Sinoć sam sve ispričala Vilhelmini, Sabrini, Dženifer i Alisiji. Reakcije su bile skroz raznovrsne:
Sabrina je gledala zabrinuto, i sto puta me pitala šta ću da radim s Nejtanom.
Alisija je izgubila mogućnost govora na par minuta. Onda me je zasula pitanjima tipa 'Kako se ljubi?'.
Dženifer me malčice šiznula kada je čula. Počela je da skače i da vrišti. Bilo je skroz ludo.
Vilhelminina reakcija je bila najjača. Mrtva hladna me je pogledala i rekla: "Znala sam. Videla sam šta će biti kad te je onako pogledao."
To je bilo sinoć. Danas sam imala nove probleme. Kao na primer, čas istorije s Čarlijem. A i morala sam da kažem Nejtanu da mi se ne sviđa.
"Piješ previše kafe", rekla mi je Alisija za doručkom.
"Treba mi. Danas moram da kažem Nejtanu da mi se ne sviđa. A i moram da preživim istoriju."
"Svejedno", frknula je Vilhelmina. "Šlogiraćeš se od tolike kafe."
"Popila sam sasvim malo."
"Četiri ipo šolje nije nešto malo." rekla je Sabrina
Zvonilo je i mi smo se uputile ka učionici.
Kada smo došle, devojke su zauzele svoja mesta a ja sam krenula ka zadnjoj klupi. Na prozoru se videla kiša koja je baš jako padala.
Ovog puta Čarli nije kasnio. Čim sam spustila ranac na klupi on se pojavio. Bio je skroz u crnom, a crna jakna mu je bila mokra od kiše.
"Jesi li ga otkačila?" pitao me je.
"Dobro jutro i tebi." rekla sam
Osmehnuo mi se. "Preslatka si. A sad ozbiljno, jesi li ga otkačila?"
Odmahnula sam glavom.
"Zašto?" upitao je i seo pošto je profesor dolazio. I ja sam sela.
"Nisam ga videla. Danas ću popričati s njim."
"Ili ti ili ja. Neko mora. Veruj mi, bolje bi bilo da ti to uradiš."
Stavio je ruke na klupu i primetila sam da drhti.
"Zašto drhtiš?" pitala sam i stavila svoju ruku preko njegove.
Brzo je odmaknuo ruku. "Sve je u redu." rekao je a onda se zavalio u stolicu smorenog izraza na licu.
Ostatak časa nismo pričali već sam se trudila da pratim lekciju i da izbegavam Nejtanov pogled iz druge klupe. Primetila sam da ga Čarli fiksira kao da hoće da ga ubije.
Ništa se nije promenilo ni na drugom času. Bilo je skoro pa dosadno.
Dobila sam poruku na mobilnom pa sam ga izvadila iz džepa da profesor ne vidi. Bila je od Vilhelmine: "Ideš s nama za vreme odmora napolje?"
"Hoćeš sa mnom napolje posle ovog časa?" pitao me je Čarli. Podigla sam pogled i videla ga kako gleda u moj telefon. "Molim te?"
Klimnula sam glavom i otkucala Vilhelmini da idem s Čarlijem.
Onda nisam mogla da dočekam kraj časa. Bila sam toliko nervozna kada je zvonilo za kraj da samo što mi nije pripala muka.
Izašli smo iz škole rame uz rame. Koliko je to bilo moguće pošto je bio malo viši od mene.
Uhvatio me je za ruku i odveo daleko od svih, dalje od terena, skoro na ulazu u šumu. Kiša je i dalje neprestano padala.
"Ovo je moje tajno mesto", rekao je. "Ovde bih dolazio kad bih bio u stanju da ubijem."
"Divno je." Stvarno je i bilo. "Daleko od svih..." rekla sam više za sebe nego za njega.
"Bilo ti je stvarno teško, zar ne?" približila sam mu se ne puštajući mu ruku.
"Reći ću ti sve. Ali ne sada." rekao je i približio svoje usne mojima.
"Nemoj", rekla sam. "Moram prvo da pričam s Nejtanom. Ne znam kako to da izvedem."
