Večnost između nas (Završena)

32. Bar

,,Koliko puta su vam ljudi koje ste smatrali bliskim zabili nož u leđa? Posle koliko osoba ste prestali da verujete ljudima i sa onim dobrim prestali da delite probleme koji vas guše, samo zato što ste slične njima sretali ranije, ili ste shvatili da vas gledaju u oči ali ne čuju?"
Visoka plavokosa devojka izlagala je svoju dušu na maloj bini.
Bila je to poslednja subota pre nego što nastupi Nova godina. Žana je sedela u baru sama, za jednostavnim stolom gde je uvek sedela sa drugaricama. Pila je koktel uživajući u vremenu koje je provodila sama sa sobom. Svaka subota činila joj se sve manje lošom otkako je redovno dolazila istog dana svake nedelje da sluša tuđe životne priče i nauči od svakog po nešto novo. Odbijala je svako novo poznanstvo s muškarcima koji bi seli za njen sto. Za manje od pet minuta više ih ne bi videla u svojoj blizini već u društvu nekih drugih žena. Subota je postala njen miran dan u nedelji kada bi se povlačila pod svoju ljušturu i uživala u usamljenosti.
Pored nje ponovo je seo neki muškarac ali nije obratila pažnju na njega. Bila je skoncentrisana na govor devojke sa bine sve dok on nije progovorio.
,,Ne mogu da verujem da tebe zanimaju mesta za upoznavanje."
Žana je razrogačila oči i zagledala se u Đorđa koji joj je seo bliže. Odlučila je da ga ne otera od sebe jer ionako uskoro ima da pođe.
,,Ne dolazim ovde da bih upoznala nekog već kako bih slušala druge."
,,Ovde ima zanimljivih priča."
Žana je podigla obrve. ,,Dolaziš li često ovde?"
,,Ponekad. A ti?"
Nasmejala se i rešila da uzvrati udarac.
,,Svake subote, jer je meni fuš posao koji ja ne umem da radim kako treba."
Uspela je da ga nasmeje ali ne i razljuti. ,,Nisam mislio ozbiljno tada."
,,Ma da, naravno. Jer mora da si jedan od tih tipova koji tečno govori sarkazam."
Đorđe ju je sumnjičavo pogledao. ,,Imala si i takve?"
,,Jednog. Dosta mi ga je za sva vremena."
Popila je koktel do kraja i ustala. Vid joj se pomutio kada je pokušala da održi ravnotežu te se uhvatila rukom za to.
,,Da li si dobro? Koliko si popila?" Đorđe ju je uhvatio za struk i okrenuo prema sebi. Dok nije povratila vid Žana se oslanjala na sto. Čim su joj se sve kockice sklopile sklonila je njegovu ruku sa svog struka i odgurnula ga od sebe.
,,Samo jedan koktel. Dobro sam."
,,Pijana si."
,,Nisam. Samo sam naglo ustala." Izostavila je da kaže da nije ništa jela od jutra. Odmahnula je rukom i uverila ga da može da stoji i hoda.
,,Ništa strašno. Samo mi se zavrtelo. Stvarno."
,,Došla si kolima?" Upitao je ustavši sa kožnog sedišta. ,,Mogu da te odvezem kući a kola ćeš pokupiti sutra."
Nasmejala se i odmahnula glavom. Izveo je sve veoma glatko ne trudeći se, pomislila je u sebi.
,,Popravio sam kola." Uveravao ju je.
,,Ne, hvala. Nedaleko se nalazi Dianin stan tako da ću ostati tamo."
Diana nije tražila Žani ključeve od stana kada se vratila ubedivši je da će možda nekog trenutka otići a da neko treba da pazi na njeno mesto. Poslala je poruku drugarici da se ne oseća dobro i da će odsesti kod nje kada je izašla iz bara.
,,Sve je dobro sa mnom. Ne moraš da me pratiš." Rekla je i okrenula se prema Đorđu koji je pošao za njom bez da je pita.
,,Nisam kao ti Žana. Ako ti se nešto desi ne bih želeo da budem poslednja osoba koja te je videla."
Namrštila se i prišla mu. ,,Ostavila sam te kada su na vidiku bile obe službe. Nisam te tek tako ostavila. A i šta si isplanirao u svojoj glavi? Da ću pasti na ulici i da će me neko pregaziti?"
,,Možda bi već pala na ulazu."
,,Ali nisam." Podigla je ruke uvis. ,,Hodam i osećam se odlično. Da mi nije dobro ne bih se prepirala ovde s tobom."
Okrenula mu je leđa i polako krenula prema pešačkom prelazu.
,,Tu se slažem s tobom." Pridružio joj se u šetnji. ,,Da li uvek moraš da uzvratiš svaku reč?"
,,Nisam te zvala da ideš sa mnom."
Skrenula je za ugao uputivši se prema restoranu brze hrane.
,,Samo idem pored tebe."