Sara P.O.V.
"Poljubi me odmah sada.."
"Neymare...Sofia je udaljena nekoliko centimetara od nas.." rekla sam i dalje gledajuci u Sofiju,koja se pozdravljala sa nekim ljudima.
Wao isto je obucena kao ja?Zasto?Zasto zeli da izgledamo isto?Kada vec izgledamo isto?
Kada sam htela da upitam Neymara da li je on mene uopste cuo,shvatila sam da on stoji puno blize meni nego do sada.
Bio mi je skroz blizu,ali skroz.
Osetila sam njegove ruke na mom struku,polako me je privukao uz svoje telo.
Shvatila sam da ce meni srece iskociti iz svog mesta.Ne mogu ja ovo da radim...
Imam osecaj da cu se onesvestiti..Ali najozbiljnije.
Te oci...kako me samo posmatra.Osmeh mu je na licu,ali zbog cega?
Mi smo prijatelji zar ne?Zasto me sada gleda nekako drugacije?
Spustila sam svoje ruke na njegova ramena,da ne bih bila toliko blizu njegovih usana.
Nisam mogla da podnesem da mi je tako blizu,da gleda u moje usne.I da toliko okleva da mi ostavi na usnama jedan kratak poljubac.
I dalje se samo smeskao,a ja sam ga gledala upitnim pogledom.U znaku da mi kaze sta ceka...ako nece da me poljubi zasto me drzi uz svoje telo?
Ali odgovora nije bilo..
Ustvari nije bilo odgovora koje su se sastojileod reci..vec je to bio jedan poljubac.
Iako je sve bila gluma,njegove usne su tako strastveno ljubile moje,da sam se zapitala da li smo mi stvarno prijatelji...
Odmah sam obmotala svoje ruke oko njegovog vrata,da bih mu bila jos bliza.
Htela sam jos vise da uzivam u tom vrelom poljupcu.I tako slatkom.
Ne znam da li jos neko na ovome svetu,ima tako prelepe i premekane usne kao sto on ima.
Ovo je samo igra..samo igra Saro...
"Khmm...Saro.." zacula sam glas mog tate
Odmakla sam se od Neymara.iskreno mogu da vam kazem da mi se doslovno zavrtelo u glavi.
Tako me je...oborio snogu..tako sam se uzivela u ovu malenu igricu...
I sada kada je dosao moj tata,uplasio me je.Uff..nasao je kada da stigne...
"V-vidimo se kasnije.." uspela sam nekako da kazem Neymaru,htela sam da ga pogledam u oci..Ali mi se nekako nije dalo..
Nekako se nisam usudila...Ne nakon ovog poljupca....
Ovaj je bio drugaciji od onog kada je mislio da sam Sofija..ili od onog kojeg mi je dao kada je imao temperaturu..
Bio je drugaciji...
Otisli smo do neke prostorije,gde nikoga nije bilo.
"Da?"
"Izvini nisam hteo da vas ometam malopre.."
"Mi..nismo...kakgod..nema veze.."
"Uredu...hteo sam samo da ti kazem...da ti je dosla sestra..pa ako budes mozda htela da popricas sa njom.."
"Da popricam sa njom?Ja sa njom...pa ona je mene izvredjala prosli put.."
"Znam..ali ona je jako tvrdoglava...nece hteti..da ti pridje.."
"E pa onda necu ni ja njoj.."
"Saro...kako to mislis?Mislio sam da ti je stalo do sestre.."
"I jeste..ali mora i ona malo da se potrudi...ne samo ja.."
