Sara P.O.V.
Sve izgubim uvek...sve sto imam...Nikada niko ne ostane pored mene,zasto?
Mislim u cemu gresim?Pokusala sam da zavolim Davida i lagala bih kada bih rekla da nisam pocela da ga volim...
Ne razumem zasto nije hteo da me saslusa...mora da shvati da covek ne moze da oseti jaku ljubav prema nekome ako ga poznaje samo dve nedelje.
Logicno je da nisam mogla odmah da ga zavolim,tako kako volim..pa tako kako volim Neymara.
I tako..posle svega..posle svih onih lepih dana provednih sa Davidom..opet se vracam na isto ime...ponovo moje srce vristi na sav glas njegovo ime..I samo njegovo...
Kao da drugo ne poznaje...i sada umesto da bude tuzna sto sam izgubila tako divnu osobu poput Davida...
Pa ja..ja osetim bes,sto nisam sposobna da volim nekoga ko mene voli..Ne,ja moram bas suprotno da radim..ja moram samo na njega da mislim...
Neymar P.O.V.
"Ja cu ovde skrenuti.." promrmljao sam
"Smiri se...vidis da se nista ne desava...David je brzo otisao...smiri se.."
"Ne mogu...mislim..mogla je da se preda njemu i za nekoliko minuta..."
"Mogla je..ali ne verujem da je Sara takav tip osobe...ja vise mislim..da ona zeli da ceka na onoga pravog...sto znaci da David nije pravi..njega jedva poznaje.."
"Dani...sta mislis da li sam uspeo da ga ubedim u to da ode?"
"Pa ako nisi..odmah idemo sutra u policiju...a razlog...da li ti je rekao sta zeli od Sare?"
"Nisam ga uopste shvatio..spominjao je da zeli da osveti smrt Thea...ali...ne znam kako tu upada Sara.."
"Mozda je ona samo put do nekoga iz njene porodice.."
"Mislis?Ali koga?Predsednika?Ne verujem..."
"Nikada se ne zna..oni su ti cudna porodica.."
"Ahh...ne znam nista ne svhatam...ali saznacu..moram da saznam..ne moze da ostane samo na ovome.."
"Mislis da pratis Davida i nakon sto napusti zemlju?"
"Naravno da mislim..ne mogu da dozvolim da se ponovo priblizi Sari...nego..sta mislis da li bi trebalo da je pozovem?"
"Ne znam...pozovi je..."
"Hocu..moram da saznam da li je dobro.."
Uzeo sam brzo telefon te pozvao Saru...naravno nije mi odgvorala na pozive.
Da li sam trebao da ocekujem nesto drugo?Ipak..nastavio sam da budem uporan i na kraju se javila.
"S-sta hoces.?" upitala me je i po njenom glasu sam cuo da je povredjena.Nije bila besna.Ne nikako.Bol se osetila u njenom glasu.
"Da li si dobro?" upitao sam je,ne obazirajuci se na pitanje koje mi je postavila
"Tebe to ne zanima..i pitala sam te zasto si me pozvao?"
"Naravno da me zanima...i hteo sam samo da popricamo..ne moze..."
"O itekako moze sve.."
"Ne,ne moze..moramo da popricamo.."
"Ali ja ne zelim...imam trenutno vaznijih stvari da obavim.."
"Nesto vezano za onog kretena zar ne?" upitao sam besno,zar joj je stvarno stalo do njega?
"Naravno da je vezano za njega...decko mi je pobogu... a ti molim te prestani da me nerviras..."
