njegove i pomerila je. "Ne ovde", rekla sam.
"Onda dođi ovamo", rekao je i uhvatio me za ruku. Pomerio me je tačno uz zid internata gde niko nije mogao ništa da vidi. Uhvatio me je za obe ruke u privukao me sebi. Onda me je poljubio. Poljubac je bio mnogo duži od prvog. Ali, nisam mogla da odlučim koji je bio lepši. Okej, prestaću.
Kada bi ste pogledali Čarlija videli bi ste sasvim normalnog dečka. Ali samo na prvi pogled.
Nisam shvatala kako neko može u isto vreme da bude tako dobar i tako loš. Ali, on je tako delovao na ljude. Sve je zavisilo s kim je, verovatno.
U jednom trenutku je mogao da bude princ iz bajke a već u drugom je moglo da se vidi nešto demonsko u njegovim očima. Nikada nisam upoznala nikog sličnog njemu i to je, verovatno, ono što me je privlačilo.
Kada se poljubac okončao, i dalje nije hteo da me pusti. Poljubio me je u vrat, a onda sam ga jedva zaustavila: "Čarli, molim te, nemoj ovde."
Pogledao me je gladnim očima i klimnuo glavom. Onda me je samo pecnuo usnama i rekao: "Danas moram u grad. Videćemo se tek sutra."
"Okej... Čekaj, moraš u grad? Ti smeš da izlaziš iz ovog internata?"
Osmehnuo mi se. "Teško da postoji nešto što ne smem." Onda je otišao.
Naravno, tada se nisam setila da je on 'zverka' ovde. Što definitivno ne znači da sam ja Keri Bredšo. Volela bih da jesam, ali nisam. Svejedno, on je taj koji je izlazio odavde kad god je hteo. Naravno, i da sam ja mogla - ne bih smela. Moja majka bi šiznula kad bi joj javili da sam pobegla iz škole. Pre svega, pomislila bi da mrtva ležim u nekom jarku. Ali, on je smeo. Slagala bih kad bih rekla da nisam malo ljubomorna. Ko zna s kim sve on ide.
Vratila sam se u sobu i odlučila da pozovem mamu. Bila sam sama pošto su Sabrina i Dženifer nestale.
"Dajana, kako si?" pitala me je mama čim se javila.
"Odlično, mama. Kako si ti?"
"Super... Jedva čekam da te vidim, baš mi nedostaješ."
"I ti meni..."
Posle razgovora mi je bilo dosadno. A mrzelo me je da jurim Sabrinu po sobama. Sela sam na krevet i izvukla iz fioke moj dnevnik. Odavno nisam pisala, ali obožavam da vodim dnevnike. Prvi sam počela sa svojih jedanaesti godina.
Problem je što ne volim kasnije da ih čitam. Uvek se rasplačem kad čitam stari dnevnik. To me podseća na nešto što je već bilo i nikad se neće ponoviti.
Otvorila sam ga i počela da pišem. Pisala sam bar sat vremena jer sam ispričala sve događaje od kad sam došla u internat. Ispisala sam pet strana.
Posle pisanja se osećam predivno. Prava katarza.
Moj najveći strah je da mi majka ne nađe dnevnik. Nije kao da tamo piše spisak mojih ljubavi ili tako nešto, ali bilo bi me mnogo sramota da neko to pronađe. Najverovatnije bi se smejali, možda zato što im je simpatično, a možda zato što im je glupo - ali bi se smejali. I to ne bih podnela.
Moja razredna iz osnovne škole mi je rekla da nikada - ma šta da se desi - ne bacam svoje dnevnike. Ona je svoja dva spalila i mnogo se pokajala.
Obožavala sam svoju razrednu, i davala mi je puno saveta. Ustvari, ima puno profesora s kojima sam se stvarno lepo slagala - profesor istorije, fizičkog... Đaci su ti koji su mi bili problem.
Vratila sam dnevnik na mesto i tada je ušla Sabrina u sobu. "Rekla mu?" pitala je
"Da", odgovorila sam.
