~Strah je ubica,koji ubija nasa osecanja..ali ja znam da nisam sam....J.~
Neymar P.O.V.
Nekoliko sati posle nesrece
Mrzim sebe..mrzim..najvise na svetu.Ne mogu da verujem,da ja sada u ovom trenutku treba da se pripremam za utakmicu,protiv Turske...a moja malena umire od tuge.
Prosto ne mogu da verujem,da smo mi toliki nesretnici.
"Smiri se Neymare.."
"Ne mogu,ne mogu Marc..prosto ne.."
"Ali moras...ako tako budes bio i pored nje,samo ce joj jos teze biti.."
"Shvati me,moram uskoro da idem na utakmicu..kako da igram?Kako?"
"Verujem da ce razumeti da moras da odes.."
"Upravu je Marc...uostalom,valjda ce do tada biti bolje.."dodala je Marina
"Uf,ne znam..idem da vidim kako je.."
Stvario sam telefon u dzep i polako sam prisao Sari.
"Hey.." seo sam kraj nje,ostavljajuci jedan poljubac na njenoj glavi
"Da li ti je bolje?" upitao sam je
Samo je glavom pokazala da nije i snazno me je zagrlila.
"Shh...nemoj..nemoj vise..dosta je bilo suza..bice on dobro.."
"U-umrecu..ako me i tata napusti.."
"Nece ti niko napustiti..hajde..shh..nemoj plakati.Srce mi se cepa kada te vidim ovako.."
"Zar ti nisi video u kakvom je stanju?On umire...sigurna sam.."
"Nemoj da mislis na lose..mozda uspe da se izvuce.."
"Zasto je morao taj covek pijan da vozi?Zasto zeli stvarno da me napusti?Zasto zeli da ode za mojom mamom?"
"Hey..ne pricaj tako..onaj covek jeste kriv...ali tvoj tata ce se boriti..mora da se bori..on ima jos zadatak ovde na zemlji.."
"Ney..meni je jako bitno da on prezivi...ne zelim da umre..jeste,bio je odvratan prema meni..ali ne zelim da umrem.."
"Znam da ne zelis..."
"Ja cu mu sve oprostiti..samo neka prezivi.."
Srce mi se cepalo,kada sam video kako mi place u narucju.Nije mogla nikako da prestane,i nije bilo reci sa kojima bih mogao da je oraspolozim.Nisam mogao nista da uradim.
"Kako da ti pomognem?Kako?Srce mi se cepa dok te gledam.."
"S-samo..nemoj da me napustis,kao sto ostali rade.."
"To necu nikada uraditi..budi sigurna.." poljubio sam je ponovo u glavu i pomilovao sam je po rukama.Tada sam primetio da je onako led ledena.
"Hladno ti je?" upitao sam je zabrinuto
"Nije ni bitno.." odgovorila je
"Jeste,bitno..sedis ovde vec tako dugo,samo u toj haljini..gde si ostavila jaknu?"
"Skinula sam je..gusi me.."
"Ali Saro..prehladices se.."
"Nema veze...bilo bi bolje da odem da zivim sa mojom mamom.."
"A ja?Mislis da se meni ne rusi svet kada te vidim takvu?Mislis da bi meni bilo dobro da te izgubim?" govorio sam joj pomalo besno,pokusao sam da joj dam do znanja da gresi.Da ne sme tako da prica.
"Naravno da ti bi bilo bolje..ne bi bilo ko da te unistava karijeru..mogao bi da imas neku lepsu devojku,stavise mozda bi se pomirio sa Sofi.."
"Naravno...to mi je jedina zelja..nista vise ne zelim u zivotu.."
