Večnost između nas (Završena)

12. Svejedno ništa nije stvarno

Krupna kiša dobovala je po prozorima restorana Mokum. U pozadini igrala je tiho džez muzika od Luisa Armstronga i mešala se s glasovima posetilaca. Diana se zagledala u sjajne mostove držeći čašu sa crnim suvim vinom.
,,Više si se potrudio za moju pažnju za ova dva dana nego za nekoliko godina koje smo proveli zajedno u prijateljstvu." Izjavila je Diana naglašavajući svaku reč dok ga je gledala direktno u oči. ,,Biće tužno ako ne pristanem da pomognem toj devojčici. Tvoja pažnja prema meni će svejedno trajati sve dok moj odgovor ne bude potvrdan."
,,Pristaješ?" Luka se iznenadio time kako ona lako vlada njihovim razgovorom i sama bira kada će se i šta dogoditi.
,,Da li ti se dopada neko?" Upitala ga je izbegnuvši da odgovori na njegovo pitanje.
,,Ima i toga..." Rekao je.
,,Zašto onda tu osobu nisi pitao da ti bude žena?"
,,Zato što mi ti nećeš dosađivati dok budemo bili u braku, makar u lažnom. Ti se nećeš zaljubiti u mene. Neću ti biti dužan kada nam se putevi rastave."
Diana se sablasno nasmejala i popila celo vino u čaši. Sklonila je pogled sa Luke na noćni Beograd, na lepotu koja joj je davala inspiraciju da radi ono što voli. U svakom predmetu, mestu, osobi, videla je nešto lepo.
Ali jedino u njemu nije mogla da vidi ništa svetlo. Naravno da se ona neće zaljubiti u njega kada je godinama već zaljubljena u istu osobu. Dok se bude sve više nalazila pored njega stare rane će još biti žive kao i osećanja za koja je mislila da ih je sahranila zauvek. Nije. Na svaki spomen njegovog imena bi uvek zadrhtala ili razmišljala o svim lepim trenucima koje su proveli zajedno. No to tako biva često u životu kada ste zaljubljeni u najboljeg prijatelja. Od prvog dana postoje nade da ćete uprkos drugim osobama koje prolaze u vašem životu na kraju ipak biti sa tom koja vam je ispred nosa. Naravno, ima i toga, ali najviše u filmovima i knjigama a manje u realnom životu.
,,Zato pristajem na brak, jer uprkos godinama koje su prošle ja i dalje tebi verujem i znam da mi se neće ništa loše desiti pored tebe." Pokajala se za trenutak što je to rekla. Ali potom je u sebi rekla da ide život i da je alkohol spustio reči s njenog jezika.
,,To je tačno. Sa mnom si sigurna." Rekao je i uhvatio je za ruku. ,,Što se tiče prstena..."
,,Staviću neki svoj na domali prst. Ne trudi se oko takvih gluposti jer svejedno ništa nije stvarno."
Pustio joj je ruku i klimnuo glavom. ,,Kako ti poželiš." Potom je pogledao kroz prozor i predložio da prošetaju po Beogradu na vodi jer je pljusak stao. Diana se složila.

Išli su jedno pored drugog poput ljudi koji su izašli prvi put na sastanak. Ruke su im se blago dodirivale i krišom su posmatrali jedno drugo.
,,Da li si se viđala sa nekim pre nego što si se vratila?"
,,Imala sam dosta kraćih veza dok sam bila u Berlinu." Dianu je zaintrigiralo njegovo pitanje.
,,Zanimljivo. Kada si bila poslednji put u vezi?"
,,Kakva su ovo pitanja, Luka? Zanima li te i kada sam poslednji put s nekim spavala?"
,,Planirao sam i to da te pitam takođe, ali sam se premišljao sve do sada."
Zaustavila se i pogledala ga prodorno tako da mu je postalo neprijatno posle par sekundi.
,,Gledaj, to su samo papiri pomoću kojih ćeš moći da uzmeš Niku. Mi se ne vezujemo ni na kakav način. Ti si slobodan kao i ja. O nama niko ne bi trebalo da zna..."
,,Tvoj pasoš će govoriti drugačije."
,,Neće mi niko iz zaposlenih gledati pasoš i lične podatke."
,,Živećeš kod mene."
,,Tako da ne bi trebalo da stvaramo glupu paniku ni oko čega... Molim!?"
Zagledala se u Luku iskolačenih očiju. Sada je on vodio razgovor. Ponovo je krenulo sve po njegovom.