Večnost između nas (Završena)

7. Noćna poseta

,,Oteraćeš me u grob a tek si se vratila!" Rekla je Žana dok je sipala vino u tri čaše podjednako. Diana nije zatvarala usta otkako su joj prijateljice banule pred vrata; o poslu, Luki i Tomasu, koja je najvažnija tema za Luciju i koju je nestrpljivo čekala celog dana.
,,Ja sam sebe već zakopala Žana! Htela sam u zemlju da propadnem kada sam ga videla."
,,Zar nije bilo očekivano da ćeš ga videti tamo?" Upitala je Lucija dok je stavljala čokoladne kolače na tanjir. Obradovala je drugarice njihovim omiljenim poslasticama sveže napravljenim pre dolaska kod Diane.
,,Očekivala sam, stvarno jesam, ali ne tako... naglo." Diana je duboko uzdahnula. ,,Ne znam. Ne znam šta da mislim o ovome i kako da se ponašam pred njim. Sutra ću ga ponovo videti a on će me uporno gledati i čekati moj odgovor."
Sve tri sele su na čupavi beli tepih oko malog staklenog stola na kojem je sve bilo posluženo.
,,Šta ti želiš?" Upitala je Lucija.
Kao iz topa Diana joj je odgovorila: ,,Želim odgovor! Znam. Treba ja da mu dam odgovor ali nema prava da se tek tako meša i odlučuje umesto mene. Ponudio mi je brak! Hej! Brak! Ja ne mogu da se udam."
Žana je, otpivši gutljaj vina, potapšala drugaricu za rame i nasmejala se. Ona je imala dve neuspešne veze u životu posle kojih nijednoj muškoj osobi nije otvorila svoje srce više. Njena greška bila je ta što je previše volela. Zaljubljivala se u pogrešne osobe, u svoje prijatelje, i prva im priznavala osećanja. Iako je prošlo više od tri godine otkako ni sa kim ne izlazili nije dozvolila da joj neko novi uđe u život. ,,Možeš da se udaš... faktički... ali treba da saznaš razlog zašto te je pitao i kako tačno misli da funkcionišete ako ne poznajete jedno drugo." Razmišljala je naglas. ,,Tačnije, poznajete se, ali prošlo je osam godina. A vas dvoje ste u potpunosti druge osobe u odnosu na one tinejdžere. Ja njemu je verujem."
,,Ne možeš da znaš." Ubacila se Lucija. ,,Možda ju je čekao sve vreme."
,,Ha! Kako da nije! Treba mu nešto."
,,Devojke, ne mogu da znam. Neću ni da mislim o tome večeras, nije vredan da mislim o njemu."
Diana je popila skoro celo vino iz bokala te je pogledala u Luciju. ,,Nastavi da se nadaš jer zna o kome smo pričali kada sam mu govorila o tebi, a i rekla bih da si mu simpatična. Ne drži me za reč, saznaćemo više o svemu kasnije."
Istovremeno su sve tri zabacile glavu unazad naslonivši se na trosed iza njih.
,,Možda nam svima krene ljubav."
,,Vama da." Rekla je Žana i pojela kolačić. Prestala je odavno da se nada te ni Lucija ni Diana nisu htele da joj kažu da neće zauvek biti sama. Prijatna džez muzika igrala je u pozadini. Dnevnu sobu obasjavale su bele sijalice na zidu koje su bile poređane kao slovo D. Bilo je veoma toplo i prijatno. Atmosfera je podsećala na nekadašnje srećne dane koje su zajedno provele. Sada, pošto ostaje ovde duže vreme, spremna je da iskoristi svaki trenutak koji će provesti u Beogradu.
,,Da li ćete spavati kod mene?"
,,Sutra moram na posao." Rekla je Lucija.
,,Očekuj me u petak ovde pred ulaznim vratima sa torbom i pidžamom. Lucija, i ti treba da dođeš." Žana je ostavila prazan bokal na sto i sela kao Turčin. ,,Jedva čekam petak! Bože, kako me nervira Ilija, samo mi podmeće svoj posao."
,,Mislim da kao agent osiguranja moraš da pokreneš peticiju protiv njega." Našalila se Diana. Znajući drugaricin eksplozivni temperament pretpostavlja kako je drugi ljudi doživljavaju na poslu kada nešto ne krene kako je zamišljala. Stoga može da vidi količinu mržnje u vazduhu prema Žaninom kolegi. Verovatno ga ne bi mrzela da je žensko, ali nažalost to nije, ali nije htela da komentariše svoje misli naglas jer zna da će jednom popustiti... A možda i ne.

Lucija je ustala sa tepiha jedva stojeći na nogama. ,,Sve mi je utrnulo."
,,I meni." Rekla je Žana kada se podigla posle nje. Diana zna osećaj žiganja u nogama do stepena kada ih više ni ne osetiš te nije htela da ustaje sa poda još minut-dva.
,,Morate li da idete?" Upitala je umiljatim glasom. Treba i ona sutradan da krene na posao ali uživanje s drugaricama joj je bilo preče.
,,Da." Obe su joj istovremeno odgovorile. Diana ih je ispratila do vrata i pomogla im da obuku kapute.
,,Nadam se da ništa važno niste zaboravile."
Obe su pogledale preko njenog ramena i odmahnule glavama. ,,Onda se vidimo sutra. Dolazim kod tebe Lucija u vreme pauze za ručak."
,,Čekaću te."
Sve tri su se zagrlile te su Lucija i Žana ubrzo ušle u lift i nestale iz Dianinog vidnog polja. Polako je zatvorila vrata i zaključala ih, te se naslonila na ista. Duboko je uzdahnula. Muzika je i dalje igrala u pozadini čineći prazan stan ne tako tihim. Pogledala je na sat i videla da je čas otkucao dvanaest. Sve tri izgubile su pojam o vremenu i zaboravile da ih sutra čeka posao. Diana jedina nije popila do kraja vino te je to učinila kada je sela na kožni trosed. Odlučila je da će spavati na kauču ali ju je zvono na vratima prenulo iz pospanog stanja. Pogledala je na stakleni sto i ugledala Žaninu narukvicu koju nosi godinama. Dobila ju je od starije sestre.
,,Znala sam da je neko nešto zaboravio." Rekla je uzevši narukvicu. Bez gledanja kroz špijunku je otvorila vrata. Stegla je narukvicu u rukama i iskolačila oči.
,,Luka?" Progutala je knedlu kada joj je glas zaškripao. ,,Znaš li koliko je sati?"
,,Mislim da smo sada odrasli ljudi i da više nemamo nikoga ko nas kontroliše. Smem li da uđem?"
Odsečno je odgovorila. ,,Ne. Planiram da spavam."
,,Tako lako ćeš me ispaliti?"
,,To si ti meni učinio pre osam godina. Jesam zlopamtilo, ali sećam se svega."