Odmakao se i pogledao me pomalo razočarano.
"Ne ljuti se!" rekla sam i zagrlila ga.
"Hajde da uđemo unutra, skroz smo mokri", rekao je nasmejavši se.
"Nee", otegnuto sam rekla. "Hoću još da ostanem ovde, osećam se predivnoo!"
"Ponašaš se jako razmaženo", rekao je ne skidajući osmeh s lica.
"Samo hoću da ostanem ovde." Bila sam presrećna, toliko da sam mu se bacila u zagrljaj i poljubila ga u obraz.
"Ali ja ne mogu više", uzvratio mi je poljubac.
Frknula sam. "Okej. Idemo."
"Nisi se valjda naljutila?" pitao je rugajući mi se.
"Ma ne", uobraženo sam rekla.
Onda smo oboje prasnuli u smeh.
Smejala sam se bez razloga sve dok nismo ušli u školu. Bili smo skroz mokri.
"Moram da idem da se presvučem", rekla sam
"Takođe", rekao je.
On je otišao u svoju sobu a ja u svoju. Kad sam došla legla sam i zagnjurila glavu u jastuk i počela da se kikoćem kao idiot. Setila sam se našeg poljupca i još jače počela da se smejem.
Do sada sam se poljubila samo s tri momka. Prvi je bio jedan dečko iz moje stare škole - to je jako neprijatno sećanje i trudim se da ga zaboravim. Drugi je bio Nejtan, i zatim Čarli.
Konačno sam ustala i presvukla se.
Onda sam se vratila na časove.
***
Kada su se časovi završili ja i Vilhelmina i Sabrina smo bile u mojoj i Sabrininoj sobi.
"Moraš da mu kažeš", rekla je Sabrina
"Znam."
"Kada ćeš?" pitala je Vilhelmina
"Ne znam."
"Danas, Dajana. Moraš danas."
"Moram."
"Možeš ti to", hrabrila me je Sabrina
Mogu, kad bi se zezali.
"Da idem odmah?"
"Idi."
Ustala sam. "Ne mogu. Osećam se loše."
"Ne možeš to da odlažeš", rekla je Vilhelmina
Krenula sam ka vratima i otvorila ih.
Nejtana sam pronašla napolju. Kiša je već prestala. A on je samo stajao.
"Nejtane?"
Okrenuo se. "Oh, ćao, Dajana."
"Šta radiš tu sam?"
"Ništa. Šta je bilo s tobom?"
"Moram nešto da ti kažem", rekla sam oprezno. Hajde više, reci već jednom!
"Mogu li ja tebi prvo nešto da kažem?" pitao je i približio se bliže.
"Šta?" Osećala sam kako mi srce staje.
"Dajana, mislim da te volim."
Šta?
"Molim?" upitala sam misleći da sam pogrešno čula.
"Volim te", ponovio je i poljubio me. A onda je lagano otišao i ostavio me da stojim kao kip.
***
Ne, ne i ne! Ovo nije moguće. Ovo se ne dešava! Sanjam. Da, ja samo sanjam i probudiću se.
Sada.
Do đavola, ovo nije san. Ubiću se.
Otrčala sam do sobe nadajući se da su Sabrina i Vilhelmina još uvek tamo. Uletela sam zamalo razbivši vrata.
"Šta ti je, pobogu?", pitala je Vilhelmina kad me je ugledala.
"Ne, ne, ne! Znate šta mi je rekao sada?"
"Šta?", pitala je Sabrina
"Rekao mi je da me voli! Nejtan je rekao da me voli. Streljajte me."
Vilhelmina se srušila na krevet. "Ma daj. Kako možeš da voliš nekoga kog jedva znaš? Jedva te zna!"
"Osećam se odvratno", rekla sam i sela pored nje. "Kako to da kažem Čarliju? O, bože!"
"Baš si se uplela", rekla je Sabrina
"Pričaj mi o tome."
"I šta ćeš sad?"
