Večnost između nas (Završena)

4. Zašto mi nisi rekao da ne idem?

Diana je bledo gledala čoveka koji sedi za istim stolom što i ona. Razrogačila je oči i ostala zatečena tako neočekivanim pitanjem koje joj je Luka postavio.
,,Zar ti nisi oženjen već osam godina?" Umesto da dâ pravi odgovor, odgovorila je pitanjem na pitanje. Njegovo lice skoro da je prebledelo u potpunosti. Podigao je obrve.
,,Koliko ja znam... nisam oženjen. Nikada nisam ni bio! O čemu pričaš ti?" Bio je zatečen i sumanuto zbunjen.
,,Zar ne bi trebalo da si u braku?"
,,Gde je napisano da bi trebalo da jesam?"
,,Luka! Ne glupiraj se! Zar nisi oženio Teodoru?"
Mogao je da razume sve ali samo ne temu o kojoj je Diana počela da priča.
,,Kakvu Teodoru?"
,,Onu što se dopadala tvojoj majci!" Podigla je ton znatno iznervirana. ,,Onu Teodoru s kojom si izlazio pre nego što sam otišla. Onu Teodoru koja je ugledna devojka i ćerka prijatelja tvojih roditelja! Ona. Ta Teodora. Za koju mi je tvoja draga mati rekla ispred fakulteta jednog divnog jutra da već nosi tvoj prsten i da sam ja pozvana na vereničku proslavu!"
Teško je veoma sebe držati u rukama kada pričate o svojoj propaloj prošlosti koju ne možete da skupite u jedan komad jer je rasuta na deliće. Diana se spustila nazad na mekan nameštaj i odlučila da spusti loptu. Primetila je da se previše zanela. Da li mu je zabavno dok se igra s njom?
,,Diana, hvala bogu svestan sam sve vreme svih ovih godina. Ne sećam se da sam ikoga prosio a kamoli ne i ženio."
,,Tvoja mama mi je ispričala drugačiju priču."
Luka se nagnuo punom težinom na sto približivši se Diani.
,,Vratićemo se toj temi brzo." Rekao je, a onda dodao: ,,Teodora mi je bila prijateljica. Ja sam čovek i gradim sam svoj život i biram određeni put, nisam rođen da ispunjujem ničija očekivanja."
Diana je klimnula glavom. ,,Koja je druga tema?"
,,Moja majka. Pristala si da otputuješ u Berlin dobivši veliku svotu novca. Zašto si se tako lako prodala i kako si mogla da odeš bez da se sa mnom pozdraviš?" Zagledao se duboko u njene tamnozelene oči. ,,Mislio sam da ti značim isto koliko i ti meni."
Diana je skupila usne progutavši pljuvačku. On je u njenom životu imao mnogo veću ulogu nego što je ona imala u njegovom, ali nije imala snage da mu objašnjava sve jer ne bi razumeo.
,,Da sam znala da je tvoja majka platila za moj odlazak samo da se više ne bih motala oko tebe nikada ne bih otišla. Tada, ispred faksa, nakon što mi je saopštila te divne vesti o tebi došle su one još bolje, da mogu da ostvarim svoje snove daleko odavde. Bila sam glupa. Stvarno nisam znala da je ona potpomogla tome da izađem iz tvog života." Duboko je uzdahnula umorna od pričanja. Posle dva minuta je tek nastavila, davši Luki da celu priču sažvaće. Nije progovarao ni reč. Diana zna da postoji mogućnost da joj ne veruje. Ogromna mogućnost. Ipak mnogo voli svoju porodicu iako njegovi roditelji nikada nisu voleli nju.
,,I tako sam otišla. A onda sam, posle možda, ne znam ni ja, dve i po godine, saznala ko je zapravo platio sve. Tvoja mama je baš divna žena, veoma je marila o mojim snovima."
,,Zašto mi nisi rekla da odlaziš?" Hladno ju je pogledao tamnim očima iz kojih su sevali gromovi. Kao da nije čuo sve što mu je prethodno ispričala.
,,Zato što si se venčao a da mi nisi rekao o tome. Tada sam shvatila da ti ne značim mnogo i da nisam, kako sam mislila, dostojna da prva saznam novosti. Zato sam otišla da ti takođe ništa ne kažem o tome."
