Večnost između nas (Završena)

2. Susret

Miris slatkih kolača i kafe dolazili su čak do trotoara sa druge strane pešačkog prelaza. Poslastičarnica Krofna nalazi se na raskrsnici između dve ulice a lokal je smešten u jednu slabo naseljenu zgradu gde uglavnom stanuju stari ljudi ili oni s manjom porodicom. U stanu iznad samog lokala živi Lucija Sekulić koja je od ranog jutra na nogama. Nasledila je dvosobni stan i poslastičarnicu od svojih roditelja koji su se ceo život bavili pravljenjem torti i kolača. Kada je započela sama da radi ovde shvatila je da fali nešto, te je proširila lokal i ujedinila poslastičarnicu i kafić koji je otkupila od suseda. Roditelji su je za svaku odluku podržavali te su sve vreme njeni planovi tekli glatko. Kako joj ni otac ni mati više nisu mladi prestali su da rade kao nekada ali joj i dalje pomažu s poslom. Lucija umalo da nije ispustila tortu s jagodama kada je ugledala najbolju drugaricu na pokretnim vratima. Ostavila je tortu na sto i bacila se Diani u zagrljaj. Ona ju je čvrsto zagrlila i podigla.
,,Zašto si uvek tako neočekivana?!" Veselo je upitala Lucija kada ju je Diana spustila na pod. Dotakla je par lokni na njenoj kosi kojim se oduvek divila.
,,Nisam smela da prekršim svoju tradiciju." Odgovorila je nasmejavši se. ,,Oh, Lucija, još više si smršala!"
,,Znam. Radim sve vreme. Izgubila sam pojam o vremenu." Požalila se ona. Rukom je pokazala prema udobnom belom nameštaju na koji su se zajedno smestile. ,,Da li ti odgovara ovde? Možemo da sednemo bilo gde drugde."
Diana se nasmejala i uhvatila drugaricu za ruku. ,,Savetujem te da odspavaš malo. I ne, ovde je savršeno. Kiša pada napolju i divno je, mogu da gledam prolaznike kako beže s šarenim kišobranima od kiše kao da će se istopiti od nje."
Lucija se nasmešila i skoro da su joj suze počele navirati u očima. Lucija je od njih tri bila najemotvnija i osetljiva na promene. Gledajući drugaricu s kojom nije bila skoro mesec i po shvatila je koliko joj je Diana nedostajala. Ona je unosila svetlost i pozitivnost u svačiji život jer je veoma vesela. To joj je mnogo nedostajalo.
Posle nekog vremena rekla je: ,,Nadam se da si imala prijatan let."
,,O jesam. Samo sam bila malo nervozna, znaš..."
Lucija joj je stegla ruku. ,,Znam. Ovo što si uradila je ogroman i hrabar postupak."
Diana je samo klimnula ćutke glavom. Pogledala je oko sebe i izvila obrve. ,,Nema Žane?"
,,Žana je... u manjoj gužvi."
,,U sedam ujutro?"
,,Da, ne pitaj... neki idioti su se udarili pre pola sata na autokomandi i ceo saobraćaj su zaustavili."
,,Stići će ona kad-tad, samo će sve nerve istrošiti."
,,Žana nema nerve." Podsetila ju je Lucija. Možda je Žana nekada imala strpljenje ali to beše nije vreme kada su se njih tri upoznale. Čak i tada je imala buran temperament a svake godine postaje sve gori. To mora da je crta karaktera koju obe obožavaju kod nje, ispljunuće sve svima u lica za manje od minut. Oglasilo se zvonce čim je mladi muškarac ušao u poslastičarnicu. Lucija je odmah skočila na noge i obećala Diani da će doći za par minuta. Odjurila je za kasu i odmah rekla koji su to današnji kolači na popustu. Diana, budući okrenuta leđima prema vratima i nije videla šta se dešava iza nje, nasmešila se čuvši drugaricin glas. Koliko dugo nije čula Lucijino usluživanje drugih? Verovatno četiri godine kada su poslednji put zajedno otputovale u Austriju. Bili su to divni ali zatrpani dani poslovima.
,,Vidimo se sutra!" Lucija je pozdravila muškarca kog je Diana analizirala dok je prolazio pored velikog prozora kroz koji je sve videla.
,,Uhu! Ko je to?" Uzbuđeno će Diana.
,,Tomas, radi ne tako daleko odavde. Svakodnevno dolazi za kolačićima. Mnogo voli slatko."
Diana se nasmejala. ,,Baš se pitam: zašto?" Stavila je ruke na obraze. ,,Što li tako voli slatko?"
Lucija se zarumenela i skupila oči. ,,Prestani!"
Obe su se zacerekale i pogledale u trotoar kojim je otišao.
,,Koliko planiraš da ostaneš ovde?" Upitala je Lucija posle nekog vremena.
,,Ne znam. Možda par meseci... zapravo, dobila sam pozivnicu da dođem i ispostavilo se da nemačka firma u kojoj radim postoji i ovde."
,,To onda neće biti kratak period boravka?"
Diana je izvila ramena. ,,Ne znam. Stvarno ne znam. Ako je ovde isto kao i tamo postoji mogućnost da ću ostati neko vreme zbog novog projekta. Tako sam navikla na Nemačku da mi se prosto ne živi više ovde i sada što sam došla, samo je zbog posla." Duboko je udahnula. ,,Moj boravak ovde zavisi od današnjeg slaganja s njima. Od toga zavisi da li ovde ostajem par nedelja ili mnogo više."
Istovremeno joj se ostajalo i išlo što dalje iz Srbije kako ga ne bi srela. Zvonce se ponovo oglasilo. Ona se okrenula očekujući da vidi Žanu ali se njena drugarica nije mogla stvoriti ispred poslastičarnice za samo par minuta dok je saobraćajna gužva u toku. Stegnula je kožno sedište i progutala knedlu. Otvorenih ustiju i široko raširenih očiju zagledala se u svoju prvu ljubav.