Pisma jednoj devojci

Naše putovanje iz snova

Noć je. Ležimo zagrljeni pod toplim ćebetom dok napolju veje hladan sneg koji po prozorima oslikava različite bele slike. Dok dremamo, u glavama imamo istu sliku. Oboje sanjamo isti san - Da zajedno putujemo svuda po svetu...

Odlučili smo da odemo na more u Grčku. Spakovali smo torbe i kofere, pasoše, seli u kola i krenuli. Na dugom putu zabavljali smo se slušajući muziku, pevajući i pričajući o svakakvim temama. Na pauzama usput slikali bi se i odmarali u hladovini. Nastavili bi naše putovanje uz smeh i kikotanje, bili bismo jako srećni, jer na to putovanje smo krenuli zajedno...

Kada smo stigli na odredište, ušli smo u apartman koji smo iznajmili, raspremili se i odmah se uputili ka plaži. Tamo nas je čekao kristalno beli pesak i more tirkizne boje. Poređali smo suncobran, peškire i prskajući se uleteli u vodu. Dobacivali smo se loptom, plivali i ronili, istraživali podvodni svet i skupljali najlepše školjke. Nakon toga, izašli smo iz vode i pod suncobranom, naslonjeni jedno uz drugo, jeli smo sladoled i uživali u prelepom zalasku sunca koje je obasjavalo beskrajno Plavetnilo. U tom trenutku, pogledao bih te i u sebi pomislio: "Bože, kako si samo lepa"...

Sutradan smo se spakovali i pošli na aerodrom - Imali smo kupljene avionske karte za Japan. Ukrcali smo se na avion, vezali pojaseve i uz malo turbulencije uzleteli. Kroz prozor se moglo videti kako tle izgleda sve manje i manje, zatim šarenilo smenjuje bela boja, i na kraju, avion se penje toliko visoko da leti iznad oblaka. Tada poželiš da izađeš iz aviona i počneš da skače po pufnastoj beloj površini. Vreme je sporo prolazilo. Radili smo sve da nam brže prođe; igrali igrice, šah, karte, gledali filmove, pa i spavali. Bio je to jako dug put...