,,Ali nisam se ni sa kim venčavao."
,,Meni je bila prodata druga priča. Bila sam ljuta."
,,I ja sam. Bio sam ljut svih osam godina sve dok te nisam ugledao sada."
Diana se nasmejala.
,,A sada nisi ljut?"
Ignorisao je pitanje.
,,Pitam se... zašto se naš telefonski poslednji poziv završio tako ružno?"
Oboje su se prisetili oktobra i emotivnog rastanka preko telefona. Pozvao ju je tada poslednji put i ona se javila rekavši mu da odlazi. Nisu se shvatili. Nisu slušali jedno drugo. Nisu pružili šansu jedno drugom da objasne sve.
,,Nismo znali mnoge stvari." Rekao je Luka.
,,Tvoja mama je rešila našu sudbinu i htela bih na tome da se zaustavimo."
Luka je spustio pogled skupivši usne.
,,Ne govori tako, molim te." Rekao je tiho.
,,Nemam li prava?"
,,Razumem da si ljuta. Ali ona ti svakako više nikada neće predstavljati pretnju. Ni ona, a ni moj otac." Progutao je knedlu u grlu. Njegove crne oči kao da su odjednom dobile svetliju nijansu boje kada su zasuzile. Uzdahnuo je duboko, i potom nastavio: ,,Neće ti smetati jer su sada daleko odavde, i nikada se više neće vratiti."
Diana se ukočila u mestu. Otvorenih ustiju gledala je bledo u njega. Kada se to desilo? Kako to da joj nikada niko nije rekao i zašto je on nije zvao? Uprkos razočaranju uhvatila je bivšeg najboljeg druga za ruku.
,,Šta se desilo, Luka?"
,,Izgoreli su u požaru kada su otišli na planinu. Ne znam kako je došlo do požara ali sumnja se da je sve počelo zbog pegle koja je ostala na odeći i uključena u struju dugo vreme."
,,Kada?"
,,Pre deset meseci."
Diana mu je jako stezala ruku. U trenutku je postala veoma ljuta na njega. Nije joj rekao ništa. Možda nema njen broj ali tu su društvene mreže preko kojih je mogao javiti. Njen stisak je oslabio, sve dok ga u potpunosti nije pustila. Luka je uhvatio njenu ruku pre nego što ju je sklonila sa stola.
,,Nismo razglašavali to. Svuda su novosti bile sakrivene i niko osim petnaestak osoba nije bio prisustvovao na sahrani." Prstom je gladio njenu šaku. ,,Hteo sam da te pozovem..."
,,Ali nisi." Pokušala je da izvuče svoju ruku iz njegove ali je on nije puštao. ,,Mislila sam o tebi svakodnevno, svih osam godina. Klela sam sebe jer sam mislila da si oženjen i da imaš dete a da ja grešnica mislim na tebe. Kako si mogao to da mi učiniš?"
,,Ti si otišla!"
,,Zašto mi nisi rekao da ne idem?"
,,Zato što si htela da odeš! Zašto bih navaljivao da ostaneš ako to nisi htela?"
Puna gneva izvukla je ruku iz njegove i ustala sa stola. Sve što je svih godina želela, a najviše tog dana pre osam godina kada je nesigurno koračala po aerodromu, jeste bilo to da se on pojavi pred njom i da joj kaže da sve što je njegova majka ispričala bila laž. Kada ju je pozvao, nije čula ono čemu se nadala, i sve što je rekla bilo je okrenuto protiv nje.
,,Divan susret posle toliko godina." Rekla je s podsmehom. ,,Moj odgovor je ne, neću se udati za tebe. Ja..." Zaustila je da mu kaže sve što je želela proteklih godina i u vreme kada su se družili, ali je odustala i ućutala. ,,Ja ti želim sreću i nadam se da se nećemo više sretati dok sam ovde."
,,Ja se nadam da hoćemo jer ću čekati tvoj odgovor." Ustao je odmah posle nje i zaustavio je da ode uhvativši je za podlakticu.
,,Dala sam ti odgovor."
,,Očekujem drugačiji odgovor od tebe."