"Sad ću da se spakujem i da odem u nepoznatom pravcu", rekla sam očajno
"Raščisti to do kraja već jednom." rekla je Vilhelmina. "Nejtanu kaži da ne osećaš isto što i on i raskini a Čarliju kaži da ti se stvarno sviđa i da ćeš biti s njim."
Kad bi to bilo tako lako...
***
Da bih pokušala da skrenem misli na nešto drugo otišla sam u biblioteku. Uzela sam neku knjigu i sela.
Razmišljala sam o Nejtanu. Povrediću ga. Znala sam da bez toga ne može da prođe. Ali, problem je bio što sam znala kako je to biti povređen i nisam to i njemu želela. Ne bih to nikom poželela. Bar ne nikom ko to ne zaslužuje.
Ali, s druge strane, želela sam da budem s Čarlijem. Iako je on mogao biti opasan po mene. Znala sam šta sve to može da donese. Ali, obećala sam sebi da neću probati drogu. Nikada.
Onda sam se opet setila Nejtana. Zašto je rekao da me voli? Da li je uopšte moguće da me za ovako kratko vreme zavoli? U jednom trenutku sam pomislila da je to rekao zato što je saznao da smo se ja i Čarli poljubili pa me tako zadržava za sebe, ali brzo sam odbacila tu pomisao zato što nije imala baš puno smisla.
Vratila sam knjigu na koju nisam ni obraćala puno pažnje i izašla sam napolje.
"Dajana." čula sam kako neko izgovara moje ime. Okrenula sam se i ugledala Nejtana.
"Ćao, Nejtane", rekla sam i pokušala da se osmehnem ali nije mi uspelo.
"Ćao", uzvratio mi je i prišao bliže. Onda me je poljubio. I to je - činilo mi se - trajalo predugo. I više mi se nije toliko sviđalo. Nije mi se uopšte sviđalo.
"Nešto nije u redu?", pogledao me je zabrinuto. Onda je ponovo hteo da me poljubi.
Odmakla sam se. A on se približio.
"Nemoj.." rekla sam dok je on bio jako uporan. "Ne.."
"Rekla je da prestaneš", čula sam nečiji glas dok je sklanjao Nejtana sa mene.
Čarli je bukvalno bacio Nejtana na pod.
"Hej!" viknuo je Nejtan
"Niko ne voli kada su ljudi dosadni, znaš?" rekao je Čarli sa ludačkim sjajem u očima i šutnuo Nejtana. Izgleda da mu je slomio nos pošto je ovaj počeo gadno da krvari.
Ispustila sam vrisak i uhvatila Čarlija za ruku. "Prestani, ubićeš ga!"
"Skot je to i zaslužio." rekao je Čarli i konačno se smirio.
Onda sam se okrenula Nejtanu i videla ga kako se drži za nos. "Zašto se ti mešaš?" pitao ga je Nejtan. "Ne tiče se, ona je moja devojka." Bilo je čudno to kako je zvučalo kad je Nejtan rekao 'moja devojka'. Nekako, nije se poklapalo.
"Tvoja devojka, kad bi se zezali", rekao je šaljivo Čarli. Trenutak mi nije dozvoljavao da se nasmejem.
"Prestanite!" viknula sam.
Nejtan je ustao, još uvek se držeći za nos, pogledao njega pa mene a onda se bez reči okrenuo i otišao.
Onda sam - bez ikakvog razloga - briznula u plač. Ni ne znam zašto sam plakala. Čarli me je zagrlio. "Nisam mu rekla. Umesto toga, on je meni nešto rekao", jecala sam. "Rekao je da me voli."
Čarli se zaledio. Onda me je pogledao onim svojim sivim očima i rekao: "A ti? Voliš li ti njega?"
"Šta? Ne! Ne volim ga! Čak ga jedva znam! Sumnjam da i on mene voli, zato što je to nemoguće", pustila sam ga i otišla u sobu ne čekajući odgovor. A i nisam bila sigurna da sam htela da čujem njegov odgovor.
____________________
Šta mislite o ovom nastavku? Komentarišite i kliknite VOTE :))
xoxo, Gossip girl