2 nedelje kasnije 03.12.2014.
Sara P.O.V.
"Dobro jutro.." pozdravila sam tatu i Marinu,koji su vec naveliko doruckovali
"Jutro spavalice.."
"Mislila sam da nikada neces ustati.."
"Kada sam se setila sta sve danas moramo da ponovimo,umalo da nastavim da spavam.."
"E tu si upravu.."
"Kako stojite?Da li treba da kazem profesoru da malo smanji broj lekcija?"
"Ne,tata nemoj..prezivecemo..i ovako i onako nam je ostalo jos malo..."
"Ma da malo.." progundjala je Marina
"Pa jeste malo.." uzvratila sam
"Ako je to tebi malo.." nastavila je da jede svoj sendvic i samo se sa vreme na vreme nasmesila.
"Tata,kako ti je danas?"
"Dobro mi je,ali me i dalje brine Sofia..voleo bih da znam gde je.."
"I ja,ali samo tako je nestala..nije nista rekla.Da li je ona oduvek bila tako misteriozna?" upitala sam radoznalo
"Oduvek,oduvek...cak me ne bi cudilo da se ne javi i pola godine,ona je oduvek bila tako,sama..ako mogu tako da se izrazim.."
"Razumem..." odgovorila sam i pocela sam da razmisljam o tome kako bi bilo da sam ja odrasla pored nje.Kako bi bilo vreme da sam tu od pocetka?
Da li bi me i onda mrzela,da li bi situacija bila jos gora nego sto je sada?Ili bi bila divna prema meni?Da li bi se ponsala prema meni kao prema sestri?
To se ne zna..i jako se bojim da nikada ne saznam,jako se bojim da ne dozivim dan,kada su moci da je zagrlim.Dok se pravila da smo prijateljice,tako sam bila srecna.I zelim to ponovo da osetim,da znam da me je lagala i to sve.
Ali sve moze da se oprosti,sve na ovom svetu,pa tako i to.Meni je samo bitno da budemo ponovo srecna porodica,a kako,kada ona ne obraca paznju na nas?
"Saro?"
"Da?"
"Nista..samo sam primetio da si se zamislila.."
"Samo malo..nego,kako stoje stvari u klubu?"
"Kako su me obavestili Sofi,je sve savrseno ostavila,tako da nema nikakvih problema.."
"Drago mi je da to cujem tata.."
"I meni je draga moja.."
"Dobro jutro.." zacula sam meni poznat glas i osmeh mi se pojavio na licu,kada sam ugledala Marininu sokiranu facu.
"Dobro jutro Bartra.."
"Marina,da li bi mogla,molim te..?"
"Odmah.." ustala je nespretno od stola i krenula je prema stolu.Primetila sam da joj je neprijatno pred mojim ocem,ali verujem da njemu to nije zasmetalo.
"Slatki su zajedno.." ubrzo je prokomentarisao
"Jesu,jako.."
"Saro,vidimo se..docicu kasnije.." cula sam kako vice
Pre nego sto sam bilo sta uspela da kazem,ona je vec nestala.
"Pa izgleda da ces sama uciti.." nasmejano mi je rekao
"Izgleda.." promrmljala sam i nastavila sa jelom.
"Jako bih voleo vec da svratim na trening.."
"Danas im je poslepodne,pa mozes da navratis.."