"Super. Hajmo na ručak", nasmešila se.
"Hajde."
Na stepenicama smo srele Vilhelminu koja je preskala po jedan stepenik i vikala "Haj-ho, na ručak idemo!" Izgledala je prilično šašavo.
"Vilhelmina, pobogu, šta nije u redu s tobom?" pitala sam je osmehujući se.
"Nemam pojma", rekla je
Stigle smo i videla sam Nejtana i mahnula mu. Uzvratio mi je. Bilo je malo čudno, ali okej.
Sela sam između njih dve i baš tada su došle i Alisija i Dženifer koje su sele sa druge strane.
Kada smo završile s jelom izašle smo napolje na teren. Dan je bio nekako oblačan.
"Devojkee", zapevala je Vilhelmina. "Imam vest za vas."
"Šta?" pitala je Alisija
"Upoznala sam danas jednog preslatkog dečka. Tačnije, znala sam ga i pre, ali samo iz viđenja. Zove se Bil."
"Bil?" iskezila se Dženifer. "Kakvo je to ime? Nekako je skroz obično."
"Ma da", frknula je Vilhelmina. "A tvoje je tako originalno."
"Hej, mislim da ga znam!" rekla je Sabrina. "To je onaj crnokosi, previsoki?"
"Da. Odakle ga znaš?"
"Jedno vreme sam se družila s njegovim najboljim drugom."
"Opa!" kriknula je Vilhelmina a Sabrina ju je častila smrtnosnim pogledom na šta se ova odmah smirila.
Pogledala sam naokolo i spazila Lanu Foster i Kejt. Šepurile su se i izgledale krajnje bezveze.
Lana je nosila crne kožne helanke i čizme a Kejt farmerke i ogromne - totalno nepotrebne - štikle.
Prizor je bio komičan.
Prva nam je prišla Kejt. "Oh, ćao, devojke!" rekla je cinično.
"Davno vas nismo videle", ubacila se Lana. "Sigurno vam je baš lepo s ovom", rekla je i glavom pokazala na mene. "Čula sam da si bila s Nejtanom", obratila mi se. "I da ste raskinuli. Hmm, čudno... Može on to i bolje." Odmerila me je.
"Mislim", rekla je Vilhelmina. "Da ste vas dve ovde višak."
"Vili, Vili, Vili... c-c-c..." rekla je Lana. "Ti i tvoj temperament... Nikad se niste slagali sa mnom... A, šteta. Mislim da bi smo bile dobre drugarice."
"Hajdemo, devojke", rekla je Vilhelmina. "Molim vas."
Krenule smo što dalje od njih dve.
"Izluđuje me. Ubiću je."
"Vilhelmina, znaš da je to tako otkad je znamo", rekla je Sabrina
"Kučka", promrmljala je Alisija. "Dajana, ne slušaj je, molim te."
To je bilo teško.
"Volela bih da nestane s lica zemlje."
"A ko to ne bi voleo?"
"Nervira me ona Kejt koja trčka za njom kao pas." rekla sam
"Kejt služi Lani samo da bi imala kome da se hvali, zato što je ona jedina koja hoće da je sluša."
"Užas", frknula je Dženifer. "Ne razumem kako je Čarli mogao da bude s njom."
Vilhelmina je udahnula. "Dajana, ne ljuti se, ali mislim da svi mi ovde znamo zašto je Čarli bio s Lanom. Ona mu je davala ono što je on hteo, ako me razumete."
"Ali, Čarli je sada toliko drugačiji otkada je s Dajanom", osmehnula se Alisija
"Da", složila se Sabrina
"Znam. Ali, samo joj kažem da se ne iznenadi ako Čarli pokuša nešto."
Ostatak dana je bio dosadan. Razmišljala sam o onome što je rekla Lana, ali i o onome što je rekla Vilhelmina. I bila sam malo uplašena. Ne uplašena, koliko nervozna.
_________________________
Nadam se da vam se sviđa, komentarišite i kliknite VOTE :))
xoxo, Gossip girl