~Najveca ljubav koju sam ikada osetila je ona koju sam osecala prema tebi.Ali je i ujedno jedina ljubav,jer sve ono sto je doslo nakon tebe,nije bilo iskreno..~
Nakon tri dana
Sara P.O.V.
Spakovala sam i svoju poslednju haljinu u kofer,sve je bilo spremno.Moja soba je delimicno ostala prazna,ostalo je samo nekoliko mojih stvari.
Pogledala sam u Marinu koja je srecno sedela na mom krevetu,gledajuci u mene.
"O cemu razmisljas?"
"O tvom prvom susretu sa Neymarom..i svemu kako je pocelo.."
"Iako bolno,to je najlepse sto mi se desilo u zivotu..neopisivo sam srecna..."
"Znam ludaco..i nedostajaces mi jako.."
"Maki pricas kao da idem na kraj sveta a ne na nekoliko ulica odavde.."
"Svejedno,meni cak i kada si pored mene i onda mi nedostajes."
"Ajoj duso moja,kako te ja samo volim.Mislim da bez tebe nikada ne bih uspela da prezivim sve ove padove i udarce.."
"Zbog toga sam ja bila tu,ali i ti si mene puno puta izvlacila iz bedaka.."
"Moram svoju sestricu.."
"Naravno.."rekla je zagrlivsi me.
"Ako te Neymar povredi,samo mi reci.Razvalicu mu facu.."
"Takodje,ustvari...ja sam vec bila napala Marca.."odgovorila sam nakon toga smo obe prasnule u smeh.
"Hajde,mislim da je vreme da krenes.."
"I ja tako mislim..sofer ce mi poneti kofere a ja idem jos da se oprostim sa tatom.."
"Eto i onda mi ti kazes da ne ides na kraj sveta,a oprastas se od tate.."
"Joj izvini,nisam se dobro izrazila.."rekla sam povlaceci je za ruku.Krenule smo niz stepenice a moj tata nas je vec cekao tamo.
"Hey tatice.."
"Lepotice moja..upravo sam razmisljao o danu kada sam te doveo..proslo je vec dve godine..i ne mogu da verujem da sada ponovo odlazis.."
"Ne idem tako daleko odavde.."
"Znam,no ipak cinjenica da nisam sa tobom proveo puno vreme me ubedjuje u to da je cak i pola centimetara udaljeno od tebe prevelika daljina.."
"Nemoj se vise nervirati oko toga,zaboravi sta je bilo..pred nama je zivot.Ako Bog da imacemo jos mnogo dana da provedemo zajedno..takodje cemo se i u klubu svaki dan sretati.."
"Znam i to me jedino tesi..znas,navikao sam na vas dve...bice prazna kuca.."
"Oh ne treba to ni da kazes...dolazicemo mi,kada nas ovi nasi kreteni iznerviraju docicemo da se zalimo.."rekla sam kroz smeh,naravno salila sam se samo.
"Uvek imas neku ideju.."
"Uvek tatice..."rekla sam grleci ga.
"Volim te kcerki moja.."
"I ja tebe najvise na svetu.."osetila sam da mi suze radosnice krecu na oci,ali sam se suzdrzala da jos ne pomisli da me je necim povredio.
"Hajde kreni,cekate Neymar."
"Neka ceka,ti si bitniji.."
"Ne,ne..on je tvoj decko.Mene mozes bilo kada da vidis,hajde idi..i ovako se nije mogao danas strpeti na treningu,sigurno te jako ocekuje.."
