Pisma jednoj devojci

Fališ mi

Koliko god dugo bili zajedno,
Iako satima bila si pored mene,
Onog trenutka kada odeš,
Meni suza niz obraz krene.

Tog istog časa,
Dok nestaješ mi iz vida,
U sebi proklinjem vreme,
Kako je moguće da nema stida.

"Prokleto vreme da si!
Kako to da stida nemaš?
Takvu devojku da oduzimaš mi,
Pored nje, ti mi uopšte ne trebaš!

Ostatak večeri provodim sam,
Misleći na tebe neumorno,
Ali pomisao da te neću videti još dugo,
Tera me da se osećam sumorno.

U krevetu ležim brojeći sate,
Minute i sekunde traju dugo,
Zatvaram oči i čekam da mi se vratiš,
Jer ne preostaje mi ništa drugo...