Večnost između nas (Završena)

58. Upoznavanje

Glasno obaveštenje na telefonu trglo je Žanu iz sna. Pokušala je da ga pronađe na noćnom stočiću ali nije ništa napipala te se namrštila. Otvorila je konačno oči i oslonivši se na laktove, osetila je težinu na stomaku. Kada se otkrila ugledala je krupnu Đorđevu ruku na sebi. Sklonila ju je i brzo ustala obukavši široku majicu koja joj je uvek bila ispod jastuka. Zasad je ignorisala činjenicu da ga je baš ona pozvala sinoć i da to nije bio prijateljski poziv. Pokušala je da odgurne misli od sinoć i pronašla telefon na podu ispod njegovih pantalona. Stiglo joj je nekoliko poruka od Diane. Bilo je rano ujutro te nije očekivala da joj se drugarica javi u to doba.

Diana: Večeras ćemo se svi okupiti u znak našeg odlaska. Nemoj da te nema. Volim. Luka je pozvao i Đorđa, znam da ti je zapravo drago što će doći. U osam, šaljem ti adresu kasnije.

Izvila je kut usne. Nije kao da trenutno spava u njenom krevetu posle zajedničke provedene noći.
,,Je l i tebi stigla poruka za večeru?" Trgla se od njegovog uspavanog glasa. Okrenula se i videla da drži telefon u rukama. Ipak ne spava.
,,Da. Ne mogu da verujem da odlaze stvarno prekosutra." Pokušala je da izgovori sve što opuštenije.
,,Ni ja. Godinama se družim sa Lukom i odjednom odlazi..." Odmerio je Žanu od glave do pete i ustao sa kreveta. Bacio je telefon na krevet i prišao joj. Izvio je obrvu pokušavajući da uhvati njen pogled koji je lutao svuda po sobi. ,,Nemoj ni slučajno da si rekla da je sve bila greška jer nije. I ne izvlači se na alkohol nismo puno popili."
Izvila je usne i klimnula glavom. ,,Izgleda da sam saterana u ćošak."
On ju je uhvatio za ruku i stegao. ,,Nemoj više da bežiš od mene."
Sada se široko osmehnula i spustila glavu na njegove grudi. ,,Nemam kuda više.... a ni snage da bežim. Uhvatio si me." Obuhvatila je rukama njegov struk držeći uvo kod njegovog srca koje je preskakalo.
,,Drago mi je da to čujem." Uzvratio joj je zagrljaj priljubivši je još više uz sebe. ,,Pokupiću te u pola sedam."
,,Pojavićemo se zajedno?"
,,Šta si ti mislila? Da idemo odvojeno?"
,,Pa, ne. Samo je čudno." Olabavila je stisak i udaljila se toliko da može da ga pogleda, ali je i dalje držala ruke na njemu. ,,Kako da objasnim... nas.... ostalima?"
,,Samo ćemo ući držeći se za ruke i skratićemo priču."
Žana je uzdahnula i klimnula glavom. ,,Izvini. Nemoj da misliš da mi nije stalo do svega, dopadaš mi se, samo..." Progutala je knedlu. ,,Prethodni raskid mi se grdno završio i varao me je i... ne želim da opet budem u tome."
,,Ne želiš da budeš povređena. Shvatam."
,,Da. Tako da ćeš morati da trpiš moje povremeno odstupanje od svega. Umem to često da radim a jedine osobe koje me prihvataju jesu samo Diana i Lucija. Nadam se da ćeš moći da me prihvatiš takvu kakva jesam."
,,Pokušaću, mada mislim da sam te već prihvatio."
,,Još se ne poznajemo dovoljno." Zadovoljno mu je odbrusila.
,,Upoznavaćemo se postepeno."
,,Slažem se s tim."
Osmehnuli su se jedno drugom i poljubili.