Sara P.O.V.
One slike kojih sam se secala,mi nisu nikako dale mira.I dalje sam razmsiljala za sta mi je trebao taj noz..
Da nisam mozda pokusala sebi da oduzmem zivot?Ne,to mi nekako glupo zvuci..ali za sta bi mi onda trebao?
"Mislila sam da mi je tata umro..zato sam izjurila samo tako.."
"Ne zelim da te lazem..ali ni doktori,nisu drugacije mislili...i takodje,nije laz ni da mu je stanje i dalje kriticno..ali je malo bolje.."
"Osecam da ce preziveti.."
"Nadam se..stvarno ne bih zeleo da vise budes tuzna.."
"Tesko..znas..Sofija,mi je rekla toliko ruznih stvari..rekla mi je da me je tata doveo samo zato da bi pridobio nazad nju,zeleo je da pravimo ti i ja nju ljubomornom...i plan mu je uspeo.."
"Ma sta pricas ti?Zasto bi to uradio?"
"Verotano,jer mi nije jos oprostio..sto je moja mama mrtva..."
"Mislis?Meni to zvuci jako sebicno..i odvratno..i ne znam..prosto ne znam sta da ti kazem,tako je nekako detinjasto razmisljanje..kao da ti mozes nekako da ispravis to sto si se rodila..."
"To i ja mislim,ne znam zasto tako reaguju....nekada sam i ja tako mislila,da sam ja kriva,ali bih onda popricala sa Marinom i shvatila bih da je to nemoguce da sam ja kriva..."
"Upravo tako...ciste gluposti..." rekao je besno i lupio je volan
"Tako me nervira sto te povredjuju...i sada,da ti nije tata u tako losem stanju..prebio bih ga..ali stvarno,kako neko moze tebe da muci?Pa..ne mozemo cak ni da kazemo da te poznaju."
I onda,nakon toliko vremena plakanja,zaboravila sam na sekundu,da mi je otac u kriticnom stanju i nasmejala sam se.
"Ti ne mozes da zamislis,koliko sam srecna sto si uz mene..zahvalna sam ti do neba.."
"Ucinio bih ja jos vise,ali ne mogu..vratio bih ja vreme...ali.."
"To je nemoguce...oko toga nema potrebe ni da se nerviramo...sada je jedino bitno da on prezivi...znas.."
"Sta?"
"Rekao mi je da me volis..i da ostanem uz tebe...sta mislis zasto?Jer koliko ja znam,bio je protiv nase veze.."
"Mnogi ljudi,kada su blizu smrti..shvate svoje greske.."
"Velika steta,sto treba da umires da bi shvatio da cinis gresku.." naslonila sam svoju glavu na prozor i nastavila sam da gledam u daljinu.
Budi dobro tatice moj..budi dobro..Pa makar iako je ono istina sto je rekla Sofija,ti samo budi dobro.
"Nemoj da se brines...bice on dobro..pazicemo ga i oporavice se.."
"Pazicemo?" upitala sam,okrecujuci se ka njemu
"Pa da..ti,Sofija i mi ostali.."
Parkirao je automobil i krenuo je napolje.
"Zar ti nemas utakmicu?"pitala sam ga,ali on je samo izasao,kao da me nije ni cuo.
"Neymare.." zalupila sam vrata i potrcala sam ka njemu
"Hey lakse malo sa vratima.." rekao je sa malenim osmehom na licu
"Pitala sam te nesto.."
"Sta to?"
"Pitala sam te zar ti nemas utakmicu?"
"A to..pa imam.ali ne idem."
"Zasto ne ides?"
