Ne znam Dejane..ne znam...ponavljala sam u sebi..Da li postoji mogucnost da mi budemo zajedno?Ja bih bila najsrecnija kada bi bilo tako..ali..jednom sa izgubila povrenje u njega vec..Ne zelim ponovo da se opecem..To nikako.
"Ne verujem ti Dejane..razumes me zar ne?"
"Naravno da te razumem..kada sam kreten..ali da li sam te ja nekada povredio?"
"Nisi..ako ne racunamo ono u petak.."
"Upravo tako..zar ne mozes bar malo da zaboravis?Nisam nikada do sada.."
"Zelis da ti oprostim?" upitala sam ga.
"Da,zelim.."
"Oprastam ti...ali to ne znaci da ti verujem.." odgovorila sam i ustala sa klupe,nemam vise stvarno zivaca da pricam sa njim.Mlada sam jos,imam tek 18 god.Necu valjda da se toliko nerviram zbog nekog decka?
"Saro.." uhvatio me je za ruku.
"Kada odlucis da zelis da mi verujes..samo mi reci..cekacu te zauvek.."
Kada sam videla da su mu oci uplakane,prosto nisam mogla da se suzdrzim i zaplakala sam.Nisam mogla da gledam da moje najlepse plave oci tuguju.Nisam mogla da gledam da ih suze kvase.
"Tvoje reci imaju tezinu.." uspela sam nekako da izgovorim.
Pocela sam da trcim..ne znam kuda..Samo da ne budem ovde,to mi je dovoljno.
_____________
Dejan P.O.V.
Zasto je sve tako jebeno tesko?Zasto sam morao da ispadnem kreten?Unesrecio sam osobu koju najvise volim..Devojka..koja mi je svako jutro poklonila najlepsi osmeh..sada place zbog mene.
Samo zato sto sam konj,koji nema osecanja.Ne mogu da poverujem da sam poslusao ove kretene od mojih drugova.Samo da sam malo bolje razmislio..
Poljubio bih je naravno da bih,ali ne zato sto mi oni to traze vec zato sto je volim..
Samo sam tako sedeo u tisini na klupi..Gledao sam u svoju ruku..u ruku kojom sam drzao njenu...
Nasmejao sam se ubrzo,jer sam se setio dana kada smo se prvi put sreli..
_______________
Ne mogu ja ovo...iako je bilo i dalje jako hladno.Sela sam na neku klupicu,ne mogu da hodam vise..Previse me boli sve..Samo zelim da placem..i nista vise..
Dejane moj..i danas te isto toliko volim kao do sada...stavise,mozda te i vise volim..I tako je iz dana u dan..Ne mogu da te izbacim iz svojih misli...Ti si moja prva pomisao kada ustanem..i mislim da ce tako biti jos dugo godina.
Pojavio mi se maleni osmeh na licu,jer sam se setila dana kada sam ga prvi put srela.
Hmm..kao da ja juce bilo...aa ne pre...6-7 godina..
Flashback
"Sarooo.." vikala je Marina.
Pa gde je ova cura nestala?Ne vidim je a cujem joj glas.
Trazila sam je i trazila,toliko sam se zamislila da nisam primetila da neko ide prema meni.
I tada sam osetila najlepsi parfem na celom svetu..i danas osetim taj miris..i danas ga se tacno secam.
Neko je bio ispred mene to znam,ali nisam se usudila da podignem glavu.Zasto sam se bojala?Pa ne znam..na to ni sama ne znam odgovor
"Izvini.." zacula sam jos pomalo decacki glas,ali ipak i dalje sladak glas.
"Nista.." pocela sam polako da dizem glavu i maleni osmeh mi se pojavio na licu.
Moje oci su se susrele sa prelepim plavim ocima,nekako posebnim.Onako decacki mu je bila razbacana kosa,ipak ta plava kosa...Hmm..najlepsi plavusan na svetu..
