Večnost između nas (Završena)

55. Ručak

Diana se trgla iz sna osećajući težinu na svom stomaku. Lukina krupna ruka ju je čvrsto držala dok je njegova glava bila naslonjena na njeno rame. Osmehnula se i poljubila ga u slepoočnicu, te se izmigoljila iz njegovog naručja i ustala iz kreveta. On je nastavio da spava na njenom jastuku ne budivši se. Nije imala ništa na sebi te je odabrala donji veš i odeću koju će nositi tog dana i uputila se direktno pod tuš preskačući odeću koju su sinoć razbacali oko kreveta. Bilo je rano ujutro. Ona nije mogla da prestane da se smeši gledajući svoj odraz u ogledalu dok je sušila kosu peškirom. Probudila se u potpuno drugačijoj atmosferi, a činilo joj se kao da je zalutala u drugu dimenziju. Ništa nije ličilo na prethodne noći i jutra koje je doživela u ovoj kući. Prvi put se probudila pored njega, u njegovom naručju i s njegovim mirisom na svojoj koži.
,,Oh, već si ustao." Spazila ga je kada je navlačio bokserice. On se nasmejao i poželeo joj dobro jutro.
,,Da. Idem da se obučem pa dolazim na doručak."
,,Odlično. Spremiću nam sendviče i probudiću Niku. Danas ide u vrtić."
Sačekao ju je kod vrata te se sagnuo poljubivši je strasno. Nisu mogli da se zasite jedno drugog od sinoć. S rukama punih odeće ju je svejedno zagrlio oko struka i stegao.
,,Volim te." Rekla je Diana kada ju je pustio.
,,Volim i ja tebe."

Lucija je bila u ogromnoj gužvi kada se konačno vratila s odmora. S vremena na vreme bi obilazila poslastičarnicu dok je bila na odmoru ali nije radila već kontrolisala zaposlene.
,,Prijatno! Sledeći!" Ugledala je veoma poznatog muškarca ali nije mogla jasno da se seti gde ga je beše videla. ,,Izvolite."
Vasilije se nakezio i naručio krempitu. ,,Bio sam u gužvi te nisam ponovo dolazio. Tvoja drugarica mi je rekla da ovde radiš, ali nije te bilo duže vreme."
Lucija je pokušavala i dalje da se seti gde ga je tačno videla.
,,Ja sam Vasilije." Pružio joj je ruku. ,,Vlasnik Tihog bara. Da li me se sećaš?" Kao da joj je čitao misli.
,,Oh! Da! Da! Sećam se, ja sam Lucija." Osećala se glupo jer ga se nije odmah setila. Stegao joj je ruku ne prihvativši kusur. 
,,Koja drugarica?"
,,Diana se valjda zove."
Lucija je nestašno klimala glavom pitajući se kada je uspela u tome. Možda... možda onaj dan...
,,Da. Još nešto?"
,,Ručak." Odgovorio je. Neko je iz reda progunđao jer je zadržavao mušterije.
,,Ručak?" Upitala ga je. On se pomerio da bi pustio staricu da dođe do svog reda. ,,Ako si slobodna oko dva, voleo bih da te izvedem na ručak."
Morala je da ispuni želju naredne mušterije te se složila ne razmišljajući ni na šta je tačno pristala. Glava joj je bila puna svega, posebno s muškarcem koji ju je upravo pozvao da izađu.